Dva pogleda u ...
Dve stolice skladno su poređane u neredu. Stolica levo od prozora, koji je posmatrao rađanje jutra, bila je prazna... Prelivanje sunca osenčilo je prostor na kojem će sedeti blistavi osmeh. Sunce, blago jutarnje, čekalo je jedinog posetioca jutarnje predstave životne radosti.
Stolica levo od obrnutog pogleda, u pravcu sna noći, bila je prazna. Uskoro počinje ponoćna predstava, a jedini posetilac, po običaju kasni... Večeras je na repertoaru... Ulazi na prstima, provlači se između prepune praznine, zauzima mesto.
Jutro je postalo noć, noć je postala najsjajnije jutro... Dve stolice, izrezbarene za snove, stajale su u poretku. Okrenute leđima jedna drugoj, pripremljene za početak ... U obrnutom poretku, sklonjene su, ne posmatraju staklenu panoramu.
Osenčena stolica, koja je gledala u istočni zid, disala je ispunjena svetlošću. Zamagljena stolica posmatrala je ples po zapadnom zidu. U pogrešnom pogledu, ličilo je na svezane senke... Ne, ne, prsti su milovali miris tuđe kože.
