detalj slike: KRK Art

SVAKI ČOVEK IMA DVE PRIRODE   

Svaki čovek ima dve prirode, dobru i lošu, demonsku i anđeosku. Držim do onih Gospodnjih reči da svako ima pravo na pokajanje, jer ko to nema greha. Zato me je Viktor Dismas pronašao, a ja sam njemu krenuo u susret, da zajedno kroz mučne i teške razgovore stvorimo novog čoveka, boljeg čoveka.

Владимир Радовановић у свом граду Чачку

Književnik Vladimir Radovanović živi i radi u Čačku. Do sada je objavio četiri knjige kratkih priča; Nedovršeno (2016), Ples žene leptira (2018), Taština praznine (2019), Euforija i pad (kišnih kapi) (2021). Autor je čije radove redovno u poslednja dva meseca objavljuje portalu Književna radionica Kordun. Vladimir je naše čitaoce privukao posebnim stilom, opisujući najčešće depresivna stanja svojih likova. Razotkriva suštinu unutrašnjeg tragajući za pomirenjem i usklađenošću sa vanjskim. Donosimo ovaj intervju da bi se što bolje i bliže upoznali sa ovim zanimljivim autorom.

- Ilija Šaula, 14. maj 2021, Književna radionica Kordun, Vest Čester - Čačak

1. Organizator ste Scene Belić. Upoznajte nas bliže o radu tog udruženja i konkretno o Vašoj ulozi?

- Pre svega želim da Vam se zahvalim na mogućnosti da predstavim svoj rad, Vama Ilija kao i jednoj divnoj dami Milici Milenković, koja je svojim prikazom poslednje knjige, približila moj rad vašim čitaocima. Iza Scene Belić ne postoji nikakvo udruženje, iza dešavanja u tom predivnom prostoru postoje gospodin Miloš Belić, Čačanin koji decenijama živi na relaciji London Čačak i ja. Gospodin Belić je svoj prostor koji se nalazi u centru Čačka stavio na raspolaganje kulturi, a meni je prepustio organizaciju, izbor gostiju, koncept programa.

Сцена Белић, детаљ двориште, фото приватна архива

Sve je započelo pilot programom 2016. i 2017. godine, da bi program svoj  sadašnji format dobio 2018. od kada i počinje da funkcioniše, sa trajanjem od maja do avgusta meseca svake godine. Ideja je da se prostor ustupi kvalitetnim ali javnosti nepoznatim autorima, da im se pruži prilika da se predstave javnosti izvan gradova u kojima žive i stvaraju.

2. Promovišete mnoge autore i organizujete tribine. Da li javnost prati Vaš rad, koliko su mediji posvećeni sceni  i da li uživate podršku lokalnih vlasti ili ministarstva kulture Srbije ?

- Da, mnogi autori su bili gosti Scene Belić, koristim fejsbuk kao jedinu društvenu mrežu i tako dolazim u kontakt sa mnogim autorima kroz njihov rad u raznim književnim grupama. Moram naglasiti, da skoro nikada nisam imao problem u dogovoru sa autorima i da su se skoro svi odazvali pozivu i bili gosti scene.

Apsolutno nikakvu saradnju niti imam, niti želim sa lokalnim vlastima, ministarstvom , i protivnik sam sprege politike i kulture. Taj moj stav deli i vlasnik prostora i između nas postoji po tom pitanju potpuna usaglašenost. Sami nazivi programa su eksplicitni i odmah stavljaju do znanja, da scena je slobodna oaza i da su politika i politička mešetarenja nepoželjni. Nazivi programa  – Kulturom protiv inkvizicije i komesara, Nezvanična verzija, Izvan kruga dvojke ili KNjIGOVID 20 ukazuju na naš stav i izbor. Što se tiče medija, u početku su bili sumnjičavi, nepoverljivi prema programu, sada već postoji određena saradnja i naravno zahvalan sam na korektnoj saradnji medijima. Nažalost bojim se da cenzura i autocenzura nisu iščezle, da  pojedini mediji ne želeći da se zameraju aktuelnim vlastima, mislim na svaku vlast, ponekad ignorišu rad.

3. Autor ste četiri knjige proze. Književnost od Vas uzima najplodniji deo, Vaše radove su pročitali mnogobrojni čitaoci Književne radionice Kordun i stekli izuzetno mišljenje o Vašem stvaralaštvu. Šta Vas inspiriše, nevidljiva strana čoveka ili kako bi Vi u Vašem stilu rekli – tamna strana meseca?

- Drago mi je da su me vaši čitaoci prihvatili, srećan sam kada steknem nove čitaoce i kada mi neki meni nepoznati ljudi pišu nakon pročitanih priča.  Potpuno sam otvoren za kritike, sugestije, komentare čak i za malicioznosti, rad je javan i podložan je kritici. Sve sugestije koristim za budući rad. Proza koju pišem, ne želim da zvuči neskromno je univerzalna, bez obzira na geografske odrednice, poreklo, kulturu kojoj pripada bilo koji čitalac koji dođe u dodir sa mojom literaturom. U centru mog literarnog rada je čovek, običan čovek koji ima svoje strahove, muke, sumnje. Čovek koji se teško snalazi u surovom svetu današnjice. Dokaz za to je da su mnogi čitaoci, koji su mogli pročitati moje priče prevedene na engleski jezik, prepoznali su srž pisanja i na to sam posebno ponosan.

Vaše pitanje je sjajno, da tamna strana meseca, jer čovek je dvostruko biće, u njemu postoji ono spoljašnje, javno, vidljivo, ali postoji i nevidljiva strana, ona strana njegove ličnosti koju samo ono spoznaje, ona sa kojom leže, sanja i ustaje.  Volim da se bavim tom stranom, po meni ona je sadržaj, ono što vidimo je samo forma. Mnoge moje priče su sa ličnim pečatom, nastale iz sopstvenog iskustva ili posmatranja bliskih ljudi i događaja kojima sam bio svedok. To često prilikom promocija volim da naglasim, često su tema mojih interesovanja crne hronike kojih je previše, ali njih posmatram ne na tabloidan način kako čine to tabloidi u potrazi za bombastičnim naslovima, već iz razloga da se stavim u ulogu onoga ko je predmet hajke. Takođe radim na nekim stvarima koje bih želeo da pretočim u književni rad koje će možda prouzrokovati burne reakcije, da ne ulazim u detalje o tim potencijalnim i budućim radovima, želim da razobličim licemerno ponašanje i za mene ne postoje tabui.

4. Organizator i moderator ste Scene Belić, autor ste čije pisanje zahteva izvestan napor, verovatno mnogo slobodnog vremena provodite u čitanju, a život ima svoje prohteve. Posao koji radite da bi mogli živeti nije usko povezan sa ovim što volite. Recite nam nešto o tim relacijama.

- Rad na programu Scene Belić traje tri meseca godišnje, on je i zadovoljstvo i napor, prijatan napor. U pravu ste, dosta vremena provodim čitajući, svaki autor koji je bio gost, imao je reči pohvale za način vođenja promocije. Uvek pre gostovanja pročitam delo koje autor želi da promoviše i potpuno sam pripremljen. Dosta literature sam pročitao, a sfera mog interesovanja su novi i nepoznati javnosti autori. Pored autora iz Srbije, pročitao sam dosta toga i iz produkcije zemalja nastalih iz bivše Jugoslavije i čini mi se da da sam dosta upućen . Naravno pratim i zvaničnu veliku scenu u Srbiji. Nova saznanja koriste mi za moj budući rad. Od literature izvan navedenog, pratim savremenu hispano američku književnost, veliki sam zaljubljenik u literaturu Južne Amerike.

Sada da odgovorim i o relacijama pisanje i posao, da posao koji radim i zarađujem za život je sasvim drugačiji. Radim kao poštanski tehničar i igrom slučaja već osam godina radim tako da mi je radno vreme od 4. 30 ujutru. Vidite u svemu se trudim da pronađem inspiraciju, i u stvarima i detaljima koji su mnogima nebitni. Često opišem kroz svoje priče te detalje. Rutina, radite isti posao, ali u nekom trenutku pojavi se neki detalj na koji ne obratite pažnju, ali iz tog beznačajnog detalja izrodi se ideja. Ili primera radi, svakog jutra u isto vreme krećete na posao, hodate istim ulicama, posmatrate iste detalje, zgrade, kuće .... Ali i ta rutina izrodi neke priče.

5. Vreme pandemije nas je zatvorilo u neke kutijice iz kojih smo teško mogli da delujemo na planu kulture. Kako ste se Vi organizovali da bi se što dalje čuli? Novi naslovi, susreti, promocije: uspevate li da održite korak sa vremenom ili kultura i umetnost zaostaju?

- Pandemija??? Već sam dosadan sa svojim stavom, ali moram ga izneti. To čemu smo bili i još uvek smo svedoci je pandemija laži i prevare. Prljava igra bogatih i moćnih sa običnim malim ljudima svuda po svetu. Uopšte ne sporim da ljudi umiru, ali da li je virus ili trovanje??? Korona diktatura, to je moj naziv za ludilo koje traje i bojim se, a ne želim biti defetista , čovečanstvo živi u predapokaliptičnom vremenu, mnogi znaci upozoravaju na to i verujem da će zdravi deo čovečanstva sprečiti to, to da se ne dogodi apokalipsa. Savremeni gradovi sve više postaju koncentracioni logori modernog vremena.

Period policijskog časa prošlog proleća i karantin bili su mi teško podnošljivi, neko na mala vrata, lažnom brigom uvodi diktaturu, ali sa druge strane u stvaralačkom smislu taj period je bio plodonosan. Dosta sam pisao, radio na svojoj aktuelnoj knjizi, kako volim da kažem osmišljavao sam besmisao. Kao plod tog rada početkom ove godine izašla je i četvrta knjiga u izdanju Izdavačke kuće Slovensko slovo.

Na vaše pitanje da li kultura zaostaje, moj odgovor je da je kultura već dugo gurnuta pred ambis, osiromašena, ali da opstaje zahvaljujući mnogim autorima, entuzijazmom ljudi. Kultura nije mrtva i neće biti pobeđena . U to sam se uverio promovišući svoju poslednju knjigu. Meni kao potpuno anonimnom autoru, promocije su bile izuzetno posećene, uživao sam u živom kontaktu sa čitaocima, osetio sam snažnu energiju, želju, radost u tim druženjima. Verujem u pobedu književnosti, kulture, dobrote, lepote.

6. Hoće li biti romantizma u 21. veku ili će sve progutati potrošačka kultura ?

- Iako moja literatura nije romantičarska ona ima crtu empatije, nežnosti, romantizma, čak i pojedini stručni ljudi koji su čitali moje knjige u mojoj prozi prepoznaju poeziju. Romantizam će opstati, naravno savremena literatura se razlikuje od literature 19.veka, bavi se drugim pitanjima, na drugačiji način, drugačijim jezikom. Kada mislim na romantizam, mislim na najnežnija osećanja ljudi koja su potisnuta, gde je savremeno doba sve ljudsko ismejalo i predstavilo za nenormalno. Većina savremenih ljudi se stidi da pokaže svoja iskonska osećanja.

7. Kakva je kulturna scena Čačka, da li je okrenuta prema Beogradu ili neguje duh svojih građana i živopisne okoline ?

- Ne pripadam tom miljeu, ne volim tuđe reči, ali upotrebiću je –,,main stream-u“, radim na programu Scene Belić, povezujem se sa ljudima iz okolnih gradova ili uopšte iz Srbije koji ne pripadaju „zvaničnoj“ verziji. Ono što kao posmatrač primećujem, to je da nameštenici politički vode kulturu, da se skoro ništa nije promenilo od vremena od pre nekoliko decenija. Poslušnost i odanost partiji nagrađuje se raznim rukovodećim mestima u institucijama kulture.

Jedan detalj ću vam otkriti, pre sedam godina kada sam pripremao svoju prvu knjigu nisam u svom gradu mogao pronaći lektora, koji bi prečistio knjigu. Naravno za novac, pristalica sam da se svaki rad plati. Nekoliko njih odbilo je to da uradi, da bi na kraju lektor bila jedna dama, novinar iz Beograda.

I tu dolazim do odgovora, dakle njima, palanačkoj „eliti“ smetam ja, potpuni anonimus, doživljavaju me kao konkurenciju. Pitao sam se zašto, i shvatio da je razlog sujeta i zanesenost u njihovoj veličini, po principu mi smo prvi u našem selu i nema mesta za druge.  Naravno to me nije pokolebalo, mada čoveka razne okolnosti dovedu u stanje da posumnja u svoj rad. Hvala Bogu, iz knjige u knjigu podizao sam kvalitet i taj kvalitet su prepoznali neki ljudi. Takođe moram naglasiti da sam imao veliku podršku ljudi izvan mog grada ,širom Srbije, takođe i iskrenu podršku od mnogih priznatih i kvalitetnih autora iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, što je još jedan dokaz da normalni ljudi mogu sarađivati.

Nadam se ,da sam kroz ovo svoje iskustvo prikazao scenu u Čačku.

8. Šta bi voleli da Srbija doprinese EU, a šta bi želeli da se ostvari u Srbiji prilikom pristupa EU kada je u pitanju kultura ?

- Iako je vaše pitanje iz domena kulture, početak mog odgovora će biti politički. Ja sam evroskeptik.  EU mi liči na Orvelovu Životinjsku farmu – sve su životinje jednake, ali svinje su jednakije-. EU je suviše mali format. Male i siromašne zemlje nikada neće imati ravnopravan status, dalje asocijacija na EU mi je asocijacija na birokratiju koja izvršava zadatke. Sadašnja EU me podseća na Kominternu, stalno se traži „raj“ na zemlji. Naravno da sam za univerzalne vrednosti koje treba da važe za svakog čoveka bilo gde u svetu.

Za široku saradnju sam i želim da Srbija ponudi svoje najbolje drugima, da od drugih prihvati najbolje, mada ovde se često prihvata najgore.

 Moj  odgovor je,  da sam i Srbin i kosmopolita. Lično sam otvoren za saradnju sa svima. Za nas kao narod važno je da sačuvamo svoje pismo ,svoju kulturnu baštinu i da prihvatimo sve najbolje sa strane.

9. Posedujete sagovornika u sebi, Vaš alter ego često tumači i objašnjava razmišljanja kojima se bavite, a isto tako stvara situacije kompleksnim da bi što više angažovao čitaoca da se uključi u misaoni diskurs. Da li je Viktor Dismas otkrio Vas ili Vi njega? Recite nam nešto o tom izmišljenom liku?

- Viktor Dismas moj alter ego, rodio se, probudio se u meni. Zašto Viktor Dismas ? Viktor kao pobednik i Dismas kao jedna od varijacija na ime pokajanog razbojnika koji je razapet sa desne strane GOSPODA . Pokajani pobednik, koji posle svih mučnih traganja, poraza, želi da pobedi loše u sebi i bude pobednik nad grehom, slabostima. 

Еуфорија и пад кишних капи, нова књига кратких прича Владимира Радовановића

Mnogi ljudi iz književnosti naglasili su još jedan važan detalj, kada na koricama ne bi stajalo ime i prezime, čitajući knjigu znali bi da sam to ja. Ponosan sam na svoj autentičan stil , ne kopiram nikoga.

Svaki čovek ima dve prirode, dobru i lošu, demonsku i anđeosku. Držim do onih Gospodnjih reči da svako ima pravo na pokajanje, jer ko to nema greha. Zato me je Viktor Dismas pronašao, a ja sam njemu krenuo u susret, da zajedno kroz mučne i teške razgovore stvorimo novog čoveka, boljeg čoveka. To sam više puta i rekao, dok pišem priču, meni nevidljivo, nesvesno uvek pomaže neko, hrabri me, dopunjuje, neki nepoznat čitalac, čitateljka saučestvuju u tom činu stvaranja priče, toka misli.  Kao što je prepoznatljiv moj način, ostavljanja priče nedovršeno dovršene, tri tačke, da bilo koji čitalac po svom nahođenju dovrši kraj.

10. Šta se novo „kuva“ u Vašoj književnoj kuhinji i da li će „Književni ESNAF“ naša izdavačka delatnost, imati priliku da objavi neku od Vaših knjiga, budući da su Vas čitaoci Književne radionice „Kordun“ prihvatili svim srcem ?

- Kao što već dugo govorim pokušavam da završim svoj roman prvenac ,,Mesečeva ulica”, ali još uvek mi to ne uspeva. Više od dve decenije pokušavam da ga uobličim, napišem pola radne verije, onda sve to bacim nezadovoljan kako sam ga napisao. Bitno je da naglasim da je taj, verujem roman koji će ugledati svetlost dana, moj  lični izazov i jedna vrsta sopstvene katarze, da ću njegovim objavljivanjem skinuti jedan veliki teret sa sebe koji nosim. Sama radnja romana se dešava na kraju jednog perioda gde je započeo jedan mučan, težak i surov period, kako spolja tako i na ličnom planu. Roman je jedna vrsta omaža vremenu koje je nestalo, ali ostalo duboko urezano u sećanje.

Aktivan sam, beležim, zapisujem priče, u šetnjama u prirodi, u posmatranju sveta iz ugla aktivnog i manje aktivnog posmatrača. Vreme  u kojem živimo je prebrzo, mnogo toga se menja iz minuta u minut, peščani sat curi, a želim da sve što je do mene zabeležim, završim.

Naravno sa zadovoljstvom sarađujem sa Književnom radionicom Kordun i u vremenu koje sledi na obostrano zadovoljstvom ćemo sarađivati, verujem da će vaši čitaoci i dalje uživati u literarnom putovanju Vladimira – Viktora.

Još jednom  se zahvaljujem , što ste mi pružili priliku da se predstavim vašim čitaocima. Kako sam nepodoban za mnoge medije zbog svojih iskazanih stavova, ovo je bila prilika da predstavim svoj rad i da me vaši čitaoci bliže upoznaju.

PODELITE OVAJ TEKST NA: