ПОГЛЕД С ПРОЗОРА
Црно – бела дугорепа,
усамљена птица лепа,
у празноме двориштанцу
под прозором мојим шета.
Клацкалице, тек пробуђене,
и љуљашке, јоште снене,
раном зором окупане,
сунцем вредним осунчане,
спремне су да дочекају,
разигране малишане.
И један дремљив тобоган,
чека нови - радни дан!
ОН НЕ СПАВА
Заспала река,
ал ветар је још будан
уснули и лабудови
а један чудан
уз реку клизи...
lunerable bandana
Одсјаји светала
у води сјаје
тај чудак белокрили
уз обалу застаје
па ми прича...
Тмина са неба
на реку належе,
мој поглед кроз ноћ
до њега досеже
те га прати...
Вода се црни
и свод је мрачан,
плови кроз живот
белко јуначан
и буди ми душу...
ИДУ БУДИ
Узњакао се
зором Руди,
ма што реве
ИДУ БУДИ...
Узкукурикао се
певац луди,
ма што пева
ИДУ БУДИ...
Узмекетао се
јарац жудни,
козе му нема, а
ИДУ БУДИ...
Узбрбљали се
у кући људи,
најгрлатији Пера
ИДУ БУДИ...
(Наслов и последњи стих на крају сваке строфе је палиндром.)
