|
|
|
 | Владимир Радовановић | |
| |
детаљ слике: Ilinoja KRK Art
ПАЦОВ
М.Л. звани Пацов, седео је у својој канцеларији на четвртом спрату. Радио је у „Гранд банци“, у сивој згради која је штрчала својим соцреалистичким изгледом и за коју су се везивале многе прљаве радње тајне полиције.Памет, марљивост – нису били потребни да се узлети у хијерархији, али многи су били збуњени, да такав беспризорни гмизавац има такву моћ. Пацов је вешто опстајао у смутним временима, увек спреман да се поклони сваком новом господару, увек спреман на послушност.
Уживао је у својој „моћи“, дивећи се себи док би шеткао по канцеларији или када би са прозора посматрао људе, били су мали и ништавни. Сви потчињени су се плашили његове појаве, увек спреман да њушка и чини свакакве гадости. Увек бруталан према њима , а сервилан према свакоме моћнијем од себе.
Ипак, некакав страх увукао се у њега, данима узнемирен, несигуран, добијао је нејасне поруке које би сатима изнова читао, тражећи кључну реч, одговор на сумње. У мислима док би зурио у апарат ишчитавајући поруке, тражио је путоказ, можда и у правцу неке „заборављене“ свињарије која му је опроштена или ...
Он више није био он, ни сенка, параноичан, преплашен, закључан у канцеларији више није био онај силни из блиске прошлости. Кроз мисли изнова и изнова само је клизила сумња да му се нешто много лоше спрема.У једном јутру, заборављених мисли, када је помислио да... улазећи у канцеларију „бљештао“ је велики коверат. Скоро заслепљујуће и упадљиво. Одговор на сумње? Почетак краја ? Посматрао је, бежећи у најдаљи угао, не пристајући, не желећи да га дотакне. У овом тренутку, највеће чудо било би да тај... не постоји, да не штрчи од свих предмета на столу и да...
Крај је радног дана, ни корак ближи столу, само уморан, уплашен, посматра... Нема куда, скупиће снагу, отвориће то папирнато чудовиште које га прогони...
У хистеричном страху, најзад раскомада коверат... диск? Помисли да то је шала или... Намерно, нечитким рукописом, да збуни... писало је... РАНИ РАДОВИ !!!
|
