DOMORODAČKI NARODI U ARKTIČKOM KRUGU

 

Dr  Simo Jelača

 

Arktički krug je paralela Zemlje na 66,5º N. To je zbog nagiba zemlje za 23,5º pa je 90º-23,5º=66,5º. Ukupna dužina arktičkog kruga iznosi oko 16.000 km, a površina zemljišta oko 20 miliona km2. Ukupna populacija svetskog stanovništva u arktičkom krugu iznosi oko 370 miliona, što čini oko 5% svetske populacije. Najsevernije mesto na zemaljskoj kugli gde žive ljudi je region Kviktaluk u Nunavutu, Kanada, 817 km od Severnog pola. Arktiku pripada 8 zemalja: Norveška, Švedska, Finska, Rusija, Sjedinjene Američke Države (Aljaska), Kanada, Danska (Grenland) i Island. Arktik je najhladniji deo zemaljske kugle i u njemu žive domorodački narodi (Indigenous people). Delovi arktičkog kruga industrijski su najmanje razvijeni, ali industrijski razvoj njima ni ne odgovara zbog zagađenja koja im industrija donosi. Klimatske promene zemlje takođe se najviše manifestuju u regionima arktičkog kruga.

U daljem tekstu sledi prikaz života ljudi koji žive u arktičkom krugu u osam napred navedenih zemalja. Jedino u Islandu, od ovih osam zemalja ne žive domorodački narodi. Narod Eskimi živi u Kanadi, Aljasci i Rusiji. Prvo ime Eskimi u Kanadi je imalo značenje ljudi koji jedu sveže meso, pa je isto zamenjeno imenom Inuiti, što na njihovom jeziku Inuktitu ima značenje ‘’ljudi’’. Ime Eskimi i dalje se koristi u Aljasci i Rusiji.

 

U Islandu Arktički krug zahvata samo najseverniji deo kod mesta Davlik, 66.7º N, do koga se putuje kolima od Rejkjavika (Rejkjavik 200.000 stanovnika). Island je zemlja najbogatija toplim bazenima sa prirodnom toplom vodom iz gejzira. Island se privredno oporavio posle krize 2008. godine i na severu je otkrio nalazišta nafte i gasa. Sa otopljavanjem severa otvaraju im se novi plovni putevi, kraći do Kine sa kojom Island ima dobre privredne odnose. U delovima tundre živi mnogo različitih ptica. U tom delu zemlje ljudi su veoma gostoljubivi i pretežno se bave ribolovom. U Severnom ledenom okeanu ima dosta delfina, a Islanđani tvrde da je njihovo meso specijalitet. Iako je Severni ledeni okean hladan, stanovništvo gradića Grimsej leti u njemu plivaju.

 

U Norveškoj se do Arktičkog kruga putuje od Osla autoputom E6. A na tom putu je moguć susret sa polarnim medvedima. Oko tog puta je prava egzotična divljina. Najlepši je zalazak sunca na Arktičkom krugu na dan letnje ravnodnevnice. Sunce se ovde vidi leti tokom cele noći, a zimi je noć tokom svih 24 sata. Stanovništvo u norveškom polarnom krugu dobro je snabdeveno namirnicama. Predeli u polarnom krugu su pretežno planinski sa fjordovima. Žitelji mesta Hovden love dobru ribu Bakalar i suše je na suncu. To im je poznat izvozni artikl. Norveški sever veoma je bogat naftom, a u mestu Veseralen je najveća naftna firma ‘’Statoil’’.

 

I u Švedskoj Arktički krug tek malo dodiruje kontinentalni deo zemlje, od 66º do 68,5º N, prolazi kroz mesta Džokmok i Kuouka . I švedski putevi u ovom delu zemlje su vrlo dobrog kvaliteta. Predeli su pretežno planinski, šumoviti, sa bobičastim rastinjem. U ovom kraju nalazi se bogat rudnik gvožđa i 15 hidrocentrala na reci Lili. Ceo kraj u arktičkom krugu zove se Laponija, oko 9400 km2, gde se gaje Irvasi. Od 1996. godine Laponija je pod zaštitom UNESKO. Pod pokroviteljstvom Upsala univerziteta tu studenti rade doktorske disertacije. U ovom delu sveta živi narod ‘’Sami’’. Švedska ima potpisan ugovor sa Ujedinjenim nacijama, po kome njihovi domorodački narod ima prava saradnje u svim oblastima sa svim domorodačkim narodima ostalih zemalja Arktičkog kruga.

 

Finski sever dopire nešto dalje od švedskog, prelazi 70º N, dokle imaju izgrađen kolski put. U arktičkom krugu nalazi se selo Santa Klaus. Stanovnici Sami u finskoj Laponiji deluju veoma srećno i veoma su miroljubivi. Pošto gaje dosta irvasa putevi su im svi, u ovom delu, ograđeni. U novije vreme finski Sami sve više odlaze u gradove, gde čak imaju škole na svom Sami jeziku. U Laponiji su leti svi dani sunčani tokom 24 sata. U selu Santa Klaus postoji pošta, u kojoj čuvaju pisma dece celoga sveta Deda Mrazu. U Arktičkom krugu mesta Rovanimi i Napapirin Maja su veoma atraktivna turistički.

 

U Rusiju se iz Finske, u arktičkom krugu, stiže putem E92, od mesta Rovanimi u gradić Nikel, odakle put dalje vodi za Murmansk. U tom regionu leti ima dosta komaraca, a i tu živi ruski narod Sami. Sami ovde nemaju prava nad vlasništvom zemlje, a imaju pravo da je obrađuju u količini koju mogu. Narod Sami veoma su vezani za zemlju i vole je. Smatra se da u svetu živi oko 90.000 Sami naroda, od kojih dvadeset hiljada žive u Finskoj, pedeset hiljada u Norvečkoj, dvadeset hiljada u Švedskoj i oko dve hiljade u Rusiji. I ruski Sami narod kao kanadski domoroci gaje irvase.

Na ulasku u Rusiju u blizini granice izgrađena je atomska centrala uz jezero Pristine, a u blizini je rudnik nikla. Grad Murmansk je na obali Severnog ledenog okeana, a u luci se nalazi prva podmornica na nuklearni pogon, u novije vreme služi kao muzej. Murmanska luka je jedina nezaleđena luka u Severnom ledenom okeanu arktičkog kruga. Železnička pruga od Sankt-Peterburga do Murmanka ima strateški značaj Rusije.

U predelu poluostrva Kola Norveška se graniči sa Rusijom, iznad Finske. Predeo oko Murmanska je pretežno tundra, ali su tu bogata nalazišta gasa u blizini Šatkmana i u Barentskom moru, a tu su i rudnici zlata i platine. Grad Murmansk ima svega oko pet hiljada žitelja, ali je od velikog strateškog značaja Rusije. Obzirom na nuklearne objekte u blizini stalna je opasnost od zagađenja. Do nedavno nuklearni otpaci odlagani su na arhipelagu Novaja zemlja.

Od Murmanska do Severnog pola idu ruski ledolomci trasom P 11. Rusi su za vreme SSSR-a narodu Sami zabranjivali njihove običaje, mada u pograničnim mestima imaju i mešanih brakova. A nakon pada komunizma dozvoljeno im je da gaje irvase i da se bave drugim ekonomskim aktivnostima, da neguju svoju kulturu, a od nedavno imaju i svoj Parlament. Kod Lovozera ima jezero ljubavi, a u Lovozeru Sami imaju svoj koledž.

U arktičkom krugu iz godine u godinu sve su primetnije klimatske promene. Stanovništvo prelazi iz šatora u zidane kuće i sve više ljudi oboleva.  Domorodački narod stekao je svoj status. Četrdesetak kilometara istočno od Murmanska radi ‘’Gasprom’’, najveća firma gasa. Ogromna reka Ob teče kroz Sibir i uliva se u Severni ledeni okean.

U oblasti neposredno ispod arktičkog kruga gaje se stada irvasa, a oblasti iznad kruga koja se zovu ‘’Jamal gasna polja’’ su veoma bogata gasom, koji se tu uveliko eksploatiše. Na samom arktičkom krugu ‘’Gornjoknjaževsk’’ su gradovi Selekard i Askarka. U ovoj oblasti domorodci koriste irvase kao vučnu stoku. U Askarku se svake godine održava Askarski festival vlasnika irvasa. Dosta radnog stanovništva je zaposleno u eksploataciji gasa.

U ovom kraju živi i Nenetski narod. Oni koriste svoj jezik, a znaju i ruski. Hrane se mesom irvasa i smrznute ribe, a koriste i namirnice široke potrošnje. Kada su 1961. godine kolektivizirane farme irvasa došlo je do njihovog velikog pada, a 1990. godine, kada su iste rasformirane, opet su farme irvasa zaživele. Oko 7500 stanovnika Neneta bavi se gajenjem irvasa. Sada koriste snoumobile za njihovo čuvanje. Ovdašnje porodice imaju dosta dece i pretežno se i oni hrane mesom divljači i ribom. Zato su i zdravi i dugovečni. Firma Gasprom gradi im škole, zdravstvene ambulante, obdaništa i obezbeđuje im transport. Za ogrev pretežno koriste drvo, a većina stanovništva sada već imaju celularne telefone i pune ih na solarnu struju. U kućama koriste hemikalije za čišćenje, amerčke firme “Amvaz”. Mnogi štampaju vizit-karte. Sve im to omogućuje Gasprom.

U ovom kraju žive narodi: Neneti, Kanti, Komi i Mansi. U Selekard kraju eksploatacija nafte donela je narodima sasvim novi način života. Pretpostavlja se da kada se u Jamal poljima iscrpe nafta i gas da će se opet živeti od irvasa. U mestu Selekard ima i doktora nauka među domaćim stanovnicima.

Priobskoje naftno polje locirano je ispod arktičkog kruga, ali se život stanovništva u mestima Kišik, Seljarovo i Kanti-Mansiljsk, na reci Ob, ne razlikuje od napred opisanih. Ogromna su nalazišta nafte i gasa koja se eksploatišu, a to su upravo najbogatija nalazišta nafte i gasa u svetu . Tuda prolazi pruga za Igarku, istočno od reka Ob i Jenisej. U Staljinovo doba ovde su stradali mnogobrojni zatvorenici gradeći puteve pod najsurovijim uslovima. U ovom kraju domaćini vas dočekuju vodkom i sušenom ribom. Sibirci se svi smatraju međusobnom braćom. U reci Irtiš ima riba Muksun i Čebuk, koje su ovdašnji specijaliteti. U Sibiru pretežno raste drvo breza. Udaljenost Sibira od Kanade najkraća je preko Severnog pola. u Ovdašljim školama izučava se Kanti jezik, a u školama se izrađuju tradicionalne nošnje. Ovdašnje namirnice ishrane obuhvataju ribu Čibuk, sendviče i kobasice od irvasa, sir, i sarma sa ‘’Beluga’’ vodkom. Gradić Kišik ima svega oko 560 stanovnika i moderan aerodrom, a imaju i pravoslavnu crkvu, firmine kancelarije i seosku prostoriju za sastajanje. Ovde svi poste za Božić po pravoslavnom kalendaru za 7 Januar. Dobrodošlica im je hleb i so kao simbol odanosti i prijateljstva.

Nešto severnije od reke Lene su mesta Jakutsk, Mus Kaja i Dom Severa, a odakle put vodi na sever za Jakutski aerodrom. U prošlosti ovaj kraj zvao se ‘’Saka Republika’’ ili Jakutia. U ovom kraju domorodci gaje dosta konja i tvrde da je konjsko meso, prvenstveno od ždrebadi, izvanredan specijalitet. Specifična je i Saka kultura ovdašnjeg življa. Jakutsk je najveći administrativni arktički centar u Sibiru. Ima oko 270.000 stanovnika.

U Jakutiji živi i oko hiljadu stanovnika naroda Jukagir. Godine 1922. republika se zvala ‘’Jakutska Autonomna Sovjetska Socijalistička Republika’’. Imaju svoje osnovne i srednje škole, svoje pesnike, umetnike, političare, poslovne ljude, pa čak i akademike. Pošto je kod njih veoma hladno, oni za sebe kažu da žive u frižideru. Čak za sahrane moraju ložiti vatru na datom zemljištu pre kopanja rake. A kuće moraju graditi na stubovima ukopanim bar 4 m dubine, kako nebi tonule. Jukagir narod sebe smatra domorodcima.

Severno od Jakutska je poljoprivredno selo Oktiantsi, sa oko 3000 stanovnika, gde gaje krompir. Dešavalo se da reka Lena zamrzne potpuno do dna, pa kada naiđu proletnje vode one preko leda poplave okolinu. U novije vreme u slučaju takvih zamrzavanja vojska bombarduje led. A baš posle poplava najbolje im uspeva krompir. U tom kraju domaće stanovništvo gaji krave i konje. Tom kraju pogoduju klimatska otopljavanja. Odatle do Vladivostoka izgrađen je naftni cevovod dug 4857 km, d 1,22 m, koji delom ide i po rečnom dnu. Posle revolucije u Jakutsk su počeli da doseljavaju Kozaci.

U muzejima Sibira vidi se da je ovde život počeo sa dinosaurusima i mamutima, a zatim sa irvasima pa gavranima.

Od Jakutska put M 56 zvani ‘’Put kostiju’’ vodi kroz mesta Čurapča i Bajaga do grada Magadan na obali Okotskog mora. A severno od arktičkog kruga su Laptevsko i Istočno Sibirsko more. Ovaj put neprestano je pod ledom, izuzev ponekad u avgustu. Građen je u vreme Staljina pod najtežim uslovima, gde je milion ljudi ostavilo svoje kosti (na svakih 2 m puta po jedan ljudski život). Aleksandar Solženjicin je u ‘’Gulag Arhipelagu’’ to najbolje opisao. Zatvorenici su stradali od zime, gladi, iscrpljenosti, bolesti, od insekata i svih ostalih muka. U ovom kraju Sibir je bogat zlatom, srebrom, platinom, olovom, volframom, živom, bakrom, antimonom, ugljem i prirodnim gasom. Jednostavno, Sibir leži na rudnim naslagama. Ovde, na ogromnom prostranstvu, živi oko 7000 žitelja, domorodaca, od kojih su velika većina Eskimi. Zima ovde traje gotovo svih 12 meseci, a tek sa klimatskim otopljavanjem dolaze poneki dani leta. U ovom kraju jedino zvezda Severnjača služi za orjentaciju. Zvezda Severnjača je na ekvatoru na 0º stepeni, dok je nad severnim polom 90º, a u ovom delu Sibira oko arktičkog kruga na 66,5º N.

Grad Magadan nalazi se na obali Okotskog mora. Južno je Severni pacifički okean, a severno, iznad arktičkog kruga, je Istočno sibirsko more. Istočno od Magadana je Beringovo more, a na kraju kontinenta Beringov moreuz, gde se Rusija graniči sa Sjedinjenim američkim državama, u dužini od 4 km. Do grada Magadana dolazi ozloglašeni put kostiju M 56. Zemljište severno od Magadana potpuno zamrzava najmanje jedan metar u dubinu gotovo tokom cele godine. Zbog toga se vodovodne cevi moraju ukopavati dublje od toga kako nebi zamrzavale i pucale. Sada je celokupni Sibir pokriven satelitski sa mrežom TV i interneta.

U tom regionu žive Čučki, Eskimi, Evenksi, Jukagirsi i Sami narodi. Svi imaju status domorodaca. Svako od tih naroda koristi svoj jezik, ali svi koriste i ruski, takođe. I ovi narodi gaje irvase. U mestima Nelemnoju i Andriuškinu postoje njihove umetničke galerije, lokalni pisci, pesnici i muzičari. Svi neguju svoju kulturu.

Od Jakutska za Magadan lete lokalni avioni, a odatle na sever do arktičkog kruga, gde se u Kupalu nalazi rudnik zlata, drugi po količini zlata u Rusiji, i dalje na sever do Peveka vodi samo zimski zamrznuti put, dužine oko 1000 km. Do Kupala se mmože leteti samo avionima koji mogu sletati na šljunkovite piste. Ovo je oblast Čukatke, na dalekom istoku Rusije. Za mesto Kupal kažu da je ‘’mesto u nedođiji’’. Rudnik zlata u Kupalu eksploatiše kanadska firma. U ovom rudniku do 2008. godine proizvedeno je oko 60 tona zlata i oko 600 tona srebra i još je produktivan. Postoje nova nalazišta zlata i oko 100 km severnije od Kupala kod mesta Dvojnoje i Vodorazdelnaja. Domorodačko stanovništvo nerado odobrava svojim čobanima irvasa da se zapošljavaju u rudnicima, pošto se posle toga ne vraćaju svojim  starim dužnostima, jer su njima irvasi siguran izvor života. Ipak u svim ovim rudnicima zaposleno ih je preko 1600.

U Ruskom dalekom istoku, od Jakutska, duž arktičkog kruga, je svuda zlato. Iako je zlato i srebro u blizini Magadana otkriveno 1912. godine, rudnik u Kupolu otvoren je tek 1990. godine. Sve se odavde transportuje u luku Pevek zimskim putem oko 360 km. Morskom stranom do Peveka se dolazi samo ledolomcem. Grad Anadir, lociran je nasuprot Beringovom moreuzu. Anadir je glavni grad Čukotke, u najistočnijoj vremenskoj zoni Rusije. Do otvaranja rudnika zlata u ovim krajevima bilo je oko 540 hiljada irvasa, a posle im je broj smanjen. Domorodačka populacija iznosila je oko 25000, a nakon otvaranja rudnika doselilo se oko 160 hiljada Rusa, pa su domorodci postali manjina. Nakon kolapsa Sovjetskog Saveza znatno je smanjen broj irvasa, sela su dobrim delom opustela, a preostalo domorodačko stanovništvo je veoma teško živelo. Priča se da je Roman Abramovič preporodio Čukatku dovodeći Kanađane i Amerikance u rudnike zlata. Eskimima su otvorene škole, ambulante, izgrađene su im kuće, uvedena struja i voda. Anadir je pretežno eskimski grad, a severni krajevi odatle su tundra gde se gaje irvasi. Irvasko meso im je specijalitet. Ovdašnji Eskimi čuveni su po svojim umetničkim radovima. Ovde su doselili i Kozaci 1742. godine, pa se lokalno stanovništvo postepeno rusificira.

Na najudaljenijem delu Rusije na samom Arktičkom krugu je gradić Udačni, do koga se dolazi jedino lokalnim avionima. Čukotka dopire gotovo do 180-og meridijana, odakle se pri vedrom danu može videti Aljaska. Tu, uz sam arktički krug, je rudnik dijamanata, a u neposrednoj blizini svojevremeno su vršeni nuklearni eksperimenti 1974. godine. Rupa tih bombi u Udačni, duboka 20 m, bila je sve do 1992. godine.

Postoje među domorodačkim stanovnicima Norveške, Finske, Grenlanda, Kanade i Rusiji dogovori o političkom ujedinjavanju, sa centrom bilo u Oslu, Kopenhagenu, Otavi ili Moskvi i sa regionalnim centrima u Jelounaifu i Jakutsku, na planu ekonomskog prosperiteta.

 

Do mesta iznad arktičkog kruga u Aljasci leti  se iz Ankoridža, a postoji i autoput George Parksnjaz Highnjaz. Ovaj put dopire do iznad Arktičkog kruga, do mesta Ferbenks i mesta koje nosi ime Severni pol. Pored ovih mesta prolazi naftovodni cevovod. Mesto Kotzeb je severno od Arktičkog kruga oko stotinak kilometara, a prvo selo do Beringovog moreuza je Šišmarof sa oko 600 žitelja. U ovom kraju se morsko nivo vidno povećava od kada su počela klimatska otopljavanja i priobalske kuće su ugrožene. Stanovništvo je čak primorano da izmešta lokalna groblja. U ovom kraju, takođe, gaje se irvasi i severni jeleni. Temperature su u ovom predelu niske, oko -50º C, a idu i do ispod 70º C. Ovdašnji domoroci uveliko se razlikuju od Amerikanaca. Amerika priznaje svoje domoroce tek od 1971. godine, sa početkom eksploatacije nafte u Aljasci. Do te godine domoroci su slobodno sekli šumu i lovili ribu za sopstvene potrebe, a od tada za to moraju plaćati. Gro životnih namirnica ovde se dovozi, ali su veoma skupe. Sada već imaju TV i internet. I meću ovdašnjim stanovništvom ima obrazovanih ljudi: pravnika, pilota, lekara i drugih struka. Narod je veoma prijateljski. Aljaska ima najveći procenat samoubistava u Americi, 22/100,000. Pretežno su to mladi zbog alkohola i droge. U Aljasci pretežno žive Eskimi. Oni imaju svoj jezik i svoju kulturu. I ovde, slično kao u Finskoj, mnogo čega je podređeno Deda Mrazu. Mnogo čega pravi se od leda. Na samom arktičkom krugu je mesto Gnjica Ze/Fort Zukon, a iznad kruga je Arktik Vilidž. Na kanadskoj strani su gradovi Donjson Citz, ispod i Old Cronj, iznad arktičkog kruga.

Stanovnici Aljaske sami za sebe kažu da se razlikuju od ostalog sveta, dosta ih je pametnih i dosta glupih. Ima ih koji maltretiraju svoju decu, ima ih koji mnogo piju, imaju dosta samoubistava, ima drogeraša, a, na sreću, ima ih i veoma pametnih, darovitih i dobronamernih. Kako žive u malim mestima svi se međusobno poznaju i poštuju. Od kako su otpatke bacali u reku Jukon znatno se smanjio broj ribe lososa.

Ovde se domorodačko stanovništvo pretežno hrani mesom divljači i ribe, kao i šumskim plodovima, pa su zdravi i dugovečni. Pse koriste kao vučnu stoku. Zimske temperature u proseku su oko -550 C. Nezaposlenost im je velika, oko 20%, cene namirnica vrlo visoke, dobijaju državnu pomoć, a kraj je bogat naftom, gasom, ugljem i mnogim rudama, kao pretežno u svim arktičkim regionima.

 

 Posmatrana teritorija Kanade od Vaithorsa, Dovson sitija i na sever iznad arktičkog kruga obuhvata mesta Fort Mek Person i Inuvik, sve do ostrva Ričard. Ovo je predeo u kome mnogi turisti uživaju u ponoćnom suncu. Od 1978. godine kanadski sever doživljava veliki privredni napredak. Izgrađen je Dempster autoput i naftni cevovod.

U provinciji Jukon živi četrnaest domorodačkih naroda i svi su tretirani kao “Prvi narodi”. Potpisani su mnogi dokumenti koji im omogućuju njihova prava, slično kao što imaju Sami narod u Finskoj i Rusiji. Sada imaju svoju vladu, neguju svoju kulturu kojom ističu svoje nacionalne vrednosti. U mnogim vidovima ističu svoju samostalnost. U delti MekKenzi otkrivena su nalazišta nafte. Kanadski domorodci gaje irvase u velikom broju, čak i po 3000 grla na pojedinim imanjima. Kod MekKenzi delte postoji prostranstvo za irvase veličine 47.000 km2, gde postoji šest farmi. Vlasnike u šali nazivaju ‘’Tundra Kauboji’’. I u Reinder Steišenu postoji takođe farma irvasa. Otkrivanjem nafte u Norman Velsu vlada je potpisala dokument sa plemenom Den 1921. godine o njenoj eksploataciji. U Inuviku je izgrađena moderna administrativna zgrada sa vodotornjem za ceo grad.

Istočno, u delu Severo-zapadne teritorije i Nunavut dolinom reke Kopermin izgrađen je put od Jelovnaifa do gradića Kugluktuk na obali Koroneišn Gulf, na krajnjem severu zemlje. U tom gradiću je uživanje leti posmatrati zalazak sunca, koje je inače blisko horizontu. Okolne šume obiluju bobičastim plodovima koji brzo sazrevaju zbog kratkoće letnje sezone. Na reci Kopermin mnogo mladog sveta vesla kanue, a reka obiluje pastrmkom. Inuiti su inače dobri lovci, čemu ih život uči. Mlađa generacija Inuita sada već gotovo svi imaju celularne telefone i iPods. Oni žive u dva sveta istovremeno.

Predeo Nunavuta od Sautemptonskog ostrva do severnog dela Komiti zaliva uključuje i Ukusiksalik nacionalni park. Celokupan teren je severno od arktičkog kruga. Leti se i ovde pretežno prevozi kanuima. Teren je uglavnom ostrvski i zalivski. U ovom kraju ima dosta polarnih medveda, po imenu ‘’Hudžlaz’’, a ima i foka. Ovdašnji medvedi leti su teški oko 400 kg, mogu da pešače do 80 km na dan i to brzinom do 15km/h, što je brže od veslanja kajaka, pa im je teško pobeći ukoliko se neko nađe u neprilici. Repuls Bej, gradić na samom arktičkom krugu ima dvadeset-pet opština lokalnog življa. Došla su vremena da veliki broj mlade generacije Nunavuta uživa alkohol i drogu, od čega mnogi, nažalost, stradaju. Od 1993. godine Nunavut je podeljen u dve teritorije. Po prostranstvu to je najveća tritorija, od 1,9 miliona km2, na kojoj su 80% stanovništva Inuiti. Imaju svoju vladu i u proseku imaju godišlja primanja oko 40.000 dolara, što im pretežno daje kanadska federalna vlada. Nacionalni park Ukusiksalik obiluje prirodnim lepotama i sa dosta divljači, pa ima i ekonomski značaj za dato stanovništvo, ali ima i opasnosti za stradanja posetilaca od polarnih medveda. U toj okolini otkrivena su nalazišta zlata i dijamanata. Rudnik je otvoren 2010. godine, ali ima probleme sa radnom snagom Inuita koji ne dolaze redovno i na vreme na posao. Oni jednostavno, ako tokom vikenda upecaju dosta ribe u ponedeljak ne odlaze na posao.

Istočno od Repuls Beja je grad Kejp Dorset, neposredno južno od arktičkog kruga, a na tom prostoru graniče se teritorije provincija Ontario, Kvebek i Nunavut. Od mesta Kujuak u Kvebeku plovan je Hadson moreuz do Kejp Dorseta i dalje na jug kroz Hadson Bej. Najsevernije mesto Kvebeka je Kejp Volstenholm. Na ostrvu Valrus ima takođe polarnih medveda.

Univerzitet Otava svake godine organizuje ture stranih studenata da borave u ovom kraju Arktika, sa sedištem u Kejp Dorsetu, gde proučavaju uticaj klimatskih promena na okolinu. Dok tu borave lokalni dečaci Inuita prikazuju im svoje igre, a devojčice pevaju njihove pesme. U ovom kraju dosta Eskima živi u Iglima (Iglo, napravljenim od santi leda). Lokalne vlasti saraćuju sa federalnim institucijama Kanade u domenima klimatskih promena na Arktiku. Meću lokalnim Inuitima ima doktora nauka i drugih obrazovanih stručnjaka.

 

Grenland se graniči sa Kanadom sredinom Labradorskog mora i Dejvis moreuza. Na Grenlandu u okolini arktičkog kruga su mesta Nanortalik, Nuk, Kangerlusualj, Llulisat i Ljulisat. Saobraćaj između ovih mesta odvija se brodski. U mestu Nuk kuće su građene na zaleđenim stenama. U tom mestu imaju veoma modernu zgradu u kojoj radi osoblje pravne službe koje se brine o Arktiku. Tu imaju i veoma moderan kulturni centar. Tu je i Arktički komitet, koji brine o aeronautici Arktika. Arktički komitet formiran je 1998. godine.

Grenland je kolonija Danske od 1260. godine. Ovdašnji gradić Nanontarik smatra se mestom polarnih medveda. u blizini je rudnik zlata Nalunak, a od 1854. godine eksploatiše se i kriolit (belo zlato). Grenland je od 1953. godine semi-autonomna država. Lokalni Inuiti Grenlanda uglavnom se obrazuju u Danskoj, a u svojoj državi imaju svoj univerzitet, parlament i vladu. I kod njih ima socijalnih problema usled konzumiranja alkohola i droge, pa imaju nasilja i samoubistava. Rude koje eksploatišu u svojoj zemlji šalju na preradu u Kinu. Na Grenlandu živi oko 60.000 stanovnika i imaju svoj jezik.

 

Otava, Kanada, 21 Mart 2020

PODELITE OVAJ TEKST NA: