детаљ слике: Foto Poorfish

КИНУ ВРЕДИ ВИДЕТИ

др Симо Јелача

Када се Боинг 747-400 одлепио од писте O’Хеир аеродрома у Чикагу, усмерио се на север преко Maнитобе и Норд Вестерн Територије у правцу Северног пола. Надлетели смо острво Квин Елизабет, а затим Северни ледени океан. Испод нас све бело, што облаци, што лед, нема уобичајеног плаветнила. Прелетевши Берингов мореуз, а била је недеља, у Азији је настао понедељак. Даљи лет изнад Сибира и Монголије довео нас је у Бејџинг (раније Пекинг). Аеродрм изграђен за Олимпијске игре 2008. године деловао је веома импресивно, огроман, цариници професионално пословни, до пртљага долазимо специјалним возом, утисци су задивљујући. Аутобус нас вози до хотела аутопутем препуним најновијих модела аутомобила, сви се вешто удевају у слободне просторе без иједног удеса. 

Кина је трећа земља по величини, иза Русије и Канаде, површине 9,6 милиона км², али прва у свету по броју становника, преко 1,35 милијарди. Од истока до запада и од севера до југа приближно је по 5000 км. Сувоземне границе су јој дугачке око 22.800 км, а обале око 18.000 км. Располаже свим природним богаствима. Квомоланга Peak, надморске висине8844 м, на граници са Непалом, познат је по имену ''Кров света''. Кањон Јарлунг Зангбо Гранд најдубљи је кањон на свету, 6009 м, а дугачак 504,6 км. Хеилугоу глечер у провинцији Сечуан дугачак је 4 км, има пад 3.900 м и водопад висине 1080 м и ширине преко један километар. Планина Лу позната је као ''Колевка песника'', на којој је испевано преко 4000 песама, а од 1996. године под заштитом је УНЕСКО-а, као светско културно наслеђе. Клисуре реке Јангце високе су 1000 до 1500 м, укупне дужине 192 км. На њој се гради брана којом ће се добити највећи светски резервоар воде. У пустињи покретног песка Такламакан затрпани су градови исчезлих цивилизација. Језеро Вест, у Хангзоу Сити-ју, велика је туристичка атракција разноврсних природних лепота. Гуилин је веома атрактиван туристички град, са необичним планинама, који Кинези сматрају најатрактивнијим простором под небом. 

Кина је земља најстарије људске цивилизације, десет до дванаест миленијума. Кином су од давнина владале династије, од којих помињем само новије Јуан (1206-1368); Минг (1368-1644) и Квинг (1644-1911). Године 1911. проглашена је Република Кина, а 1949. године Народна Република Кина. Трећи владар династије Минг, Зу Ди (владар од 1402. до 1424. године) преместио је престоницу из Нанђинга у Пекинг, саградио ''Забрањени град'' (Форбиден Сити), летњиковац Самер Палас и Храм Неба, обновио и продужио Велики кинески зид, изградио велики канал од Хуангзоуа до Пекинга у дужини од 2000 км, истерао Монголе из Кине, ослободивши се њихове владавине, а кинеска поморска флота опловила је све континенте Земље (1421-1424), успостављајући трговинске односе са многим земљама и доводећи њихове амбасадоре у Кину. Кина је у доба Зу Диа достигла највиши степен цивилизацијског развоја. Светска историја требала би да се мења у сагласности са догађањима које је Кина тада остварила. Династија Квинг владала је Кином до проглашења републиком (1644-1911). У Кини данас живи56 нација, од којих је 90% становништва нација Хан. Од 1949. године у Кини је уведен Mандарин за званични језик.

Бејџинг (Пекинг) је светска метропола на пространству од 16.800 км², обновљена из основа, са званичних 17 милиона становника, незванично много их је више. Основао га је Џингис Кан (1162-1227),а ослободио Зу Ди и установио га за своју престоницу. Данас Беиџинг карактеришу зграде и олимпијски стадиони из 2008. године ‘’Птичије гнездо’’ и ‘’Водена коцка’’. Забрањени град у Кини се зове Бејџинг Палас Mузеј, са 9999 соба на простору од 720.000 м², спада у ред најочуванијих светских музејских комплекса и представља врхунац архитектонских достигнућа. Под заштитом је УНЕСКО, као споменик светске баштине. Декор Забрањеног града претежно је у контрастним бојама: белој, црвеној, тиркизној и златно-жутој. Обилује калиграфијом, сликама, керамиком, предметима од бронзе, жада, злата и сребра и представља највише стандарде кинеске културе и уметности датог времена. Изложене слике у Забрањеном граду су све копије, док се сви оригинали чувају на безбедним местима. Град је опасан зидом, иза кога се налази дубоки канал, а изван је брдо, Бихаи Парк по коме су се шетали владари са породицама. Забрањени град има пет капија, а главни улаз је на северној страни. Град је грађен 14 година, а завршен је 1406. године. Градило га је око милион војника и радника, балвани су довожени са удаљености од 2000 км и то само зими по леду, а камен са удаљености од 50 км. Служио је за одбрану од Монгола, а обичном свету био је забрањен по чему је и добио име. На посебној локацији откривене су гробнице тринаест владара династије Минг, која се зове ''Свети пут'' (Сикрид Веи). Тај цео комплекс, 80 km², је под заштитом УНЕСКO-a.

Тијананмен Скверје највећи јавни трг на свету и лоциран је непосредно до јужног улаза у Забрањени град. На њему се одржавају јавне манифестације и по њему свакодневно продефилује око 50.000 туриста. Ту непосредно до трга је железничка станица са које полазе најбржи возови на свету, воз ‘’Метак’’. Креће се брзином до471 км/h.

Летњи дворацје саграђен на брду изнад језера, где су се владари рекреирали од априла до октобра. Уз језеро је коридор дужине 720 м са 30.000 слика, а на брду храм Буде, где су се молили. 

Велики кинески зид(Греат Вол) једно је од седам светских чуда и једини објекат саграђен људском руком који се види са Месеца. Укупна му је дужина 6.350 км, а када би му се камење послагало једно до другога обавило би земљин екватор више од два пута. На целој својој дужини има куле, пушкарнице за одмор и смештај хране за војнике. Кинески зид сведочанство је дуге кинеске историје и културе и сматра се симболом Кине. Од 1987. године под заштитом је УНЕСКО-a као споменик светског културног наслеђа. Ми смо Велики кинески зид посетили код места Јујонгуан, где сам се ја попео до 1322-е степенице и до седме куле, па су ми према кинеским пропозицијама, водичи доделили звање ''Кинеског народног хероја'', што су потврдили потписима и печатом.

 Храм молитве за добру жетву Храм Неба или ''Небески храм'' саграђен је у доба династије Минг, 1420. године, а проширен у доба династије Кинг. Кинески владари проглашавали су себе ''Синовима неба''. Небески храм је направљен само од дрвета без ексера и има зидове четвртасте на јужној страни, а округле на северној, као симбол веровања да је небо округло а Земља четвртаста. И овај храм под заштитом је УНЕСКO-a од 1998. године.

Кина поседује жад првокласног квалитета и извозе га широм света. Туристи посећују радионице за његову обраду, где га масовно и купују. Историја обраде жада у Кини стара је преко 7000 година. Најцењенији предмети од жада у Кини имали су округли облик, са четвртасом рупом у средини, по веровању у облике неба и Земље. Цењени су и предмети од бронзе, који датирају од 2100. године п.н.е. Кина се, такође, сматра првом постојбином порцелана у свету. Плави и бели порцелан сматрају се капиталним, још из периода династије Јуан (1206-1368). А предмети од злата и сребра имају код Кинеза статусни значај још од најстаријих времена. Орнаменти од злата и сребра имају естетску вредност и цењени су као богаство. И ми смо посетили радионице жада, порцелана и фабрику за производњу вазни. Вазне се праве од бакра, затим се полирају, па пресвлаче порцеланом. На крају се пеку па осликавају. У Пекингу смо посетили и Центар традиционалне кинеске медицине. 

Град Ксиен(Кинези га изговарају Шиен) простире се на површини од 14.000 км², уз Жуту реку (Јелоу Ривер), има 6 милиона становника, у наглом је развоју и стар је око 5000 година. Околина града су плодне оранице за гајење жита, где земљорадници могу да поседују 1 ha. Кроз овај град пролазио је ''Пут свиле'', где су још увек сачувана сећања на Марка Пола. Највиша зграда у граду, 67 спратова, почела је да се нагиње, попут куле у Пизи. Град Шиен има музеј ‘’Шанкси’’ са експонатима старим до 9 миленијума и макетом села старог милион и по година. Испред музеја је статуа једине жене владара у Кини током 1600. година.

У граду Шиен посетили смо радионицу за производњу Теракота статуа војника, од теракота глине, које се праве искључиво по традиционалном поступку, који траје три и по месеца. Ту се праве и дувачки инструменти од теракоте према моделима старим 6000. година, као и намештај од махагони дрвета са украсима од бисера.

Недалеко од града Шиена откривена је 1976. године гробница ''Теракота ратника'', а открио ју је земљорадник копајући бунар на свом земљишту. Данас тај исти земљорадник у музеју потписује књиге које посетиоци купују. У гробници има преко 6000 до сада идентификованих теракота ратника, а сваки од њих има своју плочицу са именом и годином рођења. Гробница је страдала током снажног земљотреса, којом приликом су многи ратници оштећени и постпуак њихове идентификације је веома отежан. Даје се податак да је на изради теракота ратника радило 730.000 радника 15 година. А тадашњи владари били су веома сурови па су често убијали читаве породице радника који нису одрадили свој задатак добро и на време. У граду Шиен је храм Буде стар 1400. година. Предвече, при заласку сунца, попели смо се на градски зид који је подигао први владар династије Минг Зу Јуангзу (1328-1398). Присустовали смо вечерњем концерту игара и песама, уз банкет, посвећен владарима династије Танг (618-907).

Хуангзоу(Кинези изговарају Ханџо) је град са 8 милиона становника, на свега 1200 км², сматра се најбогатијим градом у Кини. У Ханџоу су све светске чувене фирме из домена електронике, са заједничким улагањима. Богаство града приметно је на улицама по најскупљим моделима аутомобила. Град је испресецан трасама аутопутева, на којима су све заштитне ограде окићене жардињерама разнобојног цвећа. Када се томе дода податак да у Кини нема ни једног графита по зидовима и да су градови изванредно чисти, то заиста фасцинира. У Ханџоу је Марко Поло био две године гувернер провинције, па му је град подигао споменик и о њему се овде прича са дужним поштовањем. Град је био престоница Кине 152 године и сматра се ''Рајем Кине''. У њему сада живи најбогатији свет и кроз њега годишње пролази 35 милиона туриста. Аутомобилски саобраћај у граду спорији је од пешака, па се бесплатно рентирају бицикли ради смањења употребе кола. У околини града сељаци гаје пиринач, јужно воће, свилену бубу и бисерне шкољке. У граду је језеро Вестерн, веома атрактивно за туристе, на које се доводе страни државници, а и ми смо се по њему возили бродом. Недалеко од Ханџоа посетили смо фарму за гајење чаја у селу Mеи где се чај бере искључиво ручно и то претежно га беру жене.

ВузениВукси(изговарају се: Вузен и Вуши) су два града један другом у непосредној близини, у чијим непосредним близинама се такође гаје пиринач, свилене бубеи бисерне шкољке. Сељаци у Кини не могу продавати земљу, могу је само наслеђивати, а када им држава одузима земљу за изградњу, веома добро их награђује дајући им станове које они рентирају. Град Вузен лоциран је на делти реке Јангце. У близини је мали градић Зоузуанг са каналима уместо улица, попут Венеције, којим смо се возили у баркама. Град Вуши има 4 милиона становника, за кинеске појмове град осредње величине, лоциран уз језеро величине 2400 км², са доста паркова, од којих је најлепши парк Луијан са безброј процветалих трешања. Ту смо посетили традиционалну производњу алкохола из пиринча и радионицу за бојадисање платна. 

Сузоу (изговара се Сучо) је град који Кинези сматрају ''Рајем на земљи''. Има 8 милиона становника. Баште у Сучоу потичу још из шестог века старе ере, из доба династије Зоу. Од како је град процветао у најперспективнији град Кине (14 до 19 век), ове баште дале су граду славу Земаљског раја. Оне су такође утицале на развој уметности и архитектуре. У башти постоји чемпрес стар преко 920 година. Град Сучо има преко 1000 мостова, па га зову Источном Венецијом. Баште су му под заштитом УНЕСКO-a од 1997. године. Посетили смо фарму за гајење бисерних шкољки и радионицу за њихову финалну обраду у наките. Боје бисера су: бела, љубичаста, роза и златно-жута. Бисерна шкољка произоди бисер пречника 8 мм за 40 година. А једном отворена шкољка уколико нема бисера заувек је уништена. Бисери пречника преко 12 мм дарују се супругама председника држава приликом државних посета. Током сунчаног предвечерја посетили смо пагоду високу 54 м и стару преко 1100 година, која се накривила до 2,35° пре 600 година, а тада је њено кривљење заустављено доградњом још једнога спрата са тежиштем на супротној страни. Пре наставка пута за Шангај, посетили смо фабрику свиле, где готово сви туристи купују одевне предмете и постељину.

Шангај Кинези сматрају својим најмодернијим градом. Званично има 23 милиона становника, а незванично 32, као цела Канада. Висока градња досегла је до 495 м висине (зграда коју су изградили Јапанци и намеравали да при њеном врху направе рупу у виду сунца, њихов симбол, али су им Кинези допустили само да саграде четвртасту рупу, кинески симбол). У близини је TV торањ трећи по висини у свету, иза СН Торњa у Торонту и Останкино у Москви. Шангај има 13 линија подземне железнице, дужине преко 400 км, која дневно превози 8 милиона путника. Железница званично запошљава ‘’Пушере’’, који угуравају путнике у вагоне. Од музејских експоната у музеју Шангаја најинтересантнији су слике, порцелан и новац, од којих неки потичу од 7000 година п.н.е. Новац је имао четвртасе рупе, због како је напред речено веровања у облике неба и Земље. Башта Фишермен је веома атрактивна четврт са цик-цак мостом, где је енглеска краљица Елизабета пила чај у пет по подне а Бил Клинтон туручао. У Шангају смо посетили фабрику за израду тепиха Шанхај Генерал Карпет Кo. Обука радника за израду тепиха траје пет година а запослени не могу бити старији од 47 година. Тепих величине 5' x 8' (150 x 240 cм) са 625 чворова један радник ради пуних 18 месеци. Свилени теписи дупло су скупљи и обично се производе за стране наручиоце.

Гуилинје искључиво туристички град, са свега 750 хиљада становника. Има две реке са репликама чувених светских мостова и четири језера. На улицама расте врста дрвета Осментис, које има облик кишобрана и чини тунеле изнад улица. Лепоте Гуилина опевали су многи песници, међу којима најпознатији Хан Ју, који је за реку Лијанг написао:

Река вијуга попут плаве свилене траке,

Док се брда уздижу попут шнала зеленог жада. 

Пловили смо реком Лијанг око 30 миља до места Јангшоу, у временском трајању од четири и по сата. Туриста овде има толико да бродови плове низ реку један иза другога на размаку од свега двадесетак метара. У граду Јангшоу улица Вест Стрит је препуна сувенирских радњи, од којих живи сво становништво града. У граду Гуилину смо посетили још пећину сличну Постојинској јами, Елефант Хил (Слоново брдо)и Острво љубави.

Гуангзхоу је потпуно нов град подигнут на нетакнутој равници, урбанизован по последњим сазнањима и изгледа фантастично. Облакодери висине до 108 спратова, најразличитијих облика са путевима оивиченим цвећем пресецају град попут паукове мреже. Тешко се одлучити који парк има више и лепшег цвећа. Наши пријатељи и домаћини Jулиус и Ја Пинг  имали су шта да нам покажу у свом граду. За неверовати је да добар део аутопута од Гуангзоа до Mакао-a иде на стубовима изнад плодног земљишта ради његове обраде. Каква брига за будућност своје нације?

Mакаоје град и држава који сада припадају Кини, али још са сопственом управом, царинама и слично. У Макау се још увек вози левом страном. На улазу у Макао толики је прилив туриста да се чека сат и по у 24 реда за пасошку контролу. Овај град живи од коцке и туризма. Хотели су веома високе категорије, у једном од таквих, Хотел Л’арт,  спавали смо и ми. Од Макаоа до Хонг Конга вози се глисером, око један сат.

Хонг Конгје независан град, сада кинески, са сопственом управом и царинским службама. Имају и сопствени новац, хонгконгшки долар, који је нешто слабији од кинеског јуана. То је град који претежно живи од трговине са целим светом, а у новије време и од електронских услуга. Ми смо одсели у хотелу Јуан Лонг, докле смо се возили подземном железницом 26 км. У пристанишном делу Хонг Конга прошетали смо обалом  на којој Кинези имају у бетону ознаке својих звезда (Селебтити Старс), а одатле бродом смо се превезли на острво Хонг Конг. Ромињала је киша, али нас није омела да пешачимо и уживамо у лепотама града и његовог поднебља.

На повратку у Канаду летели смо преко Пацифика, нешто јужније од Беринговог мореуза, па преко Аљаске за Чикаго. Лет траје непрекидно непуних 14 сати, али се на том путу добија онај изгубљени дан у одласку у Кину. Из Хонг Конга смо полетели у суботу по подне, провели целу ноћ у авиону и опет ушли у ''нашу суботу''.

 Од Знаменитости Кине вредни су помена њихов Вез, који најчешће симболизује срећу и дуговечност. Вез у Кини траје преко 4000 година и познате су њихове четири школе веза: Сузоу, Гуанглонг, Ханан и Сичен. 

Кинеска калиграфија такође потиче од пре 4000 година, а то је начин писања који фокусира на лепоту. Обично се изводи четкицом у мастилу. Тврди се да потпуно кинеско писмо има 32.000 словних знакова, од којих највећи број и није у употреби. Факултетски образоване особе у животу се користе са 4 до 5 хиљада знакова, мада се и 3000 сматра сасвим довољним. 

Кинеско традиционално сликарство базира на примени четкице и Хуан папира. Највише су заступљени портрети, пејсажи, цвеће и птице, при чему су наглашени форме и спиритуалност. 

Кинески чворови су веома стари, али и веома лепи и разноврсни и носе ознаке среће. Обично се дарују поштованим особама као симболи најбољих жеља за срећу. 

Змајеви су такође у Кини симболи дуговечности и среће. Порекло им се процењује на око 2000 година, а прво су се кортистили за сигнализацију у војне сврхе.

 Чеонгсамје украсни део савременог дизајна у одевању образованих Кинескиња вишег сталежа. Праве се од свиле и броката у виду пчелињег саћа на скупоценим хаљинама. Облици им базирају на традиционалном кинеском стилу, а у новије време и западни модни креатори све више га потенцирају.

 Акробатика у Кини стара је преко 2000 година и искључиво је традиционална врста забаве. У њој су комбиновани покрети и стабилност, а базирају на једноставности. Кина се с правом сматра светским лидером у акробатици, а представе су им заиста ненадмашне. Представа коју су нама приредили у многим моментима зауставља дах и излив одушевљења када се тачка заврши. У једној тачци пет мотоциклиста возили су моторе пуним брзинама у кавезу не већем од 10 м пречника и утисак је да је то неизводљиво за било кога изузев Кинеза.

И шта још рећи о Кини? Кина је земља најстарије сачуване људске цивилизације и најбржег развоја. То је земља великог пространства, разноврсног рељефа и природних богатстава, али и земља са највећим бројем становништва. Земља са највише споменика културе под заштитом УНЕСКO-a. Последњих деценија Кина је потпуно обновила градове, изградила путну мрежу, увела најбрже возове на свету, омасовила авио-саобраћај, модернизовала школство и здравствену заштиту, достигла највише домете у науци и техничком развоју и закорачила у међузвездане просторе. Кинеске улице су чисте, зидови без графита, па чак и аутопутеви окићени жардињерама цвећа. Има ли још што, што човек може пожелети на овој планети? 

Кинези су мирољубив народ, њихове њиве су уредно обрађене, код њих се има шта научити. Ако су сви ти резултати дело кинеског руководства, онда се за њих с правом може рећи да земљу воде домаћински. 

Посетили смо Кину у Априлу 2011. Године, у трајању три седмице.

Отава, јула 2015

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: