MAJSKA PESMA
Izvukla se dva-tri puža
pa hladuju ispod ruža.
Iz žbunića kraj tarabe
iskočiše male žabe.
Kroz travu se na mah javi
u koloni mnogo mravi.
Iz krošnjice jorgovana
javiše se dva dživdžana.
Leptir leti pa pristade
na cvetiću bele rade.
Lepotica međ’ bubama
po šimširu pleše sama.
Kud pogledaš, svud’ lepota.
Maj je mesec pun života.
RANO PROLEĆE
wallcoo
Skoro stidljivo iza oblaka
novo se proleće sa suncem rađa.
Poljana zgrejala premzrle grudi
na dar ih cveću i deci nudi.
Ptice zasele na krošnje u pupu
cvrkutom zdrave sanjivu šumu.
Stanari šumski pomalo sneni
proplankom plešu zadivljeni.
Budi se zemlja! Nebo se budi!
Parkovi vrve od smeha i sreće:
Nebom se kao vojnici u stroju
jato lastavica lagano kreće.
Dolaze gde se najlepše poje,
dolaze pod rodno nebo svoje!
PROLEĆE
Vedro nebo. Sunce žarko
izmorenu zemlju mazi,
beži zima, bez pozdrava
da je niko ne opazi.
Ljubičice i đurđevci
mirišljavom glavom mašu,
izvela je mama srna
košute u prvu pašu.
Pupoljci na gustom granju
kočoperno nebo ljube,
zeko seo ispod hrasta
da naoštri sitne zube.
Nervozno se lija šunja
kroz gustiše do potoka,
moli Boga da odnekud
pred nju dođe neka koka.
Pomolio medo njušku
iz jazbine, pa se klati.
Da l' da krene u lov prvi,
ili da se nazad vrati?
Horski cvrkut svud se čuje,
plavo nebo laste krase.
Proleće nam svima prija,
najlepše je doba, zna se.
