OJ SRBIJO.....
Oj Srbijo zemljo slavna
postojbino ti junaka,
ko ti ore polja ravna
od svitanja do sumraka?
Ko ti čuva stada bela 
wallpaperCave
ko livade tvoje kosi,
kud nestase tvoja sela
ko opanke da ti nosi?
Putevi se izgubili
po njima se šuma digla,
kumovi se zavadili
vremena ti teška stigla!
Udario brat na brata
sin na oca ruku diže,
sta će tebi goreg rata
čija li nas kletva stiže?
Odrodi se rod od roda
manu čak i krsnu slavu,
za večeru veru proda
i ne spušta pri tom glavu.
Obraz više niko nema
ni ponosa,a ni časti,
šta li nam se Bože sprema
može li se,još sta spasti?
Ništa više sveto nije
ni ikona niti sveća,
čak se ni grob nezna čije
imal od tog bruka veća?
Otac,majka,baba,deda
izgubiše svoja zvanja,
džaba bore,kosa seda
nema više poštovanja.
Oj Srbijo zemljo slavna
zemljo časti i heroja,
to vremena behu davna
sad je tužna slika tvoja.
PUT SUDBINE
Gde god išo i gde dođe
gde god puti da te vode,
ti se seti,od kud pođe
nije sramno mili rode.
Ne daj ,da te drugi zbune
ni gradovi,a ni pare,
nemoj da te majka kune
ne stidi se kuće stare.
I gospodin ti postani
i diplome mnoge stekni,
al u duši čist ostani
pred životom ne poklekni.
Kaži gde si,se rodio
odakle si u svet pošo,
ko ti deda i stric bio
ko si bio ,kad si došo.
To sramota rode nije
ponosi se svojim krajem,
istina se ta ne krije
trag utisnut zavičajem.
Dok poreklo pamtiš svoje
znaćeš ko si,tam u svetu,
i prezime ti ćeš tvoje
s'dikom dati tvom detetu.
A,ako se ti izgubiše
u svetlima velegrada,
bližnjeg svoga ti ne ljubiš
umreće i zadnja nada.
Da si ikad postojao
i korene imo svoje,
sve si svetu,svoje dao
ne osta ni ime tvoje.
Zato svuda pričaj rode,
gde god puti da te vode...
NIJE KASNO
Kad prođe više od pola života
i sebe u ogledalu na tren pogledaš,
shvatiš da umoran si kao da ,ti je stota
oči u oči sa istinom se gledaš.
Štedeo nisi,sebe si dao
u zlu i dobru,danju i noću,
niti si seo,niti si stao
i sve ja mogu i sve ja hoću.
Sebe si negde gurnuo sa strane
misliš,uvek drugo je preče,
ali nisi sat zamolio da stane
nisi primetio da vreme teče.
Eto,sad gledaj,vidiš da postojiš
imaš i želje,neostvarene snove,
počni starosti da se bojiš
pojuri lađe dok ne otplove.
Hoćeš li stići Il,već je kasno
odgovor ti ogledalo neda,
pitaš stranca,nije mu jasno
zbunjenim očima te gleda.
Pita te nemo,gde si do sada bio
što nisi bar malo voleo sebe,
jesi li možda zakasnio
svi vozovi davno prođoše pored tebe.
Imaš li snage,da potrčiš za jednim
evo zadnjeg vagona što juri,
smatraš li taj pokušaj vrednim
ostavi sve,za njim požuri.
Hajde ne čekaj,kasno još nije
i u voz uđi smelo,
dosta još od života ostalo ti je
uradi sve ono što je srce htelo.
Ispuni želje,snove iz mašte
kreni od početka,zavoli sebe,
uberi plodove životne bašte
došao je konačno red i na tebe.
U ogledalo ne gledaj često
u svetu napravi sebi mesto.
Probaj da ispraviš ono što nisi
jer sebi, najvažniji upamti,ti si.
Sve drugo prođe u jednom trenu
od nekih čak ne dobiješ ni hvala,
vreme što prođe,nema cenu
šansa da se opet rodiš,veoma je mala.
