MARGARITA - VENECUELA
Dr Simo Jelača
Leto 1994. godine počelo nam je porodičnim putovanjima. Staša i Maja su uspešno završile školske godine, pa je Staša ubrzo otputovao u Evropu, ovog puta Inter-rail-om, kako bi posetila: Holandiju, Belgiju, Francusku, Španiju, Italiju, Austriju, Mađarsku, Jugoslaviju, Grčku, i Poljsku. Svi smo imali naviku i obavezu da se sa putovanja javljamo jedni drugima, kako bi smo znali gde je ko u datom vremenu i da li sve ide po planu. Tako nas je Staša zvala iz mnogih evropskih gradova. Bila je oduševljena i prezadovoljna svojim putovanjem. Napustila je Toronto sa još jednom školskom prijateljicom iz Grčke. I Staša se najduže zadržala u Grčkoj, oko 25 dana, gde je uglavnom boravila kod Eve, njene školske drugarice, Grkinje, a bili su i kod njene rodbine na ostrvu. Maja je ostala sama kod kuće, radila je na univerzitetu Toronto, pravila je veštačka crvena krvna zrnca u laboratoriji, gde je pripremala tezu za magistarski rad.
Bosa i ja smo ovog puta odlučili da otputujemo u Venecuelu. Pregledali smo dosta turističkih brošura i odlučili se za ostrvo Margarita, gde smo rezervisali boravak od 18. juna do 2. jula. Leteli smo avio-kompanijom Rojal, koja je održavala čarter letove u predelima Kariba.
Ostrvo Margarita sastoji se od dva međusobno povezana ostrva Margarita i Makanao La Rastingua. Njihova veza je lepa, gledano iz aviona, u obliku peščanog spruda. Ova dva ostrva, na udaljenosti ne većoj od stotinu metara, imaju različitu klimu. Na istoku je Margarita plodna, a na zapadu, Makanao, pustinja. Severne plaže oba ostrva su peskovite, a donekle i istočne: Punta Arenas, Boka de Rozo, Robledal, La Karmela, El Tunal, El Sako i Plaja Akua. Plaža La Pared nalazi se na Makanauu, ali bez prirodne zaštite od jakog tropskog sunca. Zapisano je da u svetu nema lepših zalazaka sunca nego na Makanau.
Glavni grad na ostrvu Margarita je La Asuncion, u unutrašnjosti, a najveći grad na ostrvu je Parlamar, sa oko 150.000 stanovnika. Posetili smo oba mesta, a najbliži našoj plaži bio je grad Pampatar.
Istorija ostrva Margarita povezana je sa Kolumbovim otkrićem Amerike 1494. godine, odnosno njegovim trećim dolaskom, kao i sa izgradnjom tvrđave Santijago kod Pampatara i San Karlos de Borromeo (1626. i 1664 -1684.) U sredini ostrva Margarita prostire se planinski lanac sa najvišim vrhom Guajamuri 488 m, stalno umotan u maglu zbog čega se smatra magičnim. Domaći Indijanci su ga svojevremeno smatrali božanskim prebivalištem. Japanci su 1991. utvrdili sličnost između Guajamurija i planine Fuji. Čak i istraživači NLO-a spominju Guajamuri zbog neobične pojave objekta po izgledu sličnog lopti, koji se pojavio u avgustu 1992. godine iznad brda, a zatim misteriozno nestalo u okeanu poput velike eksplozije. More Margarite bogato je raznim vrstama riba i lepim koraljima. Nekoliko okolnih manjih ostrva sa kristalno čistom vodom, imaju prosečnu temperaturu od 24° C na dubini od 6-12 m, što je najprikladnije za razvoj korala, jedinstveno u svetu.
Na Margariti se još povremeno može čuti basna o „Čimičimitosu“ koja se vezuje za glasove u noći, obično na mesečini, od stvorenja poput ribe sa ljudskim glasovima, veruje se da je reč o nerođenoj deci, prema lokalnoj mitologiji.
Na Margariti još žive papagaji vrsta Makavs i Perivigs, koje najbolje imitiraju ljudski govor, dok je papagaj vrste Parakeet gotovo istrebljen. To je jedna od 8 vrsta papagaja koje se smatraju najboljim na svetu, a ostalo ih je još samo oko 1000 komada. Njihovi najveći neprijatelji su turisti koji kradu njihova jaja iz gnezda i / ili tek izležene mlade. Ujedinjene nacije sprovode program zaštite ovih vrsta papagaja na ostrvu i stiče se utisak da taj program radi.
Ostrvo Margarita ima površinu od 943 kvadratna kilometra, i ima oko 300.000 stanovnika. Ostrvo je sa kopnom Venecuele povezano električnim energetskim kablom i vodovodnim cevovodom, a saobraćaj se obavlja avionima i trajektima. Od kontinentalnog dela Margarita je udaljena oko tridesetak kilometara. Hrana na ostrvu uglavnom dolazi sa kontinenta, a u hotelima je vrlo raznolika i ukusno pripremljena.
U turističkom aranžmanu svake večeri imate zabavni i muzički program lokalnih umetnika koji vaš boravak čine prijatnim. Objekat je izgrađen u mediteranskom stilu, sa centralnim bazenom i nizom pomoćnih sadržaja. Aranžmani su ‘’Ol-inkluziv’’.
U prodavnici suvenira, pored recepcije, odmah po dolasku, sreli smo Srpkinju Valeriju Ivanović, rođenu u Karakasu, čiji je otac nekada bio vlasnik Nolita u Beogradu, a od kada se preselio u Južnu Ameriku tamo je ostao ceo život. Valerija i mi smo se sprijateljili, a ja sam razgovarao sa njenim ocem telefonom, dok je on boravio u Karakasu. On mi je dao adresu njegovog školskog druga u Kvebeku, kojeg sam ja kasnije kontaktirao, i eto, oni su se pronašli posle mnogo godina. Po povratku javili smo se Valeriji. Govorila je srpski prilično dobro. Rekla nam je da Beograd nije nikada posetila, a od roditelja je slušala mnogo priča o Beogradu i živi sa nadom da će joj se i ta želja jednoga dana ostvariti. Udana je i živi sa porodicom na ostrvu Margarita, a roditelje posećuje povremeno.
