O namaAutoriPoezijaProzaRecenzijeRazgovoriVestiMedijiKolumnaKultura sećanja


















Izdvajamo

Aleksa Đukanović
Aleksandar Čotrić
Aleksandar Mijalković
Aleksandra Đorđević
Aleksandra Grozdanić
Aleksandra Nikolić Matić
Aleksandra Veljović Ćeklić
Aleksandra Vujisić
Anastasia H. Larvol
Anđelko Zablaćanski
Biljana Biljanovska
Biljana Stanisavljević
Bogdan Miščević
Bojana Radovanović
Boris Đorem
Boris Mišić
Branka Selaković
Branka Vlajić Ćakić
Branka Vujić
Branka Zeng
Dajana Petrović
Danijel Mirkov
Danijela Jokić
Danijela Milić
Danijela Odabašić
Danijela Trajković
Danilo Marić
Dejan Grujić
Dejan Krsman Nikolić
Desanka Ristić
Dina Murić
Divna Vuksanović
Đoka Filipović
Đorđo Vasić
Dragan Jovanović Danilov
Dragana Đorđević
Dragana Lisić
Dragana Živić Ilić
Dragica Ivanović
Dragica Janković
Draško Sikimić
Dušica Ivanović
Dušica Mrđenović
Duška Vrhovac
Gojko Božović
Goran Maksimović
Goran Skrobonja
Goran Vračar
Gordana Goca Stijačić
Gordana Jež Lazić
Gordana Pešaković
Gordana Petković Laković
Gordana Subotić
Gordana Vlajić
Igor Mijatović
Ilija Šaula
Irina Deretić
Iva Herc
Ivan Zlatković
Ivana Tanasijević
Jasmina Malešević
Jelena Ćirić
Jelena Knežević
Jelica Crnogorčević
Jovan Šekerović
Jovan Zafirović
Jovana Milovac Grbić
Jovanka Stojčinović - Nikolić
Juljana Mehmeti
Kaja Pančić Milenković
Katarina Branković Gajić
Katarina Sarić
Kosta Kosovac
Lara Dorin
Laura Barna
Ljiljana Klajić
Ljiljana Šarac
Ljubica Žikić
Ljubiša Vojinović
Maja Cvetković Sotirov
Maja Herman Sekulić
Maja Vučković
Marija Jeftimijević Mihajlović
Marija Šuković Vučković
Marija Viktorija Živanović
Marina Matić
Marina Miletić
Mario Badjuk
Marko D. Marković
Marko D. Kosijer
Marko Marinković
Marko S. Marković
Marta Markoska
Matija Bećković
Matija Mirković
Mićo Jelić Grnović
Milan S. Marković
Milan Pantić
Milan Ružić
Mile Ristović
Milena Stanojević
Mileva Lela Aleksić
Milica Jeftić
Milica Jeftimijević Lilić
Milica Opačić
Milica Vučković
Milijan Despotović
Miljurko Vukadinović
Milo Lompar
Miloš Marjanović
Milutin Srbljak
Miodrag Jakšić
Mira N. Matarić
Mira Rakanović
Mirjana Bulatović
Mirko Demić
Miroslav Aleksić
Mitra Gočanin
Momir Lazić
Nataša Milić
Nataša Sokolov
Nebojša Jevrić
Nebojša Krljar
Neda Gavrić
Negoslava Stanojević
Nenad Radaković
Nenad Šaponja
Nenad Simić-Tajka
Nevena Antić
Nikola Kobac
Nikola Rausavljević
Nikola Trifić
Nikola Vjetrović
Obren Ristić
Oliver Janković
Olivera Stankovska
Petar Milatović
Petra Rapaić
Petra Vujisić
Rade Šupić
Radislav Jović
Radmila Karać
Radovan Vlahović
Ramiz Hadžibegović
Ranko Pavlović
Ratka Bogdan Damnjanović
Ratomir Rale Damjanović
Ružica Kljajić
Sanda Ristić Stojanović
Sanja Lukić
Saša Knežević
Sava Guslov Marčeta
Senada Đešević
Simo Jelača
Slađana Milenković
Slavica Catić
Snežana Teodoropulos
Sanja Trninić
Snježana Đoković
Sofija Ječina - Sofya Yechina
Sonja Padrov Tešanović
Sonja Škobić
Srđan Opačić
Stefan Lazarević
Stefan Simić
Strahinja Nebojša Crnić Trandafilović
Sunčica Radulović
Tatjana Pupovac
Tatjana Vrećo
Valentina Berić
Valentina Novković
Vanja Bulić
Velimir Savić
Verica Preda
Verica Tadić
Verica Žugić
Vesna Kapor
Vesna Pešić
Viktor Radun Teon
Vladimir Pištalo
Vladimir Radovanović
Vladimir Tabašević
Vladislav Radujković
Vuk Žikić
Zdravko Malbaša
Željana Radojičić Lukić
Željka Avrić
Željka Bašanović Marković
Željko Perović
Željko Sulaver
Zoran Bognar
Zoran Škiljević
Zoran Šolaja
Zorica Baburski
Zorka Čordašević
Razgovori


DECA SU POEZIJA ŽIVOTA - MIĆO SAVANOVIĆ

Milica Milenković
detalj slike: Mićo Savanović - Zvanična stranica



DECA SU POEZIJA ŽIVOTA


Poezija i jeste igra, bilo da je za decu ili za odrasle, jer igra, istinska igra je najuzvišeniji, najlepši i najuzbudljiviji - istinski način življenja. Igra je stanje ljudskog duha; svetlost naših snova, put izazova i posvećenosti; potpune posvećenosti, jer samo nas potpuna posvećenost vodi u jedrinu i potpunost igre, kao što nas i igra, samo ona, vodi u potpunu posvećenost onome što činimo i stvaramo; vodi nas, da tako kažem, u poeziju stvaranja.


Razgovor sa Mićom Savanovićem


Мића Савановић Фото: из приватне архиве



1. Poštovani Mićo, čast mi je što u ime Književne radionice Kordun razgovaram sa Vama. U izdanju Prometeja iz Novog Sada pojavile su se ove godine dve Vaše zbirke pesama za decu, "Grgiguz i kike" i "Pitanjac a ne skitanjac". Poznajući Vaš opus, ovo je bilo pravo iznenađenje, verujem za sve čitaoce. Kada ste otkrili u sebi poeziju za najmlađe?
 
Mićo Savanović: Hvala i Vama Milice, počašćen sam što su moje knjige poezije za decu "Grgiguz i kike" i "Pitanjac a ne skitanjac" meta Vaše pažnje, uvažene mlade srpske i pesnikinje i kritičarke. A i za čitaoce Književne radionice Kordun rado ću reći nekoliko reči o deci kao poeziji života, a i o našoj, srpskoj poeziji za decu, koja je u mnogome za mene jednako važna, ne bih preterao ako bih rekao i važnija, od poezije za odrasle.
 
Kada sam u sebi otkrio poeziju za decu?
Svako iskreno druženje sa decom je čista poezija, čovek mora samo otvoriti srce, uoštriti sluh svih čula za istinsku, spontanu i iskonsku radost življenja i života, za igru, i deca su tu, uvek iskrena, uvek spremna da uče i uvek spremna da nas bez namere i nametanja nečemu novom nauče ili bar priuče.
Rekao bih da, ko nije spreman i ne može da uči od dece, već je krutim oklopom okovao svoju dušu, odvojio je od stvarne životne radosti i istinskog smisla postojanja.
Sećam se, negde sam jednom zabeležio - čovek koji u sebi nema i sveta dečijeg duha, tog svetla čiste duše, već je u samoobmani; u tami uskogrude umišljenosti; čovek u senci stvarnosti.
Kada sam u sebi otkrio poeziju za decu?
Vreme druženja sa mojom decom je za mene nepresušna i neprolazna inspiracija; poezija toga vremena u meni ne jenjava; ne prolazi, a njeno otelotvorenje se manifestuje kako kad: ili kao poezija za decu ili kao ona za odrasle. U stvari, moram se popraviti i reći ovako: poezija za decu je stvarno specifična, ali ako ona u isti mah nije i poezija za odrasle, onda to nije poezija ni za decu.
Zar za to nisu dovoljna potvrda pesmice od čika Jovana Jovanovića Zmaja.
Na primer "PAČIJA ŠKOLA" - večna, neprolazna poetska radost i deci i odraslima - a meni (evo javno potvrđujem) to je sigurno.
 
 
2. "Grgiguz i kike" je zbirka pesama koja poziva na pesničku igru. Pogotovo u ciklusu u kojem ste se posvetili građenju novih reči čime ste pozvali male čitaoce na igru u jeziku. Šta su za Vas jezik, igra i misao i da li je poezija njihova posledica ili uzrok?
 
Mićo Savanović: Poezija i jeste igra, bilo da je za decu ili za odrasle, jer igra, istinska igra je najuzvišeniji, najlepši i najuzbudljiviji - istinski način življenja. Igra je stanje ljudskog duha; svetlost naših snova, put izazova i posvećenosti; potpune posvećenosti, jer samo nas potpuna posvećenost vodi u jedrinu i potpunost igre, kao što nas i igra, samo ona, vodi u potpunu posvećenost onome što činimo i stvaramo; vodi nas, da tako kažem, u poeziju stvaranja.
U igri - potpunoj posvećenosti čovek zaboravlja na sebe, eliminiše sopstveni ego, oslobađa svet stvaralačkog samoostvarenja.
Igra, kao i poezija, je najuzvišeniji oblik iskaza duhovne svetlosti i čistote, iskaz istinskog stvaranja u kojem je ona mi, a mi ona; deca su potvrda za to, tu od njih za veka svoga čovek može učiti.
Deca igrom od sebe prave čoveka;
pa ima li važnijeg i odgovornijeg stvaralačkog posla na ovom svetu od toga, a Bog ga je deci u ruke poverio.
Nema posla u kojem nema mesta igri; igri misli i snova, igri radoznalosti i stvarnosti, igri istine i obistinjenja, igri uma i razuma, igri oblika i oblikovanja, igri boja i svetlosti, igri matematike i individualnih mogućnosti shvatanja. Sve je igra; zbog toga najveći i najuzvišeniji neimar marljivosti, čovečnosti, kreativnosti... izvor svakog novoga sveta svakoga deteta - vrelo odrastanja čovečnosti i ljudi.
Da ne zaboravimo jezik i poeziju.
Skoro sam rekao: svet je pun uzroka, umetnost je posledica.
Jezik i poezija su samo onda posledica, kada su posledice najplemenitijih potreba ljudskog bića i ne samo ljudskog. Ako se malo bolje zagledamo (kako to reče veliki nemački pesnik GETE - ako duh svoj na nešto usmerimo...) videćemo - reći će nam se, da sve prirodno oko nas, ništa drugo nije, do vaiskonska poezija. A što se jezika tiče i životinje i biljke (čak..., išao bih i dalje ali dobro...) imaju svoj jezik sporazumevanja, negovanja međusobnih odnosa; zar to nije čista i najlepša poezija.
 
Možda bi se sve ovo oko jezika i poezije moglo reći i ovako: poezija i jezik su more čije bi nepostojanje sve ribe sveukupnog smisla ostavilo na suvom.
 
3. Grgiguz je kradljivac igračaka, a kike su metafora druženja i prvih školskih ljubavi. Kada čitamo Vaše pesme, stiče se utisak da se u dečijem svetu i školskom dobu ništa nije promenilo kada su u pitanju emocije, iako savremeni naraštaji žive u informacionom dobu. Da li se ipak nešto promenilo i šta biste Vi da se (ne) promeni kod dece nakon čitanja Vaše poezije?
 
Mićo Savanović: Ništa se nije promenilo; osećanja večno stvaraju sve, pa i individualne i dečije svetove. I jezik je nastao kao posledica iskazivanja osećanja. Današnji svet je gušenje osećanja, gušenje osećanja guši i jezik; savremena komunikaciona sredstva nam uzimaju individualitet - čovek čoveku postaje tuđ.
 
Za decu je to pogubno - nestaje normalan razvoj. Dečije igre nisu više dečije igre; igrice su sve sami algoritmi, šeme čiji je cilj korist; čovek, čovečnost, humanost, empatija, ljubav, sve je to pod strahovitim pritiskom bezdušne koristi i iskorišćavanja; svet je pao u čeljusti nemani zvane samoobmana.
 
A da, pitali ste me šta bih želeo, da se čitanjem moje poezije za decu, ne promeni u dečijem životu?
Želeo sam da moje knjige poezije za decu i kod dece i kod roditelja potstaknu, osveste, važnost igre i mašte, upornosti i odlučnosti koji će omogućiti stalnu budnost znatiželje, visprenost duha i u danas nimalo jednostavnoj stvarnosti; u deci probudi duh i emocije (život kao večno pitanje i zapitkivanje), a radoznalost kao najlepši putokaz u realni život obaveza je i roditelja i vaspitača i društva.
 
Sigurno da to nije lako, ali ako shvatimo da time pomažemo svome detetu i da svaki minut proveden sa njime u kući, u prirodi na sportskom igralištu mu nosi novo iskustvo, živi izvor nove emocije, novog osećanja, a već sam rekao da osećanja čine čoveka, jednako kao što radost proistekla iz živih osećanja daje smisao življenju.
 
 
4. "Pitanjac, a ne skitanjac" jasna je naslovna poruka druge knjige. U njoj su pesme zapravo pitanja, a nakon njih mali čitaoci daju odgovore koja je životinja, stvar ili pojava opisana u pesmi. Kako ste došli na ideju da decu pozovete na ovakvo pesničko pogađanje? Da li je to još jedan metod jezičke igre?
 
 
Mićo Savanović: Jedna od mojih prvih objavljenih knjiga nosi naslov "PITANjE DRŽI SVET USPRAVNO". Ako to mislim za svet onda tu spada i svaki pojedinac na ovom svetu, a deca najpre i najviše.
Spomenuću još jednu moju knjigu (troknjižje) od kojeg je prva knjiga upravo u pripremi za štampu. Zove se "ŠTA REČE". Mislim da čovek sebi, i u svakodnevnici, ne može reći lepše pitanje od toga. Znači opet pitanje. Po meni pitanje budi duh, oglašava radoznalost, navodi na put istraživanja, shvatanja i samoshvatanja, traži put saznanja i znanja, put otkrivanja trajne istine i istinske mudrosti.
 
Nagib Mahfuz, Egipatski nobelovac iz prošlog veka je rekao ovako: "Po odgovoru se poznaje koliko je čovek pametan, a po pitanju koliko je mudar".
Više i lepše se o pitanju, odgovoru i čoveku (o tom trouglu) u manje reči skoro da i ne može reći.
 
Mislim da je decu naučiti radoznalosti: da pitaju, i da se pitaju, ključ je njihovog životnog osamostaljenja i samoostvarenja. Pitanje je otvaranje srca prema svetu i životu, oplemenjivanje volje za saznanjem, širenje krila spoznaji svetova u sebi i oko sebe. Eto, kako, na temeljima tih osećanja i misli je nastala moja knjiga "PITANjAC A NE SKITANjAC"; iz ljubavi prema deci, prema njihovim pitanjima, prema njihovom izrastanju iz igre, iz sopstvene mašte i radoznalosti.
 
Evo reći ću još jednu moju skoro zabeleženu misao. Ona glasi:
AKO HOĆEŠ DA UPOZNAŠ SAMOGA SEBE, PITAJ SE.
Istina, ako znaš, ako naučiš i možeš da sebi o sebi sročiš prava pitanja, ispravićeš se pred samim sobom; lako ćeš otkriti i saznati ko si. Ali avaj, za to je potreban ceo život - nije baš stimulativno, zar ne? Ali za sve velike stvari u životu se treba početi pripremati na vreme.
Deco napred!!! Srećno!
 
 
5. U posvetama u svojim knjigama ističete da su posvećene Novom Sadu, evropskoj prestonici kulture ove godine. Da li Vam nedostaje Novi Sad kada niste u njemu i da li sada na početku godine svojim programima ispunjava Vaša očekivanja kada je u pitanju kultura?
 
Mićo Savanović: Novi Sad je stalno prestonica kulture, to je kultura Novoga Sada. Svaki moj boravak u Novom Sadu, na Dunavu, Fruškoj Gori i Sremskim Karlovcima, je uvek nov doživljaj - radost tihog pripadanja nebu, kulturi koja oplemenjuje.
 
Istaknuta javna kulturna zbivanja u našem gradu u ovoj za njegovu i našu kulturu važnoj godini (naš grad stoluje kao prestonica evropske kulture) su kao i čitav svet pod neugodno nepredvidivim stalno pretećim uticajem,  COVID_a 19 (korone). Ali ja sam siguran da će ipak sva očekivanja od kulturnih zbivanja biti ispunjena u meri kojom je dozvoljeno kretanje, okupljanje, direktne prestave i komunikacije na poljima svih vidova kulture.
 
Što se tiče kulturne scene, i značajnijih promena, jedno je sigurno; mnoge bine javnih nastupa su se preselile u novi svet, kanale online ponuda, što je opet nova kultura. Praćenje i potpun uvid u kulturna događanja postaje naša lična odgovornost, naše prisustvo i učešće u kulturnim zbivanjima, tokovima i promenama postaje stvar ličnih afiniteta, želja, naše energije, ali ne zaboravimo, pre svega lične organizovanosti i odgovornosti.
 
Ipak, naglasio bih, najvažnije je to, da ova godina i Novi Sad budu evropska kulturna bina na kojoj će se u svoj svojoj raskoši i sjaju prestaviti srpska kultura satkana i izvežena iz kulture i kulturnog nasleđa nas Srba kao naroda i svih manjinskih naroda, od kojih više od dvadesetak tu žive, Novi Sad kao i ja smatraju svojom dnevnom sobom - gradom svoje kulturne i ukućnice i okućnice.
 
Dodao bih, srpska kultura ima šta, i bez ustezanja i ustručavanja, da pokaže i Evropi i svetu i to treba da čini svojski, sa svojom kulturom kao plemenitom svojinom svoga milenijumskog bića - kulturom koja i danas niče i raste iz srca našeg naroda i svih naših narodnosti; orjentisana u budućnost posvećeno radi za našu bolju i kulturnu i svakoliku drugu budućnost.

Hvala Vam na ovom razgovoru.



Razgovarala Msr Milica Milenković 








PODELITE OVAJ TEKST NA:






2024 © Književna radionica "Kordun"