ПОЕЗИЈА ЗА ДЕЦУ МИЋЕ САВАНОВИЋА

(Мићо Савановић: Гргигуз и кике/ Питањац а не скитањац, Прометеј, Нови Сад, 2021)

Msr Милица Миленковић

Мићо Савановић, на изненађење бројних читалаца, ове године је објавио две збирке песама за децу код истог издавача (Прометеј, Нови Сад): Гргигуз и кике и Питањац а не скитањац. С обзиром на то да нам је познат као аутор афоризама и филозофема Трена без сенке из исте године, само по себи наметнуло се питање о мудрости и храбрости једног овако одважног аутора да се обрати и најмлађима међу нама, деци.

Гргигуз и кике, књига необичног наслова, са потенцијалним јунаком Гргигузом, који се појављује само у првој песми, по неком неписаном правилу има свој јасан структурални ток у којем се песме јављају по редоследу намене различитим узрастима деце, од најмлађих до најстаријих. Тако су и циклуси распоређени у књизи, да сложеност у стиху, језику и лексици, одговара узрасту читалаца.

„Преступник Гргигуз“ у овој збирци је измишљени лик преко чијег „подвизништва“ („Што играчку моју узе/ Одметниче Гргигузе“), на шаљив начин, деца уче да не треба да узимају туђе, да не треба да краду: „Ко се туђом срећом кити/ Гргигуз ће вечно бити“. Ови стихови и звуче као претећа могућност да ће и дете које узима туђе играчке понети неславно име Гргигуз. Верујемо да применом овог песничког метода, деца лако могу да схвате разлику између туђег и својег те да никада не посегну за туђим.

Први циклус књиге намењен је најмлађима што се и види како у стиху песама (многе подсећају на набрајалице, бројалице или брзалице), али и у метафорама објашњавања света: цвет, сунце, ватра, жар, машта... у позиву да се деца отисну у природу где станују „здравље и знање“. Наредни циклус под насловом „Љубичасто кикотање“ отворен је песмом „Разумевање“ у којој песник поручује:

 

„Најлепше

На свету је

Волети

И бити вољен

То свако

Одмах разуме“

 

Овим стиховима отворене су и остале песме у којима се песник Савановић бави темом првих дечијих љубави. Тако откривамо дечака који поклања своје срце Марији, Ани, Стефани, Сањи... који би „чак из трећег реда“, само када би био слон са сурлом, могао да љубне своју Марију, или да је соко, могао би у Сању да „буљи/ а притом да/  не буде(м) стока“. Након теме љубави, у циклусу „Позитивна географија“, кроз ритам, мелодију и стих, мали читаоци ће научити неке географске појмове: Африка, Кина, Чачак, Тасманија, Шфарцвалд, Карпати, а у песми „Песма трена свих времена“ и песмицу река: Брамапутра, Нил, Мисисипи, Амазон, Волга, Лена, Јанкценкјанг – то су реке које својом песмом „умивају васељену“.

Стиховима песме „Мислити срцем“ песник кроз слику петла који жуди за песмом и граном, јер је у срцу птица, поклоњена је читаоцима највећа и најлепша мудрост живота, објашњено је како се размишља срцем, како се ум и срце допуњују и усмеравају:

 

„Јесте ли чули децо

Ко још није чуће

Размишљати срцем

Сасвим је могуће“

 

Након путешествија срцем и песмом, циклус „Песмичци“ је прави излет у језик: овде све врца од језичке игре и нових сложеница („Школичак“, „Ручкичак“, „Различак“, „Сакричак“, „Пушкичак и стари лиј“, „Млекичак“), ту су поред насловних и нове кованице: зоричак, пламичак, ходничак, словичак, игличак, јабучак, игричак, кућичак, сновичак, цветичак, јагњичак, вуничак, избичак, зимичак, цицичак, звездичак, кикичак, путичак... Оваквим језичким умањеницама и деминутивима, правим језиколомијама, деца откривају игру у језику и језик кроз игру, чиме вежбају своју когницију и разумевање језика. Ове песме су одличне за коришћење у настави при обради грађења речи и кованица када се први пут ученици сусретну са њима.

Песмом „Благослов за крај“ песник Савановић ће пожелети малом читаоцу оно што ће га водити на здрав и прав начин кроз живот, а као најважније поред великих врлина издвојићемо последњу строфу:

 

„Да си радан

Знања гладан

Неколебљив

Ненадвладан“

 

Рецензент књиге Мирко Вуковић уочава да је књигом Гргигуз  и кике Мићо Савановић започео и заподенуо игру са децом. Ту игру наставља и у другој књизи Питањац а не скитањац.

Питањац а не скитањац је збирка песама замишљена као комуникација двоје и више учесника: онога ко чита песму питалицу, и онога или оних који погађају одговор. Овде песник полази од народне пословице „Ко пита, не скита“ позивајући децу да „отпакују одговоре“. Књига је подељена у два циклуса „Знам већ знате“ и „То сви знамо“. Испод песама налази се место за одговор где је дато по једно слово у речи да би деца лакше открила о којој се животињи, појави или ствари ради:

 

„Сав је моћан права сила

Има бебу од сто кила

У Африци има трон

Ко је он

То је...

 

_ _ _ Н“

 

 

„С неба креће мору жури

Очи нема а не жмури

Свугде стиже а не хода

Здраво пиће

Чиста

 

_ _ Д _“

 

Неке од песама су у виду питалица и лакше је доћи до одговора, а у некима су строфе у виду загонетки и траже размишљање пре одговора. Богатим стилским фигурама у овој књизи, загонетношћу, позивањем на промишљање и упознавање света кроз питања и одговоре, песник Савановић донео је једну изузетну књигу у нашу поезију рачунајући на оно што је најважније код малих читалаца, а то је да се и читања прихвате као игре и да кроз игру читања, језика, питалица и одгонеталица, отворе своје срце за поезију.

Својим двема књигама за децу Мићо Савановић показао је да игра није само намењена деци већ и деци у нама; да је игра немерљива слобода промишљања и чињења човека оним што јесте – да ко се игра, у себи ствара нове светове. Игра је креација сама по себи, она је уметност, а уметност је слобода израза, радости и певања.

Илустрације за књиге радили су Мирко и Вучић Вуковић показујући њима разиграност у сликовности, отварајући на ликовни начин визуелни домет књиге који је већ у многим сегментима условљен и Савановићевим одличним дескриптивним стиховима.

Збирке песама Гргигуз и кике и Питањац а не скитањац ново су поглавље у стваралаштву Миће Савановића у којем ће он у будућности постићи велике резултате, што се по естетском, сазнајном и етичком нову наведених књига јасно уочава. Било да ће ову поезију деца читати сама или ће неко бити интерпретатор исте, задовољство при откривању поетског и језичког биће потпуно. Савановић је песник који изненађује, а појава оваквих његових књига је на радост најмлађих и оних који брину о њиховом васпитању, поготово када имамо у виду и знамо да племенитост и мудрост овог аутора долазе из његовог искреног и чистог (дечијег) срца.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: