detalj slike: Foto Poorfish

KINU VREDI VIDETI

dr Simo Jelača

Kada se Boing 747-400 odlepio od piste O’Heir aerodroma u Čikagu, usmerio se na sever preko Manitobe i Nord Vestern Teritorije u pravcu Severnog pola. Nadleteli smo ostrvo Kvin Elizabet, a zatim Severni ledeni okean. Ispod nas sve belo, što oblaci, što led, nema uobičajenog plavetnila. Preletevši Beringov moreuz, a bila je nedelja, u Aziji je nastao ponedeljak. Dalji let iznad Sibira i Mongolije doveo nas je u Bejdžing (ranije Peking). Aerodrm izgrađen za Olimpijske igre 2008. godine delovao je veoma impresivno, ogroman, carinici profesionalno poslovni, do prtljaga dolazimo specijalnim vozom, utisci su zadivljujući. Autobus nas vozi do hotela autoputem prepunim najnovijih modela automobila, svi se vešto udevaju u slobodne prostore bez ijednog udesa. 

Kina je treća zemlja po veličini, iza Rusije i Kanade, površine 9,6 miliona km², ali prva u svetu po broju stanovnika, preko 1,35 milijardi. Od istoka do zapada i od severa do juga približno je po 5000 km. Suvozemne granice su joj dugačke oko 22.800 km, a obale oko 18.000 km. Raspolaže svim prirodnim bogastvima. Kvomolanga Peak, nadmorske visine8844 m, na granici sa Nepalom, poznat je po imenu ''Krov sveta''. Kanjon Jarlung Zangbo Grand najdublji je kanjon na svetu, 6009 m, a dugačak 504,6 km. Heilugou glečer u provinciji Sečuan dugačak je 4 km, ima pad 3.900 m i vodopad visine 1080 m i širine preko jedan kilometar. Planina Lu poznata je kao ''Kolevka pesnika'', na kojoj je ispevano preko 4000 pesama, a od 1996. godine pod zaštitom je UNESKO-a, kao svetsko kulturno nasleđe. Klisure reke Jangce visoke su 1000 do 1500 m, ukupne dužine 192 km. Na njoj se gradi brana kojom će se dobiti najveći svetski rezervoar vode. U pustinji pokretnog peska Taklamakan zatrpani su gradovi isčezlih civilizacija. Jezero Vest, u Hangzou Siti-ju, velika je turistička atrakcija raznovrsnih prirodnih lepota. Guilin je veoma atraktivan turistički grad, sa neobičnim planinama, koji Kinezi smatraju najatraktivnijim prostorom pod nebom. 

Kina je zemlja najstarije ljudske civilizacije, deset do dvanaest milenijuma. Kinom su od davnina vladale dinastije, od kojih pominjem samo novije Juan (1206-1368); Ming (1368-1644) i Kving (1644-1911). Godine 1911. proglašena je Republika Kina, a 1949. godine Narodna Republika Kina. Treći vladar dinastije Ming, Zu Di (vladar od 1402. do 1424. godine) premestio je prestonicu iz Nanđinga u Peking, sagradio ''Zabranjeni grad'' (Forbiden Siti), letnjikovac Samer Palas i Hram Neba, obnovio i produžio Veliki kineski zid, izgradio veliki kanal od Huangzoua do Pekinga u dužini od 2000 km, isterao Mongole iz Kine, oslobodivši se njihove vladavine, a kineska pomorska flota oplovila je sve kontinente Zemlje (1421-1424), uspostavljajući trgovinske odnose sa mnogim zemljama i dovodeći njihove ambasadore u Kinu. Kina je u doba Zu Dia dostigla najviši stepen civilizacijskog razvoja. Svetska istorija trebala bi da se menja u saglasnosti sa događanjima koje je Kina tada ostvarila. Dinastija Kving vladala je Kinom do proglašenja republikom (1644-1911). U Kini danas živi56 nacija, od kojih je 90% stanovništva nacija Han. Od 1949. godine u Kini je uveden Mandarin za zvanični jezik.

Bejdžing (Peking) je svetska metropola na prostranstvu od 16.800 km², obnovljena iz osnova, sa zvaničnih 17 miliona stanovnika, nezvanično mnogo ih je više. Osnovao ga je Džingis Kan (1162-1227),a oslobodio Zu Di i ustanovio ga za svoju prestonicu. Danas Beidžing karakterišu zgrade i olimpijski stadioni iz 2008. godine ‘’Ptičije gnezdo’’ i ‘’Vodena kocka’’. Zabranjeni grad u Kini se zove Bejdžing Palas Muzej, sa 9999 soba na prostoru od 720.000 m², spada u red najočuvanijih svetskih muzejskih kompleksa i predstavlja vrhunac arhitektonskih dostignuća. Pod zaštitom je UNESKO, kao spomenik svetske baštine. Dekor Zabranjenog grada pretežno je u kontrastnim bojama: beloj, crvenoj, tirkiznoj i zlatno-žutoj. Obiluje kaligrafijom, slikama, keramikom, predmetima od bronze, žada, zlata i srebra i predstavlja najviše standarde kineske kulture i umetnosti datog vremena. Izložene slike u Zabranjenom gradu su sve kopije, dok se svi originali čuvaju na bezbednim mestima. Grad je opasan zidom, iza koga se nalazi duboki kanal, a izvan je brdo, Bihai Park po kome su se šetali vladari sa porodicama. Zabranjeni grad ima pet kapija, a glavni ulaz je na severnoj strani. Grad je građen 14 godina, a završen je 1406. godine. Gradilo ga je oko milion vojnika i radnika, balvani su dovoženi sa udaljenosti od 2000 km i to samo zimi po ledu, a kamen sa udaljenosti od 50 km. Služio je za odbranu od Mongola, a običnom svetu bio je zabranjen po čemu je i dobio ime. Na posebnoj lokaciji otkrivene su grobnice trinaest vladara dinastije Ming, koja se zove ''Sveti put'' (Sikrid Vei). Taj ceo kompleks, 80 km², je pod zaštitom UNESKO-a.

Tijananmen Skverje najveći javni trg na svetu i lociran je neposredno do južnog ulaza u Zabranjeni grad. Na njemu se održavaju javne manifestacije i po njemu svakodnevno prodefiluje oko 50.000 turista. Tu neposredno do trga je železnička stanica sa koje polaze najbrži vozovi na svetu, voz ‘’Metak’’. Kreće se brzinom do471 km/h.

Letnji dvoracje sagrađen na brdu iznad jezera, gde su se vladari rekreirali od aprila do oktobra. Uz jezero je koridor dužine 720 m sa 30.000 slika, a na brdu hram Bude, gde su se molili. 

Veliki kineski zid(Great Vol) jedno je od sedam svetskih čuda i jedini objekat sagrađen ljudskom rukom koji se vidi sa Meseca. Ukupna mu je dužina 6.350 km, a kada bi mu se kamenje poslagalo jedno do drugoga obavilo bi zemljin ekvator više od dva puta. Na celoj svojoj dužini ima kule, puškarnice za odmor i smeštaj hrane za vojnike. Kineski zid svedočanstvo je duge kineske istorije i kulture i smatra se simbolom Kine. Od 1987. godine pod zaštitom je UNESKO-a kao spomenik svetskog kulturnog nasleđa. Mi smo Veliki kineski zid posetili kod mesta Jujonguan, gde sam se ja popeo do 1322-e stepenice i do sedme kule, pa su mi prema kineskim propozicijama, vodiči dodelili zvanje ''Kineskog narodnog heroja'', što su potvrdili potpisima i pečatom.

 Hram molitve za dobru žetvu Hram Neba ili ''Nebeski hram'' sagrađen je u doba dinastije Ming, 1420. godine, a proširen u doba dinastije King. Kineski vladari proglašavali su sebe ''Sinovima neba''. Nebeski hram je napravljen samo od drveta bez eksera i ima zidove četvrtaste na južnoj strani, a okrugle na severnoj, kao simbol verovanja da je nebo okruglo a Zemlja četvrtasta. I ovaj hram pod zaštitom je UNESKO-a od 1998. godine.

Kina poseduje žad prvoklasnog kvaliteta i izvoze ga širom sveta. Turisti posećuju radionice za njegovu obradu, gde ga masovno i kupuju. Istorija obrade žada u Kini stara je preko 7000 godina. Najcenjeniji predmeti od žada u Kini imali su okrugli oblik, sa četvrtasom rupom u sredini, po verovanju u oblike neba i Zemlje. Cenjeni su i predmeti od bronze, koji datiraju od 2100. godine p.n.e. Kina se, takođe, smatra prvom postojbinom porcelana u svetu. Plavi i beli porcelan smatraju se kapitalnim, još iz perioda dinastije Juan (1206-1368). A predmeti od zlata i srebra imaju kod Kineza statusni značaj još od najstarijih vremena. Ornamenti od zlata i srebra imaju estetsku vrednost i cenjeni su kao bogastvo. I mi smo posetili radionice žada, porcelana i fabriku za proizvodnju vazni. Vazne se prave od bakra, zatim se poliraju, pa presvlače porcelanom. Na kraju se peku pa oslikavaju. U Pekingu smo posetili i Centar tradicionalne kineske medicine. 

Grad Ksien(Kinezi ga izgovaraju Šien) prostire se na površini od 14.000 km², uz Žutu reku (Jelou River), ima 6 miliona stanovnika, u naglom je razvoju i star je oko 5000 godina. Okolina grada su plodne oranice za gajenje žita, gde zemljoradnici mogu da poseduju 1 ha. Kroz ovaj grad prolazio je ''Put svile'', gde su još uvek sačuvana sećanja na Marka Pola. Najviša zgrada u gradu, 67 spratova, počela je da se naginje, poput kule u Pizi. Grad Šien ima muzej ‘’Šanksi’’ sa eksponatima starim do 9 milenijuma i maketom sela starog milion i po godina. Ispred muzeja je statua jedine žene vladara u Kini tokom 1600. godina.

U gradu Šien posetili smo radionicu za proizvodnju Terakota statua vojnika, od terakota gline, koje se prave isključivo po tradicionalnom postupku, koji traje tri i po meseca. Tu se prave i duvački instrumenti od terakote prema modelima starim 6000. godina, kao i nameštaj od mahagoni drveta sa ukrasima od bisera.

Nedaleko od grada Šiena otkrivena je 1976. godine grobnica ''Terakota ratnika'', a otkrio ju je zemljoradnik kopajući bunar na svom zemljištu. Danas taj isti zemljoradnik u muzeju potpisuje knjige koje posetioci kupuju. U grobnici ima preko 6000 do sada identifikovanih terakota ratnika, a svaki od njih ima svoju pločicu sa imenom i godinom rođenja. Grobnica je stradala tokom snažnog zemljotresa, kojom prilikom su mnogi ratnici oštećeni i postpuak njihove identifikacije je veoma otežan. Daje se podatak da je na izradi terakota ratnika radilo 730.000 radnika 15 godina. A tadašnji vladari bili su veoma surovi pa su često ubijali čitave porodice radnika koji nisu odradili svoj zadatak dobro i na vreme. U gradu Šien je hram Bude star 1400. godina. Predveče, pri zalasku sunca, popeli smo se na gradski zid koji je podigao prvi vladar dinastije Ming Zu Juangzu (1328-1398). Prisustovali smo večernjem koncertu igara i pesama, uz banket, posvećen vladarima dinastije Tang (618-907).

Huangzou(Kinezi izgovaraju Handžo) je grad sa 8 miliona stanovnika, na svega 1200 km², smatra se najbogatijim gradom u Kini. U Handžou su sve svetske čuvene firme iz domena elektronike, sa zajedničkim ulaganjima. Bogastvo grada primetno je na ulicama po najskupljim modelima automobila. Grad je ispresecan trasama autoputeva, na kojima su sve zaštitne ograde okićene žardinjerama raznobojnog cveća. Kada se tome doda podatak da u Kini nema ni jednog grafita po zidovima i da su gradovi izvanredno čisti, to zaista fascinira. U Handžou je Marko Polo bio dve godine guverner provincije, pa mu je grad podigao spomenik i o njemu se ovde priča sa dužnim poštovanjem. Grad je bio prestonica Kine 152 godine i smatra se ''Rajem Kine''. U njemu sada živi najbogatiji svet i kroz njega godišnje prolazi 35 miliona turista. Automobilski saobraćaj u gradu sporiji je od pešaka, pa se besplatno rentiraju bicikli radi smanjenja upotrebe kola. U okolini grada seljaci gaje pirinač, južno voće, svilenu bubu i biserne školjke. U gradu je jezero Vestern, veoma atraktivno za turiste, na koje se dovode strani državnici, a i mi smo se po njemu vozili brodom. Nedaleko od Handžoa posetili smo farmu za gajenje čaja u selu Mei gde se čaj bere isključivo ručno i to pretežno ga beru žene.

VuzeniVuksi(izgovaraju se: Vuzen i Vuši) su dva grada jedan drugom u neposrednoj blizini, u čijim neposrednim blizinama se takođe gaje pirinač, svilene bubei biserne školjke. Seljaci u Kini ne mogu prodavati zemlju, mogu je samo nasleđivati, a kada im država oduzima zemlju za izgradnju, veoma dobro ih nagrađuje dajući im stanove koje oni rentiraju. Grad Vuzen lociran je na delti reke Jangce. U blizini je mali gradić Zouzuang sa kanalima umesto ulica, poput Venecije, kojim smo se vozili u barkama. Grad Vuši ima 4 miliona stanovnika, za kineske pojmove grad osrednje veličine, lociran uz jezero veličine 2400 km², sa dosta parkova, od kojih je najlepši park Luijan sa bezbroj procvetalih trešanja. Tu smo posetili tradicionalnu proizvodnju alkohola iz pirinča i radionicu za bojadisanje platna. 

Suzou (izgovara se Sučo) je grad koji Kinezi smatraju ''Rajem na zemlji''. Ima 8 miliona stanovnika. Bašte u Sučou potiču još iz šestog veka stare ere, iz doba dinastije Zou. Od kako je grad procvetao u najperspektivniji grad Kine (14 do 19 vek), ove bašte dale su gradu slavu Zemaljskog raja. One su takođe uticale na razvoj umetnosti i arhitekture. U bašti postoji čempres star preko 920 godina. Grad Sučo ima preko 1000 mostova, pa ga zovu Istočnom Venecijom. Bašte su mu pod zaštitom UNESKO-a od 1997. godine. Posetili smo farmu za gajenje bisernih školjki i radionicu za njihovu finalnu obradu u nakite. Boje bisera su: bela, ljubičasta, roza i zlatno-žuta. Biserna školjka proizodi biser prečnika 8 mm za 40 godina. A jednom otvorena školjka ukoliko nema bisera zauvek je uništena. Biseri prečnika preko 12 mm daruju se suprugama predsednika država prilikom državnih poseta. Tokom sunčanog predvečerja posetili smo pagodu visoku 54 m i staru preko 1100 godina, koja se nakrivila do 2,35° pre 600 godina, a tada je njeno krivljenje zaustavljeno dogradnjom još jednoga sprata sa težištem na suprotnoj strani. Pre nastavka puta za Šangaj, posetili smo fabriku svile, gde gotovo svi turisti kupuju odevne predmete i posteljinu.

Šangaj Kinezi smatraju svojim najmodernijim gradom. Zvanično ima 23 miliona stanovnika, a nezvanično 32, kao cela Kanada. Visoka gradnja dosegla je do 495 m visine (zgrada koju su izgradili Japanci i nameravali da pri njenom vrhu naprave rupu u vidu sunca, njihov simbol, ali su im Kinezi dopustili samo da sagrade četvrtastu rupu, kineski simbol). U blizini je TV toranj treći po visini u svetu, iza SN Tornja u Torontu i Ostankino u Moskvi. Šangaj ima 13 linija podzemne železnice, dužine preko 400 km, koja dnevno prevozi 8 miliona putnika. Železnica zvanično zapošljava ‘’Pušere’’, koji uguravaju putnike u vagone. Od muzejskih eksponata u muzeju Šangaja najinteresantniji su slike, porcelan i novac, od kojih neki potiču od 7000 godina p.n.e. Novac je imao četvrtase rupe, zbog kako je napred rečeno verovanja u oblike neba i Zemlje. Bašta Fišermen je veoma atraktivna četvrt sa cik-cak mostom, gde je engleska kraljica Elizabeta pila čaj u pet po podne a Bil Klinton turučao. U Šangaju smo posetili fabriku za izradu tepiha Šanhaj General Karpet Ko. Obuka radnika za izradu tepiha traje pet godina a zaposleni ne mogu biti stariji od 47 godina. Tepih veličine 5' x 8' (150 x 240 cm) sa 625 čvorova jedan radnik radi punih 18 meseci. Svileni tepisi duplo su skuplji i obično se proizvode za strane naručioce.

Guilinje isključivo turistički grad, sa svega 750 hiljada stanovnika. Ima dve reke sa replikama čuvenih svetskih mostova i četiri jezera. Na ulicama raste vrsta drveta Osmentis, koje ima oblik kišobrana i čini tunele iznad ulica. Lepote Guilina opevali su mnogi pesnici, među kojima najpoznatiji Han Ju, koji je za reku Lijang napisao:

Reka vijuga poput plave svilene trake,

Dok se brda uzdižu poput šnala zelenog žada. 

Plovili smo rekom Lijang oko 30 milja do mesta Jangšou, u vremenskom trajanju od četiri i po sata. Turista ovde ima toliko da brodovi plove niz reku jedan iza drugoga na razmaku od svega dvadesetak metara. U gradu Jangšou ulica Vest Strit je prepuna suvenirskih radnji, od kojih živi svo stanovništvo grada. U gradu Guilinu smo posetili još pećinu sličnu Postojinskoj jami, Elefant Hil (Slonovo brdo)i Ostrvo ljubavi.

Guangzhou je potpuno nov grad podignut na netaknutoj ravnici, urbanizovan po poslednjim saznanjima i izgleda fantastično. Oblakoderi visine do 108 spratova, najrazličitijih oblika sa putevima oivičenim cvećem presecaju grad poput paukove mreže. Teško se odlučiti koji park ima više i lepšeg cveća. Naši prijatelji i domaćini Julius i Ja Ping  imali su šta da nam pokažu u svom gradu. Za neverovati je da dobar deo autoputa od Guangzoa do Makao-a ide na stubovima iznad plodnog zemljišta radi njegove obrade. Kakva briga za budućnost svoje nacije?

Makaoje grad i država koji sada pripadaju Kini, ali još sa sopstvenom upravom, carinama i slično. U Makau se još uvek vozi levom stranom. Na ulazu u Makao toliki je priliv turista da se čeka sat i po u 24 reda za pasošku kontrolu. Ovaj grad živi od kocke i turizma. Hoteli su veoma visoke kategorije, u jednom od takvih, Hotel L’art,  spavali smo i mi. Od Makaoa do Hong Konga vozi se gliserom, oko jedan sat.

Hong Kongje nezavisan grad, sada kineski, sa sopstvenom upravom i carinskim službama. Imaju i sopstveni novac, hongkongški dolar, koji je nešto slabiji od kineskog juana. To je grad koji pretežno živi od trgovine sa celim svetom, a u novije vreme i od elektronskih usluga. Mi smo odseli u hotelu Juan Long, dokle smo se vozili podzemnom železnicom 26 km. U pristanišnom delu Hong Konga prošetali smo obalom  na kojoj Kinezi imaju u betonu oznake svojih zvezda (Selebtiti Stars), a odatle brodom smo se prevezli na ostrvo Hong Kong. Rominjala je kiša, ali nas nije omela da pešačimo i uživamo u lepotama grada i njegovog podneblja.

Na povratku u Kanadu leteli smo preko Pacifika, nešto južnije od Beringovog moreuza, pa preko Aljaske za Čikago. Let traje neprekidno nepunih 14 sati, ali se na tom putu dobija onaj izgubljeni dan u odlasku u Kinu. Iz Hong Konga smo poleteli u subotu po podne, proveli celu noć u avionu i opet ušli u ''našu subotu''.

 Od Znamenitosti Kine vredni su pomena njihov Vez, koji najčešće simbolizuje sreću i dugovečnost. Vez u Kini traje preko 4000 godina i poznate su njihove četiri škole veza: Suzou, Guanglong, Hanan i Sičen. 

Kineska kaligrafija takođe potiče od pre 4000 godina, a to je način pisanja koji fokusira na lepotu. Obično se izvodi četkicom u mastilu. Tvrdi se da potpuno kinesko pismo ima 32.000 slovnih znakova, od kojih najveći broj i nije u upotrebi. Fakultetski obrazovane osobe u životu se koriste sa 4 do 5 hiljada znakova, mada se i 3000 smatra sasvim dovoljnim. 

Kinesko tradicionalno slikarstvo bazira na primeni četkice i Huan papira. Najviše su zastupljeni portreti, pejsaži, cveće i ptice, pri čemu su naglašeni forme i spiritualnost. 

Kineski čvorovi su veoma stari, ali i veoma lepi i raznovrsni i nose oznake sreće. Obično se daruju poštovanim osobama kao simboli najboljih želja za sreću. 

Zmajevi su takođe u Kini simboli dugovečnosti i sreće. Poreklo im se procenjuje na oko 2000 godina, a prvo su se kortistili za signalizaciju u vojne svrhe.

 Čeongsamje ukrasni deo savremenog dizajna u odevanju obrazovanih Kineskinja višeg staleža. Prave se od svile i brokata u vidu pčelinjeg saća na skupocenim haljinama. Oblici im baziraju na tradicionalnom kineskom stilu, a u novije vreme i zapadni modni kreatori sve više ga potenciraju.

 Akrobatika u Kini stara je preko 2000 godina i isključivo je tradicionalna vrsta zabave. U njoj su kombinovani pokreti i stabilnost, a baziraju na jednostavnosti. Kina se s pravom smatra svetskim liderom u akrobatici, a predstave su im zaista nenadmašne. Predstava koju su nama priredili u mnogim momentima zaustavlja dah i izliv oduševljenja kada se tačka završi. U jednoj tačci pet motociklista vozili su motore punim brzinama u kavezu ne većem od 10 m prečnika i utisak je da je to neizvodljivo za bilo koga izuzev Kineza.

I šta još reći o Kini? Kina je zemlja najstarije sačuvane ljudske civilizacije i najbržeg razvoja. To je zemlja velikog prostranstva, raznovrsnog reljefa i prirodnih bogatstava, ali i zemlja sa najvećim brojem stanovništva. Zemlja sa najviše spomenika kulture pod zaštitom UNESKO-a. Poslednjih decenija Kina je potpuno obnovila gradove, izgradila putnu mrežu, uvela najbrže vozove na svetu, omasovila avio-saobraćaj, modernizovala školstvo i zdravstvenu zaštitu, dostigla najviše domete u nauci i tehničkom razvoju i zakoračila u međuzvezdane prostore. Kineske ulice su čiste, zidovi bez grafita, pa čak i autoputevi okićeni žardinjerama cveća. Ima li još što, što čovek može poželeti na ovoj planeti? 

Kinezi su miroljubiv narod, njihove njive su uredno obrađene, kod njih se ima šta naučiti. Ako su svi ti rezultati delo kineskog rukovodstva, onda se za njih s pravom može reći da zemlju vode domaćinski. 

Posetili smo Kinu u Aprilu 2011. Godine, u trajanju tri sedmice.

Otava, jula 2015

PODELITE OVAJ TEKST NA: