детаљ слике: КРК Арт

СЛОВА О МУДРОСТИ И СВЕТЛОСТИ У ПРОЗИ ИЛИЈЕ ШАУЛЕ

Мср Милица Миленковић

 

Један од аутора савремене српске књижевности који улази у ред наших културних прегалаца и посленика, амбасадора културе из дијаспоре, јесте Илија Шаула, творац и уредник Књижевне радионице Кордун, који је посредством ове радионице, своју завичајност сачувао и оплеменио књижевним и хуманитарним радом.

Његове три комплементарне књиге: Мидар, Булевар светлости и Бијег из вјечности, утемљене су на истим темама о мудрости и светлости, али и човековим коренима и идентитету који носи из завичаја. Код Илије Шауле мудрост и светлост су еквивалентни мотиви, они се преплићу и допуњују, а моменат завичајног огледа се у корену мудрости, у наслеђу народне мудрости преко „стараца из завичаја“ које Шаула назива и бесмртнима.

Булевар светлости са поднасловом „Промисли о животу“, збирка је кратких есејистичких промишљања о животу и свему ономе што чини живот. Она је исписана као „разговор“, призивајући на тај начин античко говорништво, реторику и језик човека који га управо чини оним што јесте: хуманим бићем. Књига се отвара словом о мудрости које је на неки начин и заштитни знак и препознатљив оквир Шаулиног стварања:

„Не знам шта је то тачно мудрост. Да ли је то знање или више знања која се вежу, па оно најбоље одабереш за мудрост? Можда је мудрост глупост која се жели показати као знање? Шта је у ствари знање? Ето, ни то не знам! Колико човек треба знати? Мало или нимало? Немогуће је много знати. Полудео бих!“

 

Знам да ништа не знам, поручује Шаула, за њега је „мудрост као јестиви плод на дрвету. Све је мање берача, сви мисле да се ти плодови купују у продавници. Не, то није мудрост. Мудрост се бере.“ Отуда су и есеји у овој књизи плодови мудрости које писац убира штедро их нудећи читаоцима. Писање је за Илију Шаулу слобода говора, а његове књиге духовна промишљања о човеку и народима, судбинама, говори и ћутњи, срећи, богатству, миру, злу... За њега: „Оно што је сенка светлости – то је асоцијација мислима, како су нам различите сенке – тако су и асоцијације.“

Живот је судбина, а судбина писмо „које је записано невидљивим мастилом, писмо које се увек пише, али му не можемо мењати ток, већ само можемо учинити толико да рукопис буде ружнији или лепши, бољи или гори.“ Шаула сматра да је на човеку да дане на земљи испуни лепотом и љубављу. Његови вртови мудрости узгајају дрвеће достојно да додирне светлост и испуни свачије срце. Највише што човек у животу може постићи јесте да има пријатеље:

 

„Пријатељство није велика ствар, то су милиони малих ствари! Срећа је најлепша када се дели. Пријатељство је воћњак који засади сваки човек. Волим свој воћњак и радујем му се. Пространство у долини срца нуди идеалне услове да се бавимо том културом. Што више љубави – више рода.“

 

Љубав је хранитељ мудрих мисли и корена пријатељства. Ако живимо по законима љубави, ми смо богати људи. Милиони малих ствари чиниће онда наш живот, а у тим милионима еона препознаћемо коначну и праву светлост живота.

Роман Мидар настао је спајањем различитих приповедачких целина у једну и идејно подсећа на Булевар светлости с тим што у Мидру налазимо нешто већи уплив завичајности и потраге за идентитетом. И та потрага одвија се у архетипском месту, пећини, кроз дијалог, кроз разговор, кроз говор. Мидар је Божји помоћник, племенити помоћник, бранилац земље од нечастивих сила. Орао, змија, вук, тама и светлост, број девет, Ан и Мидар, Кордун – то је свет романа Мидар у који уколико уронимо из стварних простора у бесконачна пространства душе и мудрословја, открићемо да у човековом уму и души не постоје границе и ону једноставну истину коју тако често заборављамо: „Када се опредијелимо за добре мисли, ријечи и дијела, све бива љепше и боље.“

Бијег из вјечности поставља питање зашто би неко пожелео да побегне из вечности и на који је начин то учинио. Кроз неколико циклуса „Есеји јесени“, „Кордун, земља соколова и вукова“, „Волим и ја тебе“, „Живети и стварати по мери сопства“, књижевник Шаула потврђује своје упориште у идеји колико је битно откривање света духовности у нама и да тај свет није једнозначан већ вишезначан, да се састоји из колективног несвесног исто као што се састоји из наших реалних опипљивих живота. За Шаулу „вјечни бескрај је свуд око нас“, али он би да побегне. Бежећи заједно са њим, и читаоци ће зачути звоно духа у даљини и вратити се. Увек жељни нових мудрословних авантура, али испуњени енергијом племенитости и доброте, јер: „Кад доброта уђе на врата, она престају да постоје.“

Унутар Шаулиних већих прозних целина откривамо мудре мисли, афоризме и филозофеме које се лако памте, а усвајањем и побољшавају квалитет наших живота. Какве су ти мисли, такав ти је живот, као да сваким својим редом Илија Шаула понавља мисао Оца Тадеја. Он сведочи својим књигама дубину спознаје и разумевања за људско биће одвојено од Творца које бесомучно трага за кореном своје светлости. Окружени тамом погрешних мисли, људи живе погрешно, а народи страдају. У светлости је лек и опоравак; у светлости коју само мудрост претвара у плодове. Тако је, слободно можемо закључити, Шаула претворио своју мудрост у три златне јабуке наше књижевности – у Булевар светлости, Мидар и Бијег од вјечности.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: