O namaAutoriPoezijaProzaRecenzijeRazgovoriVestiMedijiKolumnaKultura sećanja


















Izdvajamo

Aleksa Đukanović
Aleksandar Čotrić
Aleksandar Mijalković
Aleksandra Đorđević
Aleksandra Grozdanić
Aleksandra Nikolić Matić
Aleksandra Veljović Ćeklić
Aleksandra Vujisić
Anastasia H. Larvol
Anđelko Zablaćanski
Biljana Biljanovska
Biljana Stanisavljević
Bogdan Miščević
Bojana Radovanović
Boris Đorem
Boris Mišić
Branka Selaković
Branka Vlajić Ćakić
Branka Vujić
Branka Zeng
Dajana Petrović
Danijel Mirkov
Danijela Jokić
Danijela Milić
Danijela Odabašić
Danijela Trajković
Danilo Marić
Dejan Grujić
Dejan Krsman Nikolić
Desanka Ristić
Dina Murić
Divna Vuksanović
Đoka Filipović
Đorđo Vasić
Dragan Jovanović Danilov
Dragana Đorđević
Dragana Lisić
Dragana Živić Ilić
Dragica Ivanović
Dragica Janković
Draško Sikimić
Dušica Ivanović
Dušica Mrđenović
Duška Vrhovac
Gojko Božović
Goran Maksimović
Goran Skrobonja
Goran Vračar
Gordana Goca Stijačić
Gordana Jež Lazić
Gordana Pešaković
Gordana Petković Laković
Gordana Subotić
Gordana Vlajić
Igor Mijatović
Ilija Šaula
Irina Deretić
Iva Herc
Ivan Zlatković
Ivana Tanasijević
Jasmina Malešević
Jelena Ćirić
Jelena Knežević
Jelica Crnogorčević
Jovan Šekerović
Jovan Zafirović
Jovana Milovac Grbić
Jovanka Stojčinović - Nikolić
Juljana Mehmeti
Kaja Pančić Milenković
Katarina Branković Gajić
Katarina Sarić
Kosta Kosovac
Lara Dorin
Laura Barna
Ljiljana Klajić
Ljiljana Šarac
Ljubica Žikić
Ljubiša Vojinović
Maja Cvetković Sotirov
Maja Herman Sekulić
Maja Vučković
Marija Jeftimijević Mihajlović
Marija Šuković Vučković
Marija Viktorija Živanović
Marina Matić
Marina Miletić
Mario Badjuk
Marko D. Marković
Marko D. Kosijer
Marko Marinković
Marko S. Marković
Marta Markoska
Matija Bećković
Matija Mirković
Mićo Jelić Grnović
Milan S. Marković
Milan Pantić
Milan Ružić
Mile Ristović
Milena Stanojević
Mileva Lela Aleksić
Milica Jeftić
Milica Jeftimijević Lilić
Milica Opačić
Milica Vučković
Milijan Despotović
Miljurko Vukadinović
Milo Lompar
Miloš Marjanović
Milutin Srbljak
Miodrag Jakšić
Mira N. Matarić
Mira Rakanović
Mirjana Bulatović
Mirko Demić
Miroslav Aleksić
Mitra Gočanin
Momir Lazić
Nataša Milić
Nataša Sokolov
Nebojša Jevrić
Nebojša Krljar
Neda Gavrić
Negoslava Stanojević
Nenad Radaković
Nenad Šaponja
Nenad Simić-Tajka
Nevena Antić
Nikola Kobac
Nikola Rausavljević
Nikola Trifić
Nikola Vjetrović
Obren Ristić
Oliver Janković
Olivera Stankovska
Petar Milatović
Petra Rapaić
Petra Vujisić
Rade Šupić
Radislav Jović
Radmila Karać
Radovan Vlahović
Ramiz Hadžibegović
Ranko Pavlović
Ratka Bogdan Damnjanović
Ratomir Rale Damjanović
Ružica Kljajić
Sanda Ristić Stojanović
Sanja Lukić
Saša Knežević
Sava Guslov Marčeta
Senada Đešević
Simo Jelača
Slađana Milenković
Slavica Catić
Snežana Teodoropulos
Sanja Trninić
Snježana Đoković
Sofija Ječina - Sofya Yechina
Sonja Padrov Tešanović
Sonja Škobić
Srđan Opačić
Stefan Lazarević
Stefan Simić
Strahinja Nebojša Crnić Trandafilović
Sunčica Radulović
Tatjana Pupovac
Tatjana Vrećo
Valentina Berić
Valentina Novković
Vanja Bulić
Velimir Savić
Verica Preda
Verica Tadić
Verica Žugić
Vesna Kapor
Vesna Pešić
Viktor Radun Teon
Vladimir Pištalo
Vladimir Radovanović
Vladimir Tabašević
Vladislav Radujković
Vuk Žikić
Zdravko Malbaša
Željana Radojičić Lukić
Željka Avrić
Željka Bašanović Marković
Željko Perović
Željko Sulaver
Zoran Bognar
Zoran Škiljević
Zoran Šolaja
Zorica Baburski
Zorka Čordašević
Proza


U SUSRET ROMANTIZMU XXI VEKA

Sanda Ristić Stojanović
detalj slike: Guernica, painting of Pablo Picasso


U SUSRET ROMANTIZMU XXI  VEKA

Artur Rembo ( 1854 – 1891 -  2019 )

165 godina od rođenja Remboa


I

Kami je pisao o Rembou kao o pesniku koji je bio „ pesnik pobune samo u svom delu „. I mnogi drugi estetičari i filozofi smatraju Remboa pesnikom pobune. Kami ga je imenovao i kao najvećeg pesnika pobune, i  u svojim tekstovima o Rembou,  je zastupao  ideje estetike, po kojima je delo jedino merodavno za vrednovanje pesnika. U Kamijevim tekstovima vidi se i oslonac na Kantovu teoriju o daru, tj. genijalnosti, koja je kako mnogi estetičari smatraju olako odbačena sredinom 50 – tih godina 20. veka. Tada su otvorena vrata za neviđene napade na umetnost u obliku delatnosti brojih netalenata i konceptualnih praktikanata.

Kantov doprinos estetici je i u tome što ukazuje na važnost pitanja šta umetnost nije i šta umetnost ne može nikako biti. Po Kantu za stvaranje umetnosti je potreban jedan i to najvažniji kvalitet koji umetnik treba da ima – prirodna nadarenost, i to nadarenost koja se dobija po „ milosti prirode „. Velike darovite umetnike odlikuje produktivnost, originalnost, neponovljivost.

Pobuna i veličina Remboa je u pisanju iz dubina svog bića, u slušanju svog autentičnog  umetničkog glasa, ne povlađivanje ukusu, kanonu epohe, prizemnih nalogodavaca koji ne osećaju i ne razumeju umetnost. Zato što je pisao iz dubine svog bića, vanvremenski, Rembo je metafizički pesnik.

Posle Remboove pobune došla je prema mišljenju Kamija nadrealistička pobuna koja je          „ apsolutna pobuna, totalna nepokornost, sabotaža uzeta kao zakon, humor i kult apsurda „          ( Kami, Eseji, ).

Ono što je Rembo doneo poeziji su njegove smele slike, nova rešenja koja odlikuju njegov pesnički jezik.


II

IZLAŽENjE IZ KANONA EPOHE


Životi Mocarta, Remboa i Pikasa bili su krajnje neobični. Svi nabrojani umetnici su se razlikovali od kanona produkcije umetnosti svog vremena, koji je podrazumevao prilagođavanje stvaralaštva raznim nalogodavcima, i poslodavcima. Tema, sadržaj, stil su prema mišljenju mnogih estetičara samo modni aspekti dela.

Jedinstvenost dela Remboa, Mocarta i Pikasa proizilazi iz jedinstvenosti i osobenosti njihovog talenta. Za svu trojicu umetnika je zajedničko slobodno umetničko stvaralaštvo.

Sasvim je osnovano govoriti o Mocartovoj pobuni, Pikasovoj pobuni, Remboovoj pobuni. Inovatorski modeli umetnosti poput Remboovih skreću etablirani kanon umetnosti ka novim tokovima ali priznanja za umetnike stižu često tek posle smrti.

Jedinka velikog dara i neobičnog dara često se nađe u vrtlogu neprilagođenosti svom vremenu. Jedinka osrednjeg talenta uglavnom teži ka privilegijama koje im za života obezbeđuju uvažavanje u društvu.

Rembo je napravio taj skok ka slobodi, a taj skok ( često ) donosi velike rizike. Ništa nije pogubnije po pravog umetnika nego podređivanje svoje umetničke osobenosti, umetničke fantazije socijalnom kanonu umetničke proizvodnje, utabanom kroz tradiciju i osiguranom kroz moć recepcije kritike i publike u skladu sa već viđenim. Umetnici koji fantaziraju i eksperimentišu moraju računati na otpore.

Uvek će postojati umetnici koji će nadići kanon umetnosti svoje sredine, svoje epohe. Naravno, ne znači da je sve što je originalno i umetnički vredno. Kant je upravo ukazao da postoje i originalne besmislice. Ipak bilo bi dobro da postoji više kritičara, novinara, istoričara umetnosti koji bi mogli da prepoznaju smele poduhvate umetnika.

U današnjem vremenu u 21. Veku, preplavljeni smo „ delima „ konceptualnih praktikanata,      „ proizvodima „ koji nemaju snagu mašte i snagu imaginacije. Vreme koje je pred nama doneće nam sukob  onih koji brane Kantovu teoriju o geniju, o daru ( i koji predviđaju Romantizam 21. Veka, samosvest darovitih ) sa onima koji na zgarištu postmoderne grupišu svoje teorije i navodne paradigme postmodernizma.


PODELITE OVAJ TEKST NA:






2024 © Književna radionica "Kordun"