|
|
| Vladimir Radovanović | |
| |
detalj slike: Ilinoja KRK Art
PACOV
M.L. zvani Pacov, sedeo je u svojoj kancelariji na četvrtom spratu. Radio je u „Grand banci“, u sivoj zgradi koja je štrčala svojim socrealističkim izgledom i za koju su se vezivale mnoge prljave radnje tajne policije.Pamet, marljivost – nisu bili potrebni da se uzleti u hijerarhiji, ali mnogi su bili zbunjeni, da takav besprizorni gmizavac ima takvu moć. Pacov je vešto opstajao u smutnim vremenima, uvek spreman da se pokloni svakom novom gospodaru, uvek spreman na poslušnost.
Uživao je u svojoj „moći“, diveći se sebi dok bi šetkao po kancelariji ili kada bi sa prozora posmatrao ljude, bili su mali i ništavni. Svi potčinjeni su se plašili njegove pojave, uvek spreman da njuška i čini svakakve gadosti. Uvek brutalan prema njima , a servilan prema svakome moćnijem od sebe.
Ipak, nekakav strah uvukao se u njega, danima uznemiren, nesiguran, dobijao je nejasne poruke koje bi satima iznova čitao, tražeći ključnu reč, odgovor na sumnje. U mislima dok bi zurio u aparat iščitavajući poruke, tražio je putokaz, možda i u pravcu neke „zaboravljene“ svinjarije koja mu je oproštena ili ...
On više nije bio on, ni senka, paranoičan, preplašen, zaključan u kancelariji više nije bio onaj silni iz bliske prošlosti. Kroz misli iznova i iznova samo je klizila sumnja da mu se nešto mnogo loše sprema.U jednom jutru, zaboravljenih misli, kada je pomislio da... ulazeći u kancelariju „blještao“ je veliki koverat. Skoro zaslepljujuće i upadljivo. Odgovor na sumnje? Početak kraja ? Posmatrao je, bežeći u najdalji ugao, ne pristajući, ne želeći da ga dotakne. U ovom trenutku, najveće čudo bilo bi da taj... ne postoji, da ne štrči od svih predmeta na stolu i da...
Kraj je radnog dana, ni korak bliži stolu, samo umoran, uplašen, posmatra... Nema kuda, skupiće snagu, otvoriće to papirnato čudovište koje ga progoni...
U histeričnom strahu, najzad raskomada koverat... disk? Pomisli da to je šala ili... Namerno, nečitkim rukopisom, da zbuni... pisalo je... RANI RADOVI !!!
|