ХАЛА КРАЈ МОРАВЕ

-Извин'те господине, је л' би сте могли да ми... не бацаш више љуске од семенки по глави!-

-Е, јеби га, извини, занео сам се... неееее, судија кораци, мајмуне, зар не видиш, слепче један!-

-А и да ми не отиреш ципеле о дупе!-

-Добро, бре, што си се раширио толико, куд ћу с ногама... а и нема наслона, шта да радим... тууу, јебо те, не вид'о кош због тебе... иди кући, што си дош'о кад не гледаш!-

-Фииино богами, леееепо те мајка васпиталааа, баш лееепо...-

-Пааа, фаул у нападу, судијааа!-

-Какав, бре, фаул, уш'о му у путању, чист фаул од одбране!-

-Фаул од одбране, фаул од одбране, откуд знаш да је фаул од одбране, кад и не гледаш терен, све време си ка мени окренут!-

-Нормално да сам окренут, кад си ми обелео сву косу семенкама... иии јеботе... дуплааааа, судијааа, дуплаааа... прекини да пљујеш семенкама, да видим нешто од утакмице!-

-Паа, није ти ово позориште... господине.-

-Јес', знаш ми ти много шта је позориште... ииии, шта промаши човек... због тебе промаши!-

-Промаши, промаши, ја их пола нисам вид'о... шта ме ту замајаваш семенкама, јебале те семенке... нееее њему, годину дана има како није дао тројку... семенкар, куд си ти сад крен'о?!-

-Ако, семенкар, ако, прођи, обриши и ти своје ципеле о моје дупе, кад су сви, можеш и ти, јебига!-

-Семеее, прођи бре, нисам дош'о тебе у буљу да гледам, цела четвртина ти треба да прођеш и 'ектар да се окренеш... шта... како полувреме... кад пре, јеботе... Е, друг, извини за ове семенке!-

-Ма, нема везе, отрем руком по коси и гл’ај си пос’о. Него, кад су ти ноге већ ту, чек да мало наслоним леђа, распадоше ми се овако без наслона.-

-Нема проблема… е, извини за ове семенке још једном, поблесавим на утакмици увек, ‘оћеш ти мало?-

-Дај, да и ја неком обелим косу, да нисам џабе долазио да гледам „Борца“.-

-Нисам те нешто виђао, а стално их гледам, одакле си?-

-Ту близу, из Београда.-

-Је л’?! Па откуд у Чачку?-

-Ихх, дуга је то прича!-

-Ма, знам, рођен у Београду, а летње и зимске распусте проводио код дека и нане у Чачку.-

-!!! Откуд знаш??!

-Па чим ти сметају семенке у коси и да ти неко прља панталоне, то ти је та класична прича, ахаха!-

-Ииих, реко’ стварно знаш, а ја се примих к’о млади павијан!... бешале, кошарку обожавам, али ова хала је нешто посебно. Памтим је кад је била само стадион…-

-И ја. Преко пута станујем, гледао сам кад су је покривали. На првој утакмици после стављања крова, пуно к’о око, цео Чачак дошао, нико није гледао на терен, сви блесили у плафон.-

-Да не падне…-

-Ма ја́, знаш ти какав је то догађај био, тешко да може да се упореди са било чим данас.-

-И онда почиње лудило.-

-Даа, то ти је од оних кровова који промене историју једног града.-

-К’о купола Светог Петра у Риму.-

-Ха-ха, отприлике, али тамо се не чује овај чаробни топот лопте и шкрипа патика по паркету.-

-Да, тај звук, и тачно је, с њим почиње чаролија.-

-Али пази, кренеш на утакмицу, идеш Бедемом, слабо осветљено, свака трећа сијалица ради, кошар-кашка сезона је с јесени и у зиму, ‘ладно, снег, мало људи на улици. Прилазиш Хали, издалека чујеш све гласнији жамор, па жагор…-

-Ииих, не мерачи више, бре… а онда стижеш пред благајну, ред до моста, паника да л’ ћеш наћи карту, на крају искобељаш се из реда с картом у руци, сав срећан и изгужван и кренеш ка оном чувеном уском пролазу где се цепају карте.-

-А ту те чекају легендарни Танасије и Клемпо, пандури у пензији. Ко њих прође може да се сматра срећником.-

-И онда, отварају се врата Раја…-

-Или Пакла, ако играш против „Борца“…-

-Добро, али тај тренутак кад улазиш у Халу…-

-И у облаке дуванског дима…-

-Е ту, на том месту, почиње чаролија овог места.-

-Ево га, почиње друго полувреме.-

-Кад пре, не прозборисмо ни једне!-

-Тако ти је то у Хали, време пролети!-

Измаштани музеј кошарке у Чачку, адаптацијом старог железничког моста. Аутор идеје Душко Милошевић

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: