POGLED S PROZORA
Crno – bela dugorepa,
usamljena ptica lepa,
u praznome dvorištancu
pod prozorom mojim šeta.
Klackalice, tek probuđene,
i ljuljaške, jošte snene,
ranom zorom okupane,
suncem vrednim osunčane,
spremne su da dočekaju,
razigrane mališane.
I jedan dremljiv tobogan,
čeka novi - radni dan!
ON NE SPAVA
Zaspala reka,
al vetar je još budan
usnuli i labudovi
a jedan čudan
uz reku klizi...
lunerable bandana
Odsjaji svetala
u vodi sjaje
taj čudak belokrili
uz obalu zastaje
pa mi priča...
Tmina sa neba
na reku naleže,
moj pogled kroz noć
do njega doseže
te ga prati...
Voda se crni
i svod je mračan,
plovi kroz život
belko junačan
i budi mi dušu...
IDU BUDI
Uznjakao se
zorom Rudi,
ma što reve
IDU BUDI...
Uzkukurikao se
pevac ludi,
ma što peva
IDU BUDI...
Uzmeketao se
jarac žudni,
koze mu nema, a
IDU BUDI...
Uzbrbljali se
u kući ljudi,
najgrlatiji Pera
IDU BUDI...
(Naslov i poslednji stih na kraju svake strofe je palindrom.)
