detalj slike: KRK Art

SLOVA O MUDROSTI I SVETLOSTI U PROZI ILIJE ŠAULE

Msr Milica Milenković

 

Jedan od autora savremene srpske književnosti koji ulazi u red naših kulturnih pregalaca i poslenika, ambasadora kulture iz dijaspore, jeste Ilija Šaula, tvorac i urednik Književne radionice Kordun, koji je posredstvom ove radionice, svoju zavičajnost sačuvao i oplemenio književnim i humanitarnim radom.

Njegove tri komplementarne knjige: Midar, Bulevar svetlosti i Bijeg iz vječnosti, utemljene su na istim temama o mudrosti i svetlosti, ali i čovekovim korenima i identitetu koji nosi iz zavičaja. Kod Ilije Šaule mudrost i svetlost su ekvivalentni motivi, oni se prepliću i dopunjuju, a momenat zavičajnog ogleda se u korenu mudrosti, u nasleđu narodne mudrosti preko „staraca iz zavičaja“ koje Šaula naziva i besmrtnima.

Bulevar svetlosti sa podnaslovom „Promisli o životu“, zbirka je kratkih esejističkih promišljanja o životu i svemu onome što čini život. Ona je ispisana kao „razgovor“, prizivajući na taj način antičko govorništvo, retoriku i jezik čoveka koji ga upravo čini onim što jeste: humanim bićem. Knjiga se otvara slovom o mudrosti koje je na neki način i zaštitni znak i prepoznatljiv okvir Šaulinog stvaranja:

„Ne znam šta je to tačno mudrost. Da li je to znanje ili više znanja koja se vežu, pa ono najbolje odabereš za mudrost? Možda je mudrost glupost koja se želi pokazati kao znanje? Šta je u stvari znanje? Eto, ni to ne znam! Koliko čovek treba znati? Malo ili nimalo? Nemoguće je mnogo znati. Poludeo bih!“

 

Znam da ništa ne znam, poručuje Šaula, za njega je „mudrost kao jestivi plod na drvetu. Sve je manje berača, svi misle da se ti plodovi kupuju u prodavnici. Ne, to nije mudrost. Mudrost se bere.“ Otuda su i eseji u ovoj knjizi plodovi mudrosti koje pisac ubira štedro ih nudeći čitaocima. Pisanje je za Iliju Šaulu sloboda govora, a njegove knjige duhovna promišljanja o čoveku i narodima, sudbinama, govori i ćutnji, sreći, bogatstvu, miru, zlu... Za njega: „Ono što je senka svetlosti – to je asocijacija mislima, kako su nam različite senke – tako su i asocijacije.“

Život je sudbina, a sudbina pismo „koje je zapisano nevidljivim mastilom, pismo koje se uvek piše, ali mu ne možemo menjati tok, već samo možemo učiniti toliko da rukopis bude ružniji ili lepši, bolji ili gori.“ Šaula smatra da je na čoveku da dane na zemlji ispuni lepotom i ljubavlju. Njegovi vrtovi mudrosti uzgajaju drveće dostojno da dodirne svetlost i ispuni svačije srce. Najviše što čovek u životu može postići jeste da ima prijatelje:

 

„Prijateljstvo nije velika stvar, to su milioni malih stvari! Sreća je najlepša kada se deli. Prijateljstvo je voćnjak koji zasadi svaki čovek. Volim svoj voćnjak i radujem mu se. Prostranstvo u dolini srca nudi idealne uslove da se bavimo tom kulturom. Što više ljubavi – više roda.“

 

Ljubav je hranitelj mudrih misli i korena prijateljstva. Ako živimo po zakonima ljubavi, mi smo bogati ljudi. Milioni malih stvari činiće onda naš život, a u tim milionima eona prepoznaćemo konačnu i pravu svetlost života.

Roman Midar nastao je spajanjem različitih pripovedačkih celina u jednu i idejno podseća na Bulevar svetlosti s tim što u Midru nalazimo nešto veći upliv zavičajnosti i potrage za identitetom. I ta potraga odvija se u arhetipskom mestu, pećini, kroz dijalog, kroz razgovor, kroz govor. Midar je Božji pomoćnik, plemeniti pomoćnik, branilac zemlje od nečastivih sila. Orao, zmija, vuk, tama i svetlost, broj devet, An i Midar, Kordun – to je svet romana Midar u koji ukoliko uronimo iz stvarnih prostora u beskonačna prostranstva duše i mudroslovja, otkrićemo da u čovekovom umu i duši ne postoje granice i onu jednostavnu istinu koju tako često zaboravljamo: „Kada se opredijelimo za dobre misli, riječi i dijela, sve biva ljepše i bolje.“

Bijeg iz vječnosti postavlja pitanje zašto bi neko poželeo da pobegne iz večnosti i na koji je način to učinio. Kroz nekoliko ciklusa „Eseji jeseni“, „Kordun, zemlja sokolova i vukova“, „Volim i ja tebe“, „Živeti i stvarati po meri sopstva“, književnik Šaula potvrđuje svoje uporište u ideji koliko je bitno otkrivanje sveta duhovnosti u nama i da taj svet nije jednoznačan već višeznačan, da se sastoji iz kolektivnog nesvesnog isto kao što se sastoji iz naših realnih opipljivih života. Za Šaulu „vječni beskraj je svud oko nas“, ali on bi da pobegne. Bežeći zajedno sa njim, i čitaoci će začuti zvono duha u daljini i vratiti se. Uvek željni novih mudroslovnih avantura, ali ispunjeni energijom plemenitosti i dobrote, jer: „Kad dobrota uđe na vrata, ona prestaju da postoje.“

Unutar Šaulinih većih proznih celina otkrivamo mudre misli, aforizme i filozofeme koje se lako pamte, a usvajanjem i poboljšavaju kvalitet naših života. Kakve su ti misli, takav ti je život, kao da svakim svojim redom Ilija Šaula ponavlja misao Oca Tadeja. On svedoči svojim knjigama dubinu spoznaje i razumevanja za ljudsko biće odvojeno od Tvorca koje besomučno traga za korenom svoje svetlosti. Okruženi tamom pogrešnih misli, ljudi žive pogrešno, a narodi stradaju. U svetlosti je lek i oporavak; u svetlosti koju samo mudrost pretvara u plodove. Tako je, slobodno možemo zaključiti, Šaula pretvorio svoju mudrost u tri zlatne jabuke naše književnosti – u Bulevar svetlosti, Midar i Bijeg od vječnosti.

PODELITE OVAJ TEKST NA: