МАЈСКА ПЕСМА
Извукла се два-три пужа
па хладују испод ружа.
Из жбунића крај тарабе
искочише мале жабе.
Кроз траву се на мах јави
у колони много мрави.
Из крошњице јоргована
јавише се два џивџана.
Лептир лети па пристаде
на цветићу беле раде.
Лепотица међ’ бубама
по шимширу плеше сама.
Куд погледаш, свуд’ лепота.
Мај је месец пун живота.
РАНО ПРОЛЕЋЕ
wallcoo
Скоро стидљиво иза облака
ново се пролеће са сунцем рађа.
Пољана згрејала премзрле груди
на дар их цвећу и деци нуди.
Птице заселе на крошње у пупу
цвркутом здраве сањиву шуму.
Станари шумски помало снени
пропланком плешу задивљени.
Буди се земља! Небо се буди!
Паркови врве од смеха и среће:
Небом се као војници у строју
јато ластавица лагано креће.
Долазе где се најлепше поје,
долазе под родно небо своје!
ПРОЛЕЋЕ
Ведро небо. Сунце жарко
изморену земљу мази,
бежи зима, без поздрава
да је нико не опази.
Љубичице и ђурђевци
миришљавом главом машу,
извела је мама срна
кошуте у прву пашу.
Пупољци на густом грању
кочоперно небо љубе,
зеко сео испод храста
да наоштри ситне зубе.
Нервозно се лија шуња
кроз густише до потока,
моли Бога да однекуд
пред њу дође нека кока.
Помолио медо њушку
из јазбине, па се клати.
Да л' да крене у лов први,
или да се назад врати?
Хорски цвркут свуд се чује,
плаво небо ласте красе.
Пролеће нам свима прија,
најлепше је доба, зна сe.
