detalj slike: KRK Art

 

DUHOVNOST KAO SUŠTINA POETSKE MISLI

Borislav Gvozdenović: Kandilo, Narodna biblioteka „Danilo Kiš“, Vrbas, 2021.

 

Recenzent: msr Milica Milenković

                                                                                                    

Cela jedna linija savremene srpske lirike može se okarakterisati kao duhovni lirizam, njeni autori potenciraju religioznu poeziju kao okvir u kojem mogu progovoriti o svom duhovnom biću i molitveno se uzdići ka Bogu. Ova linija direktan je izdanak srpske religiozne svetosavske misli, svog korena i začetka od pre osam stotina godina koliko već broji autokefalna Srpska pravoslavna crkva. Najčešće ovakva poezija sadrži u sebi i jak nacionalni identitet, ali i versko opredeljenje kao matricu za pevanje. Borislav Gvozdenović i njegova poezija pripadaju ovoj liniji pevanja, on je jedan od onih autora mlađe generacije srpskih pesnika i pesnikinja koja nije posrnula pred modernostima informacionog doba već je u sebi sačuvala iskonske korene vere, religije i nacionalnog srpskog bića. Da sve ovo pretoči u poeziju, pesniku Gvozdenoviću nije bilo teško s obzirom na to da dolazi sa pesničkog Olimpa, iz Vrbasa, grada poezije i velikih pesničkih imena kao što su Nebojša Devetak, Đorđo Sladoje, Blagoje Baković, Miroslav Aleksić, Branislav Zubović, Aleksandar Semakin i drugi. I Gvozdenović se poput svojih kolega posvećuje temi Tvorca, ali na drugačiji način. Dok u poeziji nekih ovde navedenih pesnika dominira sumnja, u Kandilu i ranijim pesničkim zbirkama Borislava Gvozdenovića dominira vera i on se apsolutno prepušta Tvorcu i nepreglednom moru života kojim, kako tvrdi, jedino Bog upravlja.

I prethodne dve pesničke zbirke Borislava Gvozdenovića, Svetlost pred ogledalom i Iskra, naslovima su inicirale simboliku svetlosti, a to se nastavlja i sa Kandilom koje svetli pred ikonom Bogorodice i širi miomiris ulja kao što „do sada nikad nije“. Kako i kaže ovaj stih iz knjige, isto se može tvrditi za pesničku zbirku koja je pred nama – Gvozdenović je sada potpuno zreo pesnik koji zna kakve stihove, kakve strofe i pesme ispisuje, zašto ih ispisuje i koju poruku želi njima da pošalje. U zbirci se nalazi četrdeset pesama što nije slučajan broj. Simbolika brojeva zauzima značajno mesto u hrišćanstvu te se mnogi događaji iz Biblije objašnjavaju brojevima. U hrišćanstvu broj četrdeset je simbol iskušenja i usavršavanja. Uskršnji post traje četrdeset dana, Hrist je četrdeset dana proveo u pustinji gde ga je đavo kušao, četrdesetog dana od vaskrsenja Hrist se uzneo na nebo, Mojsije je na Sinajskoj gori proveo isto toliko dana, toliko je padala kiša u vreme Velikog potopa, a četrdeset godina je narod Izrailja lutao pustinjom u vreme povratka iz Egipta. Takođe SPC obeležava praznik Četrdeset mučenika Sevastijskih. Dakle, broj pesama nije slučajno izabran, on je potpuno u skladu sa duhovnošću i hrišćanskim darovima kojima je bogata ova poezija kao znak svojevrsnog pesničkog i ljudskog iskušenja koje lirski subjekat prepoznaje kako kod sebe, u svojim molitvenim i isposničkim nastojanjima, tako i kod jurodivih i onih drugih običnih – na ulici, u parku, na mostu... Kako je Sveti Vladika Nikolaj Žički pisao u Simvolima i signalima o simvolima i signalima Tvorca u ljudskom životu, ali i prepoznavao u ovom svetu samo naličje drugog sveta, isto tako i Gvozdenovićeva poezija kao dominantne motive sadrži u sebi upravo simvole i signale, a u ovom svetu i svemu što okružuje čoveka, prepoznaje i vidi naličje sveta koje nam Bog pokazuje. Otuda osnovna pojava motiva broda ili čamca koji plovi po moru, sa kormilarem, ili golubice i krst koji čovek nosi, sunce i njegovi zraci kao slika Božje svetlosti – to su neke od osnovnih tačaka biblijskih opisa položaja čoveka pred Tvorcem i njegovom sumnjom ili verom pred istim. Sklad, savršenstvo i harmonija kao tri lica Gospoda, takođe su bitni segmenti zbirke Kandilo, jer se pesnik prepušta ritmu i rimi, metrički se uzdižući na nivo melodije koja je u dosluhu sa nebeskim visinama, koja je kadra da molitvenim tonom pokrene nebeske sfere. Sve je u ovoj zbirci pod koncem, sve ima svoj početak i svoj kraj, pesme su ponekad zaokružene celine koje liče na kratke priče o ljudskim sudbinama i potrebama čovekovog bića, a mnoge su ispevane u slavu velikih pravoslavnih ljudi koji su sačuvali srpski narod kao što je Mojsije vodio narod Izrailjski kroz pustinju. Sve se ponavlja u vremenu, kao da nam poručuje pesnik Gvozdenović, i u malim individualnim sudbinama i u velikim istorijskim pričama naroda – sve se ponavlja. Četrdeset dana i četrdeset godina biblijskih traju kroz kulturno nasleđe – podseća nas ovih četrdeset pesama obasjanih svetlošću kandila i Bogomajke sa ikone.

Mnogi stihovi zbirke Kandilo u sazvučju mudrosti i besedništva poentiraju pesnikovu misao o veri i oni ulaze u antologijske stihove naše poezije:

Po težini krsta ispituje se čovek,

istrajnost vere i duše jačina,

a sve su naše muke beznačajne

naspram patnje raspetoga Sina.

                                                (Krst)

 

Verom se dela Svevišnjega slave

i razagna tuga koja srcu smeta,

s njome se mostovi preko mora prave

i u mislima čovek s vasionom sreta.

                                                (Vera)

 

I nije na čoveku da mnogo se brine

već da se trudi i vesla do kraja,

tačka do koje on treba stići

mesto je gde se sa večnošću spaja.

                                            (Tvorac i more)

 

Zbirkom pesama Kandilo Borislav Gvozdenović nastavlja pesnički put kojim je krenuo još od kada je objavio svoju prvu zbirku pesama. Teme njegove poezije velike su u svakom smislu, i duhovnom, i religioznom, i literarnom i kulturološkom. On je pesnik koji objavljuje u velikim vremenskim razmacima, a posle ove zbirke pesama čitaoci će poželeti da se što pre susretnu sa njegovim pesmama među koricama novih zbirki.

Pesnik Gvozdenović jasno ispisuje svoj put u srpskoj poeziji, on zadire u naše najveće nasleđe, u identitet, postavljajući pitanja o veri i čoveku pred Tvorcem – u nevremenu tvrdeći da postoji vreme, u iskušenju tvrdeći da postoji jačina, u stradanju tvrdeći da postoji spasenje, jer krst je neminovan, on je na našim leđima samo je izbor drugačiji – kako ga nosimo, sa mukom ili sa radošću: Obično oni što ga s radošću nose/ dobijaju nagradu sa nebesa/ postaju blagi, smireni i krotki/ uzdignuti duhom iznad telesa. Čitajući Kandilo vidimo kako se i poezija uzdiže svojom duhovnošću do nesagledivih visina budeći u čitaocima blagost i poziv da se prepuste Bogu, tvorcu životne poezije. U vremenima ljudskih slabosti, zbirka pesama Kandilo i te kako u tom smislu ohrabruje. U toj smernosti leži njena najveća vrednost.

Нова књига песама Борислава Гвозденовића, Кандило

PODELITE OVAJ TEKST NA: