O namaAutoriPoezijaProzaRecenzijeRazgovoriKultura sećanjaKolumnaBesede






















Izdvajamo

Aleksa Đukanović
Aleksandar Čotrić
Aleksandar Mijalković
Aleksandra Đorđević
Aleksandra Grozdanić
Aleksandra Nikolić Matić
Aleksandra Veljović Ćeklić
Aleksandra Vujisić
Anastasia H. Larvol
Anđelko Zablaćanski
Biljana Biljanovska
Biljana Stanisavljević
Bogdan Miščević
Bojana Radovanović
Boris Đorem
Boris Mišić
Branka Selaković
Branka Vlajić Ćakić
Branka Vujić
Branka Zeng
Dajana Petrović
Danijel Mirkov
Danijela Jokić
Danijela Milić
Danijela Odabašić
Danijela Trajković
Danilo Marić
Dejan Grujić
Dejan Krsman Nikolić
Desanka Ristić
Dina Murić
Divna Vuksanović
Đoka Filipović
Đorđo Vasić
Dragan Jovanović Danilov
Dragana Đorđević
Dragana Lisić
Dragana Živić Ilić
Dragica Ivanović
Dragica Janković
Draško Sikimić
Dušica Ivanović
Dušica Mrđenović
Duška Vrhovac
Gojko Božović
Goran Maksimović
Goran Skrobonja
Goran Vračar
Gordana Goca Stijačić
Gordana Jež Lazić
Gordana Pešaković
Gordana Petković Laković
Gordana Subotić
Gordana Vlajić
Igor Mijatović
Ilija Šaula
Irina Deretić
Iva Herc
Ivan Zlatković
Ivana Tanasijević
Jasmina Malešević
Jelena Ćirić
Jelena Knežević
Jelica Crnogorčević
Jovan Šekerović
Jovan Zafirović
Jovana Milovac Grbić
Jovanka Stojčinović - Nikolić
Juljana Mehmeti
Kaja Pančić Milenković
Katarina Branković Gajić
Katarina Sarić
Kosta Kosovac
Lara Dorin
Laura Barna
Ljiljana Klajić
Ljiljana Šarac
Ljubica Žikić
Ljubiša Vojinović
Maja Cvetković Sotirov
Maja Herman Sekulić
Maja Vučković
Marija Jeftimijević Mihajlović
Marija Šuković Vučković
Marija Viktorija Živanović
Marina Matić
Marina Miletić
Mario Badjuk
Marko D. Marković
Marko D. Kosijer
Marko Marinković
Marko S. Marković
Marta Markoska
Matija Bećković
Matija Mirković
Mićo Jelić Grnović
Milan S. Marković
Milan Pantić
Milan Ružić
Mile Ristović
Milena Stanojević
Mileva Lela Aleksić
Milica Jeftić
Milica Jeftimijević Lilić
Milica Opačić
Milica Vučković
Milijan Despotović
Miljurko Vukadinović
Milo Lompar
Miloš Marjanović
Milutin Srbljak
Miodrag Jakšić
Mira N. Matarić
Mira Rakanović
Mirjana Bulatović
Mirjana Štefanicki Antonić
Mirko Demić
Miroslav Aleksić
Mitra Gočanin
Momir Lazić
Nataša Milić
Nataša Sokolov
Nebojša Jevrić
Nebojša Krljar
Neda Gavrić
Negoslava Stanojević
Nenad Radaković
Nenad Šaponja
Nenad Simić-Tajka
Nevena Antić
Nikola Kobac
Nikola Rausavljević
Nikola Trifić
Nikola Vjetrović
Obren Ristić
Oliver Janković
Olivera Stankovska
Petar Milatović
Petra Rapaić
Petra Vujisić
Rade Šupić
Radislav Jović
Radmila Karać
Radovan Vlahović
Ramiz Hadžibegović
Ranko Pavlović
Ratka Bogdan Damnjanović
Ratomir Rale Damjanović
Ružica Kljajić
Sanda Ristić Stojanović
Sanja Lukić
Saša Knežević
Sava Guslov Marčeta
Senada Đešević
Simo Jelača
Slađana Milenković
Slavica Minić Catić
Snežana Teodoropulos
Sanja Trninić
Snježana Đoković
Sofija Ječina - Sofya Yechina
Sonja Padrov Tešanović
Sonja Škobić
Srđan Opačić
Stefan Lazarević
Stefan Simić
Strahinja Nebojša Crnić Trandafilović
Sunčica Radulović
Tatjana Pupovac
Tatjana Vrećo
Valentina Berić
Valentina Novković
Vanja Bulić
Velimir Savić
Verica Preda
Verica Tadić
Verica Žugić
Vesna Kapor
Vesna Pešić
Viktor Radun Teon
Vladimir Pištalo
Vladimir Radovanović
Vladimir Tabašević
Vladislav Radujković
Vuk Žikić
Zdravko Malbaša
Željana Radojičić Lukić
Željka Avrić
Željka Bašanović Marković
Željko Perović
Željko Sulaver
Zoran Bognar
Zoran Škiljević
Zoran Šolaja
Zorica Baburski
Zorka Čordašević
Recenzije


POEZIJA ZA DECU MIĆE SAVANOVIĆA

Milica Milenković


POEZIJA ZA DECU MIĆE SAVANOVIĆA

(Mićo Savanović: Grgiguz i kike/ Pitanjac a ne skitanjac, Prometej, Novi Sad, 2021)


Msr Milica Milenković


Mićo Savanović, na iznenađenje brojnih čitalaca, ove godine je objavio dve zbirke pesama za decu kod istog izdavača (Prometej, Novi Sad): Grgiguz i kike i Pitanjac a ne skitanjac. S obzirom na to da nam je poznat kao autor aforizama i filozofema Trena bez senke iz iste godine, samo po sebi nametnulo se pitanje o mudrosti i hrabrosti jednog ovako odvažnog autora da se obrati i najmlađima među nama, deci.

Grgiguz i kike, knjiga neobičnog naslova, sa potencijalnim junakom Grgiguzom, koji se pojavljuje samo u prvoj pesmi, po nekom nepisanom pravilu ima svoj jasan strukturalni tok u kojem se pesme javljaju po redosledu namene različitim uzrastima dece, od najmlađih do najstarijih. Tako su i ciklusi raspoređeni u knjizi, da složenost u stihu, jeziku i leksici, odgovara uzrastu čitalaca.

„Prestupnik Grgiguz“ u ovoj zbirci je izmišljeni lik preko čijeg „podvizništva“ („Što igračku moju uze/ Odmetniče Grgiguze“), na šaljiv način, deca uče da ne treba da uzimaju tuđe, da ne treba da kradu: „Ko se tuđom srećom kiti/ Grgiguz će večno biti“. Ovi stihovi i zvuče kao preteća mogućnost da će i dete koje uzima tuđe igračke poneti neslavno ime Grgiguz. Verujemo da primenom ovog pesničkog metoda, deca lako mogu da shvate razliku između tuđeg i svojeg te da nikada ne posegnu za tuđim.

Prvi ciklus knjige namenjen je najmlađima što se i vidi kako u stihu pesama (mnoge podsećaju na nabrajalice, brojalice ili brzalice), ali i u metaforama objašnjavanja sveta: cvet, sunce, vatra, žar, mašta... u pozivu da se deca otisnu u prirodu gde stanuju „zdravlje i znanje“. Naredni ciklus pod naslovom „Ljubičasto kikotanje“ otvoren je pesmom „Razumevanje“ u kojoj pesnik poručuje:

 

„Najlepše

Na svetu je

Voleti

I biti voljen

To svako

Odmah razume“

 

Ovim stihovima otvorene su i ostale pesme u kojima se pesnik Savanović bavi temom prvih dečijih ljubavi. Tako otkrivamo dečaka koji poklanja svoje srce Mariji, Ani, Stefani, Sanji... koji bi „čak iz trećeg reda“, samo kada bi bio slon sa surlom, mogao da ljubne svoju Mariju, ili da je soko, mogao bi u Sanju da „bulji/ a pritom da/  ne bude(m) stoka“. Nakon teme ljubavi, u ciklusu „Pozitivna geografija“, kroz ritam, melodiju i stih, mali čitaoci će naučiti neke geografske pojmove: Afrika, Kina, Čačak, Tasmanija, Šfarcvald, Karpati, a u pesmi „Pesma trena svih vremena“ i pesmicu reka: Bramaputra, Nil, Misisipi, Amazon, Volga, Lena, Jankcenkjang – to su reke koje svojom pesmom „umivaju vaseljenu“.

Stihovima pesme „Misliti srcem“ pesnik kroz sliku petla koji žudi za pesmom i granom, jer je u srcu ptica, poklonjena je čitaocima najveća i najlepša mudrost života, objašnjeno je kako se razmišlja srcem, kako se um i srce dopunjuju i usmeravaju:

 

„Jeste li čuli deco

Ko još nije čuće

Razmišljati srcem

Sasvim je moguće“

 

Nakon putešestvija srcem i pesmom, ciklus „Pesmičci“ je pravi izlet u jezik: ovde sve vrca od jezičke igre i novih složenica („Školičak“, „Ručkičak“, „Različak“, „Sakričak“, „Puškičak i stari lij“, „Mlekičak“), tu su pored naslovnih i nove kovanice: zoričak, plamičak, hodničak, slovičak, igličak, jabučak, igričak, kućičak, snovičak, cvetičak, jagnjičak, vuničak, izbičak, zimičak, cicičak, zvezdičak, kikičak, putičak... Ovakvim jezičkim umanjenicama i deminutivima, pravim jezikolomijama, deca otkrivaju igru u jeziku i jezik kroz igru, čime vežbaju svoju kogniciju i razumevanje jezika. Ove pesme su odlične za korišćenje u nastavi pri obradi građenja reči i kovanica kada se prvi put učenici susretnu sa njima.

Pesmom „Blagoslov za kraj“ pesnik Savanović će poželeti malom čitaocu ono što će ga voditi na zdrav i prav način kroz život, a kao najvažnije pored velikih vrlina izdvojićemo poslednju strofu:

 

„Da si radan

Znanja gladan

Nekolebljiv

Nenadvladan“

 

Recenzent knjige Mirko Vuković uočava da je knjigom Grgiguz  i kike Mićo Savanović započeo i zapodenuo igru sa decom. Tu igru nastavlja i u drugoj knjizi Pitanjac a ne skitanjac.

Pitanjac a ne skitanjac je zbirka pesama zamišljena kao komunikacija dvoje i više učesnika: onoga ko čita pesmu pitalicu, i onoga ili onih koji pogađaju odgovor. Ovde pesnik polazi od narodne poslovice „Ko pita, ne skita“ pozivajući decu da „otpakuju odgovore“. Knjiga je podeljena u dva ciklusa „Znam već znate“ i „To svi znamo“. Ispod pesama nalazi se mesto za odgovor gde je dato po jedno slovo u reči da bi deca lakše otkrila o kojoj se životinji, pojavi ili stvari radi:

 

„Sav je moćan prava sila

Ima bebu od sto kila

U Africi ima tron

Ko je on

To je...

 

_ _ _ N“

 

 

„S neba kreće moru žuri

Oči nema a ne žmuri

Svugde stiže a ne hoda

Zdravo piće

Čista

 

_ _ D _“

 

Neke od pesama su u vidu pitalica i lakše je doći do odgovora, a u nekima su strofe u vidu zagonetki i traže razmišljanje pre odgovora. Bogatim stilskim figurama u ovoj knjizi, zagonetnošću, pozivanjem na promišljanje i upoznavanje sveta kroz pitanja i odgovore, pesnik Savanović doneo je jednu izuzetnu knjigu u našu poeziju računajući na ono što je najvažnije kod malih čitalaca, a to je da se i čitanja prihvate kao igre i da kroz igru čitanja, jezika, pitalica i odgonetalica, otvore svoje srce za poeziju.

Svojim dvema knjigama za decu Mićo Savanović pokazao je da igra nije samo namenjena deci već i deci u nama; da je igra nemerljiva sloboda promišljanja i činjenja čoveka onim što jeste – da ko se igra, u sebi stvara nove svetove. Igra je kreacija sama po sebi, ona je umetnost, a umetnost je sloboda izraza, radosti i pevanja.

Ilustracije za knjige radili su Mirko i Vučić Vuković pokazujući njima razigranost u slikovnosti, otvarajući na likovni način vizuelni domet knjige koji je već u mnogim segmentima uslovljen i Savanovićevim odličnim deskriptivnim stihovima.

Zbirke pesama Grgiguz i kike i Pitanjac a ne skitanjac novo su poglavlje u stvaralaštvu Miće Savanovića u kojem će on u budućnosti postići velike rezultate, što se po estetskom, saznajnom i etičkom novu navedenih knjiga jasno uočava. Bilo da će ovu poeziju deca čitati sama ili će neko biti interpretator iste, zadovoljstvo pri otkrivanju poetskog i jezičkog biće potpuno. Savanović je pesnik koji iznenađuje, a pojava ovakvih njegovih knjiga je na radost najmlađih i onih koji brinu o njihovom vaspitanju, pogotovo kada imamo u vidu i znamo da plemenitost i mudrost ovog autora dolaze iz njegovog iskrenog i čistog (dečijeg) srca.







PODELITE OVAJ TEKST NA:






2024 © Književna radionica "Kordun"