ДОМОРОДАЧКИ НАРОДИ У АРКТИЧКОМ КРУГУ

 

Др  Симо Јелача

 

Арктички круг је паралела Земље на 66,5º Н. То је због нагиба земље за 23,5º па је 90º-23,5º=66,5º. Укупна дужина арктичког круга износи око 16.000 км, а површина земљишта око 20 милиона км2. Укупна популација светског становништва у арктичком кругу износи око 370 милиона, што чини око 5% светске популације. Најсеверније место на земаљској кугли где живе људи је регион Квикталук у Нунавуту, Канада, 817 км од Северног пола. Арктику припада 8 земаља: Норвешка, Шведска, Финска, Русија, Сједињене Америчке Државе (Аљаска), Канада, Данска (Гренланд) и Исланд. Арктик је најхладнији део земаљске кугле и у њему живе домородачки народи (Indigenous people). Делови арктичког круга индустријски су најмање развијени, али индустријски развој њима ни не одговара због загађења која им индустрија доноси. Климатске промене земље такође се највише манифестују у регионима арктичког круга.

У даљем тексту следи приказ живота људи који живе у арктичком кругу у осам напред наведених земаља. Једино у Исланду, од ових осам земаља не живе домородачки народи. Народ Ескими живи у Канади, Аљасци и Русији. Прво име Ескими у Канади је имало значење људи који једу свеже месо, па је исто замењено именом Инуити, што на њиховом језику Инуктиту има значење ‘’људи’’. Име Ескими и даље се користи у Аљасци и Русији.

 

У Исланду Арктички круг захвата само најсевернији део код места Давлик, 66.7º Н, до кога се путује колима од Рејкјавика (Рејкјавик 200.000 становника). Исланд је земља најбогатија топлим базенима са природном топлом водом из гејзира. Исланд се привредно опоравио после кризе 2008. године и на северу је открио налазишта нафте и гаса. Са отопљавањем севера отварају им се нови пловни путеви, краћи до Кине са којом Исланд има добре привредне односе. У деловима тундре живи много различитих птица. У том делу земље људи су веома гостољубиви и претежно се баве риболовом. У Северном леденом океану има доста делфина, а Исланђани тврде да је њихово месо специјалитет. Иако је Северни ледени океан хладан, становништво градића Гримсеј лети у њему пливају.

 

У Норвешкој се до Арктичког круга путује од Осла аутопутом Е6. А на том путу је могућ сусрет са поларним медведима. Око тог пута је права егзотична дивљина. Најлепши је залазак сунца на Арктичком кругу на дан летње равнодневнице. Сунце се овде види лети током целе ноћи, а зими је ноћ током свих 24 сата. Становништво у норвешком поларном кругу добро је снабдевено намирницама. Предели у поларном кругу су претежно планински са фјордовима. Житељи места Ховден лове добру рибу Бакалар и суше је на сунцу. То им је познат извозни артикл. Норвешки север веома је богат нафтом, а у месту Весерален је највећа нафтна фирма ‘’Статоил’’.

 

И у Шведској Арктички круг тек мало додирује континентални део земље, од 66º до 68,5º Н, пролази кроз места Џокмок и Куоука . И шведски путеви у овом делу земље су врло доброг квалитета. Предели су претежно планински, шумовити, са бобичастим растињем. У овом крају налази се богат рудник гвожђа и 15 хидроцентрала на реци Лили. Цео крај у арктичком кругу зове се Лапонија, око 9400 км2, где се гаје Ирваси. Од 1996. године Лапонија је под заштитом УНЕСКО. Под покровитељством Упсала универзитета ту студенти раде докторске дисертације. У овом делу света живи народ ‘’Сами’’. Шведска има потписан уговор са Уједињеним нацијама, по коме њихови домородачки народ има права сарадње у свим областима са свим домородачким народима осталих земаља Арктичког круга.

 

Фински север допире нешто даље од шведског, прелази 70º Н, докле имају изграђен колски пут. У арктичком кругу налази се село Санта Клаус. Становници Сами у финској Лапонији делују веома срећно и веома су мирољубиви. Пошто гаје доста ирваса путеви су им сви, у овом делу, ограђени. У новије време фински Сами све више одлазе у градове, где чак имају школе на свом Сами језику. У Лапонији су лети сви дани сунчани током 24 сата. У селу Санта Клаус постоји пошта, у којој чувају писма деце целога света Деда Мразу. У Арктичком кругу места Рованими и Напапирин Маја су веома атрактивна туристички.

 

У Русију се из Финске, у арктичком кругу, стиже путем Е92, од места Рованими у градић Никел, одакле пут даље води за Мурманск. У том региону лети има доста комараца, а и ту живи руски народ Сами. Сами овде немају права над власништвом земље, а имају право да је обрађују у количини коју могу. Народ Сами веома су везани за земљу и воле је. Сматра се да у свету живи око 90.000 Сами народа, од којих двадесет хиљада живе у Финској, педесет хиљада у Норвечкој, двадесет хиљада у Шведској и око две хиљаде у Русији. И руски Сами народ као канадски домороци гаје ирвасе.

На уласку у Русију у близини границе изграђена је атомска централа уз језеро Пристине, а у близини је рудник никла. Град Мурманск је на обали Северног леденог океана, а у луци се налази прва подморница на нуклеарни погон, у новије време служи као музеј. Мурманска лука је једина незалеђена лука у Северном леденом океану арктичког круга. Железничка пруга од Санкт-Петербурга до Мурманка има стратешки значај Русије.

У пределу полуострва Кола Норвешка се граничи са Русијом, изнад Финске. Предео око Мурманска је претежно тундра, али су ту богата налазишта гаса у близини Шаткмана и у Барентском мору, а ту су и рудници злата и платине. Град Мурманск има свега око пет хиљада житеља, али је од великог стратешког значаја Русије. Обзиром на нуклеарне објекте у близини стална је опасност од загађења. До недавно нуклеарни отпаци одлагани су на архипелагу Новаја земља.

Од Мурманска до Северног пола иду руски ледоломци трасом P 11. Руси су за време СССР-а народу Сами забрањивали њихове обичаје, мада у пограничним местима имају и мешаних бракова. А након пада комунизма дозвољено им је да гаје ирвасе и да се баве другим економским активностима, да негују своју културу, а од недавно имају и свој Парламент. Код Ловозера има језеро љубави, а у Ловозеру Сами имају свој колеџ.

У арктичком кругу из године у годину све су приметније климатске промене. Становништво прелази из шатора у зидане куће и све више људи оболева.  Домородачки народ стекао је свој статус. Четрдесетак километара источно од Мурманска ради ‘’Гаспром’’, највећа фирма гаса. Огромна река Об тече кроз Сибир и улива се у Северни ледени океан.

У области непосредно испод арктичког круга гаје се стада ирваса, а области изнад круга која се зову ‘’Јамал гасна поља’’ су веома богата гасом, који се ту увелико експлоатише. На самом арктичком кругу ‘’Горњокњажевск’’ су градови Селекард и Аскарка. У овој области домородци користе ирвасе као вучну стоку. У Аскарку се сваке године одржава Аскарски фестивал власника ирваса. Доста радног становништва је запослено у експлоатацији гаса.

У овом крају живи и Ненетски народ. Они користе свој језик, а знају и руски. Хране се месом ирваса и смрзнуте рибе, а користе и намирнице широке потрошње. Када су 1961. године колективизиране фарме ирваса дошло је до њиховог великог пада, а 1990. године, када су исте расформиране, опет су фарме ирваса заживеле. Око 7500 становника Ненета бави се гајењем ирваса. Сада користе сноумобиле за њихово чување. Овдашње породице имају доста деце и претежно се и они хране месом дивљачи и рибом. Зато су и здрави и дуговечни. Фирма Гаспром гради им школе, здравствене амбуланте, обданишта и обезбеђује им транспорт. За огрев претежно користе дрво, а већина становништва сада већ имају целуларне телефоне и пуне их на соларну струју. У кућама користе хемикалије за чишћење, амерчке фирме “Амваз”. Многи штампају визит-карте. Све им то омогућује Гаспром.

У овом крају живе народи: Ненети, Канти, Коми и Манси. У Селекард крају експлоатација нафте донела је народима сасвим нови начин живота. Претпоставља се да када се у Јамал пољима исцрпе нафта и гас да ће се опет живети од ирваса. У месту Селекард има и доктора наука међу домаћим становницима.

Приобскоје нафтно поље лоцирано је испод арктичког круга, али се живот становништва у местима Кишик, Сељарово и Канти-Мансиљск, на реци Об, не разликује од напред описаних. Огромна су налазишта нафте и гаса која се експлоатишу, а то су управо најбогатија налазишта нафте и гаса у свету . Туда пролази пруга за Игарку, источно од река Об и Јенисеј. У Стаљиново доба овде су страдали многобројни затвореници градећи путеве под најсуровијим условима. У овом крају домаћини вас дочекују водком и сушеном рибом. Сибирци се сви сматрају међусобном браћом. У реци Иртиш има риба Муксун и Чебук, које су овдашњи специјалитети. У Сибиру претежно расте дрво бреза. Удаљеност Сибира од Канаде најкраћа је преко Северног пола. у Овдашљим школама изучава се Канти језик, а у школама се израђују традиционалне ношње. Овдашње намирнице исхране обухватају рибу Чибук, сендвиче и кобасице од ирваса, сир, и сарма са ‘’Белуга’’ водком. Градић Кишик има свега око 560 становника и модеран аеродром, а имају и православну цркву, фирмине канцеларије и сеоску просторију за састајање. Овде сви посте за Божић по православном календару за 7 Јануар. Добродошлица им је хлеб и со као симбол оданости и пријатељства.

Нешто северније од реке Лене су места Јакутск, Мус Каја и Дом Севера, а одакле пут води на север за Јакутски аеродром. У прошлости овај крај звао се ‘’Сака Република’’ или Јакутиа. У овом крају домородци гаје доста коња и тврде да је коњско месо, првенствено од ждребади, изванредан специјалитет. Специфична је и Сака култура овдашњег живља. Јакутск је највећи административни арктички центар у Сибиру. Има око 270.000 становника.

У Јакутији живи и око хиљаду становника народа Јукагир. Године 1922. република се звала ‘’Јакутска Аутономна Совјетска Социјалистичка Република’’. Имају своје основне и средње школе, своје песнике, уметнике, политичаре, пословне људе, па чак и академике. Пошто је код њих веома хладно, они за себе кажу да живе у фрижидеру. Чак за сахране морају ложити ватру на датом земљишту пре копања раке. А куће морају градити на стубовима укопаним бар 4 м дубине, како неби тонуле. Јукагир народ себе сматра домородцима.

Северно од Јакутска је пољопривредно село Октиантси, са око 3000 становника, где гаје кромпир. Дешавало се да река Лена замрзне потпуно до дна, па када наиђу пролетње воде оне преко леда поплаве околину. У новије време у случају таквих замрзавања војска бомбардује лед. А баш после поплава најбоље им успева кромпир. У том крају домаће становништво гаји краве и коње. Том крају погодују климатска отопљавања. Одатле до Владивостока изграђен је нафтни цевовод дуг 4857 км, д 1,22 м, који делом иде и по речном дну. После револуције у Јакутск су почели да досељавају Козаци.

У музејима Сибира види се да је овде живот почео са диносаурусима и мамутима, а затим са ирвасима па гавранима.

Од Јакутска пут М 56 звани ‘’Пут костију’’ води кроз места Чурапча и Бајага до града Магадан на обали Окотског мора. А северно од арктичког круга су Лаптевско и Источно Сибирско море. Овај пут непрестано је под ледом, изузев понекад у августу. Грађен је у време Стаљина под најтежим условима, где је милион људи оставило своје кости (на сваких 2 м пута по један људски живот). Александар Солжењицин је у ‘’Гулаг Архипелагу’’ то најбоље описао. Затвореници су страдали од зиме, глади, исцрпљености, болести, од инсеката и свих осталих мука. У овом крају Сибир је богат златом, сребром, платином, оловом, волфрамом, живом, бакром, антимоном, угљем и природним гасом. Једноставно, Сибир лежи на рудним наслагама. Овде, на огромном пространству, живи око 7000 житеља, домородаца, од којих су велика већина Ескими. Зима овде траје готово свих 12 месеци, а тек са климатским отопљавањем долазе понеки дани лета. У овом крају једино звезда Северњача служи за орјентацију. Звезда Северњача је на екватору на 0º степени, док је над северним полом 90º, а у овом делу Сибира око арктичког круга на 66,5º Н.

Град Магадан налази се на обали Окотског мора. Јужно је Северни пацифички океан, а северно, изнад арктичког круга, је Источно сибирско море. Источно од Магадана је Берингово море, а на крају континента Берингов мореуз, где се Русија граничи са Сједињеним америчким државама, у дужини од 4 км. До града Магадана долази озлоглашени пут костију М 56. Земљиште северно од Магадана потпуно замрзава најмање један метар у дубину готово током целе године. Због тога се водоводне цеви морају укопавати дубље од тога како неби замрзавале и пуцале. Сада је целокупни Сибир покривен сателитски са мрежом ТВ и интернета.

У том региону живе Чучки, Ескими, Евенкси, Јукагирси и Сами народи. Сви имају статус домородаца. Свако од тих народа користи свој језик, али сви користе и руски, такође. И ови народи гаје ирвасе. У местима Нелемноју и Андриушкину постоје њихове уметничке галерије, локални писци, песници и музичари. Сви негују своју културу.

Од Јакутска за Магадан лете локални авиони, а одатле на север до арктичког круга, где се у Купалу налази рудник злата, други по количини злата у Русији, и даље на север до Певека води само зимски замрзнути пут, дужине око 1000 км. До Купала се мможе летети само авионима који могу слетати на шљунковите писте. Ово је област Чукатке, на далеком истоку Русије. За место Купал кажу да је ‘’место у недођији’’. Рудник злата у Купалу експлоатише канадска фирма. У овом руднику до 2008. године произведено је око 60 тона злата и око 600 тона сребра и још је продуктиван. Постоје нова налазишта злата и око 100 км северније од Купала код места Двојноје и Водоразделнаја. Домородачко становништво нерадо одобрава својим чобанима ирваса да се запошљавају у рудницима, пошто се после тога не враћају својим  старим дужностима, јер су њима ирваси сигуран извор живота. Ипак у свим овим рудницима запослено их је преко 1600.

У Руском далеком истоку, од Јакутска, дуж арктичког круга, је свуда злато. Иако је злато и сребро у близини Магадана откривено 1912. године, рудник у Куполу отворен је тек 1990. године. Све се одавде транспортује у луку Певек зимским путем око 360 км. Морском страном до Певека се долази само ледоломцем. Град Анадир, лоциран је насупрот Беринговом мореузу. Анадир је главни град Чукотке, у најисточнијој временској зони Русије. До отварања рудника злата у овим крајевима било је око 540 хиљада ирваса, а после им је број смањен. Домородачка популација износила је око 25000, а након отварања рудника доселило се око 160 хиљада Руса, па су домородци постали мањина. Након колапса Совјетског Савеза знатно је смањен број ирваса, села су добрим делом опустела, а преостало домородачко становништво је веома тешко живело. Прича се да је Роман Абрамович препородио Чукатку доводећи Канађане и Американце у руднике злата. Ескимима су отворене школе, амбуланте, изграђене су им куће, уведена струја и вода. Анадир је претежно ескимски град, а северни крајеви одатле су тундра где се гаје ирваси. Ирваско месо им је специјалитет. Овдашњи Ескими чувени су по својим уметничким радовима. Овде су доселили и Козаци 1742. године, па се локално становништво постепено русифицира.

На најудаљенијем делу Русије на самом Арктичком кругу је градић Удачни, до кога се долази једино локалним авионима. Чукотка допире готово до 180-ог меридијана, одакле се при ведром дану може видети Аљаска. Ту, уз сам арктички круг, је рудник дијаманата, а у непосредној близини својевремено су вршени нуклеарни експерименти 1974. године. Рупа тих бомби у Удачни, дубока 20 м, била је све до 1992. године.

Постоје међу домородачким становницима Норвешке, Финске, Гренланда, Канаде и Русији договори о политичком уједињавању, са центром било у Ослу, Копенхагену, Отави или Москви и са регионалним центрима у Јелоунаифу и Јакутску, на плану економског просперитета.

 

До места изнад арктичког круга у Аљасци лети  се из Анкориџа, а постоји и аутопут Георге Парксњаз Хигхњаз. Овај пут допире до изнад Арктичког круга, до места Фербенкс и места које носи име Северни пол. Поред ових места пролази нафтоводни цевовод. Место Котзеб је северно од Арктичког круга око стотинак километара, а прво село до Беринговог мореуза је Шишмароф са око 600 житеља. У овом крају се морско ниво видно повећава од када су почела климатска отопљавања и приобалске куће су угрожене. Становништво је чак приморано да измешта локална гробља. У овом крају, такође, гаје се ирваси и северни јелени. Температуре су у овом пределу ниске, око -50º Ц, а иду и до испод 70º Ц. Овдашњи домороци увелико се разликују од Американаца. Америка признаје своје домороце тек од 1971. године, са почетком експлоатације нафте у Аљасци. До те године домороци су слободно секли шуму и ловили рибу за сопствене потребе, а од тада за то морају плаћати. Гро животних намирница овде се довози, али су веома скупе. Сада већ имају ТВ и интернет. И мећу овдашњим становништвом има образованих људи: правника, пилота, лекара и других струка. Народ је веома пријатељски. Аљаска има највећи проценат самоубистава у Америци, 22/100,000. Претежно су то млади због алкохола и дроге. У Аљасци претежно живе Ескими. Они имају свој језик и своју културу. И овде, слично као у Финској, много чега је подређено Деда Мразу. Много чега прави се од леда. На самом арктичком кругу је место Гњица Зе/Форт Зукон, а изнад круга је Арктик Вилиџ. На канадској страни су градови Доњсон Цитз, испод и Олд Цроњ, изнад арктичког круга.

Становници Аљаске сами за себе кажу да се разликују од осталог света, доста их је паметних и доста глупих. Има их који малтретирају своју децу, има их који много пију, имају доста самоубистава, има дрогераша, а, на срећу, има их и веома паметних, даровитих и добронамерних. Како живе у малим местима сви се међусобно познају и поштују. Од како су отпатке бацали у реку Јукон знатно се смањио број рибе лососа.

Овде се домородачко становништво претежно храни месом дивљачи и рибе, као и шумским плодовима, па су здрави и дуговечни. Псе користе као вучну стоку. Зимске температуре у просеку су око -550 Ц. Незапосленост им је велика, око 20%, цене намирница врло високе, добијају државну помоћ, а крај је богат нафтом, гасом, угљем и многим рудама, као претежно у свим арктичким регионима.

 

 Посматрана територија Канаде од Ваитхорса, Довсон ситија и на север изнад арктичког круга обухвата места Форт Мек Персон и Инувик, све до острва Ричард. Ово је предео у коме многи туристи уживају у поноћном сунцу. Од 1978. године канадски север доживљава велики привредни напредак. Изграђен је Демпстер аутопут и нафтни цевовод.

У провинцији Јукон живи четрнаест домородачких народа и сви су третирани као “Први народи”. Потписани су многи документи који им омогућују њихова права, слично као што имају Сами народ у Финској и Русији. Сада имају своју владу, негују своју културу којом истичу своје националне вредности. У многим видовима истичу своју самосталност. У делти МекКензи откривена су налазишта нафте. Канадски домородци гаје ирвасе у великом броју, чак и по 3000 грла на појединим имањима. Код МекКензи делте постоји пространство за ирвасе величине 47.000 км2, где постоји шест фарми. Власнике у шали називају ‘’Тундра Каубоји’’. И у Реиндер Стеишену постоји такође фарма ирваса. Откривањем нафте у Норман Велсу влада је потписала документ са племеном Ден 1921. године о њеној експлоатацији. У Инувику је изграђена модерна административна зграда са водоторњем за цео град.

Источно, у делу Северо-западне територије и Нунавут долином реке Копермин изграђен је пут од Јеловнаифа до градића Куглуктук на обали Коронеишн Гулф, на крајњем северу земље. У том градићу је уживање лети посматрати залазак сунца, које је иначе блиско хоризонту. Околне шуме обилују бобичастим плодовима који брзо сазревају због краткоће летње сезоне. На реци Копермин много младог света весла кануе, а река обилује пастрмком. Инуити су иначе добри ловци, чему их живот учи. Млађа генерација Инуита сада већ готово сви имају целуларне телефоне и иПодс. Они живе у два света истовремено.

Предео Нунавута од Саутемптонског острва до северног дела Комити залива укључује и Укусиксалик национални парк. Целокупан терен је северно од арктичког круга. Лети се и овде претежно превози кануима. Терен је углавном острвски и заливски. У овом крају има доста поларних медведа, по имену ‘’Хуџлаз’’, а има и фока. Овдашњи медведи лети су тешки око 400 кг, могу да пешаче до 80 км на дан и то брзином до 15км/х, што је брже од веслања кајака, па им је тешко побећи уколико се неко нађе у неприлици. Репулс Беј, градић на самом арктичком кругу има двадесет-пет општина локалног живља. Дошла су времена да велики број младе генерације Нунавута ужива алкохол и дрогу, од чега многи, нажалост, страдају. Од 1993. године Нунавут је подељен у две територије. По пространству то је највећа триторија, од 1,9 милиона км2, на којој су 80% становништва Инуити. Имају своју владу и у просеку имају годишља примања око 40.000 долара, што им претежно даје канадска федерална влада. Национални парк Укусиксалик обилује природним лепотама и са доста дивљачи, па има и економски значај за дато становништво, али има и опасности за страдања посетилаца од поларних медведа. У тој околини откривена су налазишта злата и дијаманата. Рудник је отворен 2010. године, али има проблеме са радном снагом Инуита који не долазе редовно и на време на посао. Они једноставно, ако током викенда упецају доста рибе у понедељак не одлазе на посао.

Источно од Репулс Беја је град Кејп Дорсет, непосредно јужно од арктичког круга, а на том простору граниче се територије провинција Онтарио, Квебек и Нунавут. Од места Кујуак у Квебеку плован је Хадсон мореуз до Кејп Дорсета и даље на југ кроз Хадсон Беј. Најсеверније место Квебека је Кејп Волстенхолм. На острву Валрус има такође поларних медведа.

Универзитет Отава сваке године организује туре страних студената да бораве у овом крају Арктика, са седиштем у Кејп Дорсету, где проучавају утицај климатских промена на околину. Док ту бораве локални дечаци Инуита приказују им своје игре, а девојчице певају њихове песме. У овом крају доста Ескима живи у Иглима (Игло, направљеним од санти леда). Локалне власти сараћују са федералним институцијама Канаде у доменима климатских промена на Арктику. Мећу локалним Инуитима има доктора наука и других образованих стручњака.

 

Гренланд се граничи са Канадом средином Лабрадорског мора и Дејвис мореуза. На Гренланду у околини арктичког круга су места Нанорталик, Нук, Кангерлусуаљ, Ллулисат и Љулисат. Саобраћај између ових места одвија се бродски. У месту Нук куће су грађене на залеђеним стенама. У том месту имају веома модерну зграду у којој ради особље правне службе које се брине о Арктику. Ту имају и веома модеран културни центар. Ту је и Арктички комитет, који брине о аеронаутици Арктика. Арктички комитет формиран је 1998. године.

Гренланд је колонија Данске од 1260. године. Овдашњи градић Нанонтарик сматра се местом поларних медведа. у близини је рудник злата Налунак, а од 1854. године експлоатише се и криолит (бело злато). Гренланд је од 1953. године семи-аутономна држава. Локални Инуити Гренланда углавном се образују у Данској, а у својој држави имају свој универзитет, парламент и владу. И код њих има социјалних проблема услед конзумирања алкохола и дроге, па имају насиља и самоубистава. Руде које експлоатишу у својој земљи шаљу на прераду у Кину. На Гренланду живи око 60.000 становника и имају свој језик.

 

Отава, Канада, 21 Март 2020

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: