|
|
|
IZMEĐU POSLEDNJEG I PRVOG TRENUTKA  | Vladimir Radovanović | |
| |
detalj slike: KRK Art
IZMEĐU POSLEDNjEG I PRVOG TRENUTKA
Verovatno, skoro sigurno, većini bi se učinio pogrešan redosled događaja. Ne, baš ovo je pravi „poredak“ u zbrkanim mislima Viktora D. . On je uvek u zbrci, još od prvih koraka, ranih dana, preko mladosti, do ovog trenutka. Nikada nije toliko želeo kao sada da ukrade još trenutak, da se obraduje suncu, sada je sve želeo, sada kada je vreme sve sem saveznik. Činilo se da pesak iz sata u sat curi sve brže, nestajr a on, on broji vreme do... Sada mu nije bila teška strma litica, kojoj je oduzimao prostor tako hitro, kao zver koja skakuće, a ne penje se mučno ka vrhu. Ni znoj, ni nedostatak snage, nije ga zaustavljao, samo je grabio... Kroz odsjaj sunca probijao se njegov pogled, pogled pun snage i vere. Bivao je sve sigurniji, da uskoro će dotaći vrh koji se na dodir ruke nazirao. Ispisaće reči, a one – odjekivaće niz doline, niz tokove reka, prodrmaće uspavane zgrade, budiće zaspale... Ona. To će osetiti, sigurno, srce će joj ubrzano igrati, u pogledu koji bude sakrila biće trenutak, između poslednjeg i prvog. Zaspalo cveće, nije se povijalo pod tegobom, bilo je sveže u njegovoj levoj ruci... Snagom desne ruke sklanjao je stene, još korak-dva i uspeće... Taj stih i buket mirisa, ta silna ljubav, sve uzaludne godine koje je izvrtao, bili su sve što... Mnogo godina kasnije, neki planinari iznenađeno su posmatrali steg koji se nije talasao na vetru. Na nepoznatom jeziku ispisane su reči. Nisu znali poruku, samo se čula muzika, prijatna i oštra, ali nežna. Bez patetike , odzvanjala je nečujno. Steg, tek jedva vidljivo se pomeri... U daljini slivali su se neki čudni oblici, niz rečni tok kao zmijsko telo žurili su ...
|
