ОЈ СРБИЈО.....
Ој Србијо земљо славна
постојбино ти јунака,
ко ти оре поља равна
од свитања до сумрака?
Ко ти чува стада бела 
wallpaperCave
ко ливаде твоје коси,
куд нестасе твоја села
ко опанке да ти носи?
Путеви се изгубили
по њима се шума дигла,
кумови се завадили
времена ти тешка стигла!
Ударио брат на брата
син на оца руку диже,
ста ће теби горег рата
чија ли нас клетва стиже?
Одроди се род од рода
ману чак и крсну славу,
за вечеру веру прода
и не спушта при том главу.
Образ више нико нема
ни поноса,а ни части,
шта ли нам се Боже спрема
може ли се,још ста спасти?
Ништа више свето није
ни икона нити свећа,
чак се ни гроб незна чије
имал од тог брука већа?
Отац,мајка,баба,деда
изгубише своја звања,
џаба боре,коса седа
нема више поштовања.
Ој Србијо земљо славна
земљо части и хероја,
то времена беху давна
сад је тужна слика твоја.
ПУТ СУДБИНЕ
Где год ишо и где дође
где год пути да те воде,
ти се сети,од куд пође
није срамно мили роде.
Не дај ,да те други збуне
ни градови,а ни паре,
немој да те мајка куне
не стиди се куће старе.
И господин ти постани
и дипломе многе стекни,
ал у души чист остани
пред животом не поклекни.
Кажи где си,се родио
одакле си у свет пошо,
ко ти деда и стриц био
ко си био ,кад си дошо.
То срамота роде није
поноси се својим крајем,
истина се та не крије
траг утиснут завичајем.
Док порекло памтиш своје
знаћеш ко си,там у свету,
и презиме ти ћеш твоје
с'диком дати твом детету.
А,ако се ти изгубише
у светлима велеграда,
ближњег свога ти не љубиш
умреће и задња нада.
Да си икад постојао
и корене имо своје,
све си свету,своје дао
не оста ни име твоје.
Зато свуда причај роде,
где год пути да те воде...
НИЈЕ КАСНО
Кад прође више од пола живота
и себе у огледалу на трен погледаш,
схватиш да уморан си као да ,ти је стота
очи у очи са истином се гледаш.
Штедео ниси,себе си дао
у злу и добру,дању и ноћу,
нити си сео,нити си стао
и све ја могу и све ја хоћу.
Себе си негде гурнуо са стране
мислиш,увек друго је прече,
али ниси сат замолио да стане
ниси приметио да време тече.
Ето,сад гледај,видиш да постојиш
имаш и жеље,неостварене снове,
почни старости да се бојиш
појури лађе док не отплове.
Хоћеш ли стићи Ил,већ је касно
одговор ти огледало неда,
питаш странца,није му јасно
збуњеним очима те гледа.
Пита те немо,где си до сада био
што ниси бар мало волео себе,
јеси ли можда закаснио
сви возови давно прођоше поред тебе.
Имаш ли снаге,да потрчиш за једним
ево задњег вагона што јури,
сматраш ли тај покушај вредним
остави све,за њим пожури.
Хајде не чекај,касно још није
и у воз уђи смело,
доста још од живота остало ти је
уради све оно што је срце хтело.
Испуни жеље,снове из маште
крени од почетка,заволи себе,
убери плодове животне баште
дошао је коначно ред и на тебе.
У огледало не гледај често
у свету направи себи место.
Пробај да исправиш оно што ниси
јер себи, најважнији упамти,ти си.
Све друго прође у једном трену
од неких чак не добијеш ни хвала,
време што прође,нема цену
шанса да се опет родиш,веома је мала.
