NAJVEĆI GENIJI LjUDSKE CIVILIZACIJE

Dr Simo Jelača

Poštovani čitaoci, namera mi je ovde da prikažem najveća dostignuća nekih civilizacijskih velikana i da na osnovu ostvarenja njihovih dela izvedem zaključak ko je među njima bio  najveći i prema kojim zaslugama. Nije mi namera da bilo čije zasluge umanjujem da bi istakao veći značaj drugoga, već da što realnije sagledam njihove pojedinačne zasluge za ljudsku civilizaciju. Uporediću ovde Leonarda da Vinčija, Alberta Ajnštajna i Nikolu Teslu, trojicu najvećih za koje je na mnogim mestima istaknuto da su oni najveći. Služio sam se podacima napisanim u mnogobrojnim knjigama i časopisima, pojedinačnim radovima i informacijama sa interneta. Namerno ne želim ponavljati podatke koji su objavljeni u delima drugih autora, od kojih će najznačajniji biti pomenuti u daljem tekstu.

Leonardo da Vinči

Leonardo da Vinči (1452-1519) rođen je u mestu Anhino, kod Vinče, blizu Florensa. Poznat je kao renesansni arhitekta, pronalazač, inženjer, vajar i slikar. Opisan je kao ideal renesansnog čoveka i kao univerzalni genije. Od slikarskih dela najpoznatija su mu ''Tajna večera'' (naslikana 1498. godine) i ''Mona Liza'' (naslikana 1503-1506), poznata i kao ''Đokonda''. Za njegove izume navodi se da im  se principi koriste i danas u savremenim tehnologijama, pošto se isti nisu mogli ostvarivati u njegovo doba. Pored pomenutih oblasti kojima se bavio pominje se da je ostvario značajne doprinose i u razvoju ljudske anatomije, astronomije i građevinarstva.

Leonardove slike se smatraju vrhunskim delima. Fasciniran je misterijom ljudskih lica i osećao mogućnost čitanja ''pokreta duše'' sa lica. Njegova Mona Liza ima veoma zagonetan izraz lica. Leonardo je vanbračno dete, oca pravnika Pietra de Vinči i majke Katarine, seoske devojčice, za koju se predpostavlja da mu je bila sluga. Išao je u školu u Vinčiju, a od svoje 14-e godine radio u Firenci. Bio je vegeterijanac. Godine 1476. optužen je da je bio homoseksualac. U Rimu je živeo od 1513. do 1516. godine, gde je u to vreme radio i Mikelanđelo. Literaturni podaci ukazuju da je uradio oko 70 slika, od kojih su poznatije svega 15, a najznačajnije su dve napred pomenute. Slika Poslednje večere čuva se u crkvi  ‘’Santa Maria delle  Gracie’’ u Milanu, a Mona Liza u ‘’Luvru’’ u Parizu. Pored Mona Lize u Luvru su još i Leonardove slike ‘’Sveti Ivan Krstitelj’’ (iz 1514) i ‘’Bahus’’ (iz 1515). Još su poznate Leonardove slike: ‘’Madona sa jabukom’’ (1469) u Nacionalnoj galeriji u Vašingtonu, ‘’Krštenje Hrista’’ (1475-1478) u Firenci, ‘’Madona sa cvećem’’ (1478-1480) u ‘’Ermitažu’’ u Sankt Petersburgu, ‘’Krštenje tri kralja’’ (1481) u Firenci, ‘’Muzičar’’ (1490) u Milanu, i ‘’Portret dame’’ (1495-1498) u Parizu. U domenu slikarstva Leonardo je ostavio veoma snažan uticaj na generacije iza sebe, pre svih na Rafaela.

Od 1483. Do 1499. godine Leonardo je radio u Milanu kao civilni inženjer. Tu je takođe započeo svoje studije iz anatomije, botanike, matematike, fizike i mehanike. Od 1499. Do 1506. godine radio je u Parizu u službi francuskog kralja. U Parizu je takođe živeo i od 1516. do smrti 1519. godine.

Leonardo da Vinči se smatra najslavnijim intelektualcem renesansnog perioda. Iza sebe je ostavio mnogobrojne skice, među kojima skice oružja, mašina, tenkova, opreme za ronjenje, padobrana i robota. Kao vajar radio je konjanika ‘’Gran Kavalo’’ od bronze, ali mu je ostao nedovršen zbog rata u Francuskoj. Kao arhitekta radio je planove katedrala i na osnovi istih ispitivao razne alate, nosivost stubova, podvlaka, svodova i lukova. Interesantne su njegove kružne stepenice. Godine 1501. izradio je crtež visećeg mosta za Konstantinopol, ali je prema tom crtežu tek 2001. godine izgrađen prvi most u Norveškoj.

U domenu nauke Leonardo je ostavio oko 6000 stranica skica i primedbi iz domena nauke i umetnosti. Pokušao je da sastavi celokupnu enciklopediju svega što postoji, ali su ga mnogi tadašnji naučnici ignorisali. Predložio je osobama koje pišu levom rukom da pišu s desna u levo i da te tekstove čitaju pomoću ogledala. Svoje radove nije nigde publikovao, pa ih je većina ostalo zapečaćeno sve do 2005. godine. Fasciniralo ga je letenje, pa je skicirao nekoliko vrsta letilica, među kojima helikopter kojim nikako nije poleteo. Uglavnom je pri tome imitirao ptičija krila i krila slepog miša. U svim svojim crtežima za pogon je pretpostavljao ljudsku snagu za pogon, što se nije pokazalo primenljivim. Radio je i na utvrđivanju smera vetrova i održavanju vodoravnog letenja. Od vojnih sprava konstruisao je tenk, ali sa ljudskom ili konjskom vučnom snagom. Konstruisao je i top, koji je ostao samo kao ideja za budućnost. Od ostalih pronalazaka navode se podmornica, automobil, ozubljeni uređaj kao osnova za računar. Planirao je i mogućnost primene sunčane energije, parabolična ogledala, i skafander u obliku zvona. Većina Leonardovih ideja i crteža, međutim, nikada nisu realizovani.

Evo i nekoliko zanimljivosti o Leonardu za koje se manje zna:

-       Prvi je objasnio zašto je nebo plavo.

-       Bio je sposoban da piše levom rukom i istovremeno skicira desnom.

-       Prvi je dao ideju za kontaktna sočiva 1508. godine.

-       Softverski je utvrđeno sa slike Mona Lize da je ona 83% srećna, 9% zgrožena, 6% uplašena i 2% ljuta.

-       Leonardove poslednje reči bile su: ''Uvredio sam Boga i čovečanstvo. Moj rad nije dostigao kvalitet kakav bi trebao da ima''.

-       Ne postoji ni jedan dokaz da je bilo koji Leonardov pronalazak ostvaren za vreme njegovog života, niti mu je koji rukopis objavljen.

-       Njegova najpoznatija slika Mona Lize postala je svetski poznata tek nakon što je ukradena iz Luvra 1911. godine.

-       Skicirao je bicikl 300 godina pre nego što je prvi napravljen.

Vikipedija na engleskom opisuje Leonarda kao najvećeg slikara svih vremena. Istoričari ga spominju kao univerzalnog genija. Danas ga mnogi kvalifikuju kao najraznovrsniju talentovanu individuu koja je ikada živela. Lično nisam slikar niti slikarski kritičar, da bih sudio o slikarstvu Leonarda da Vinčija, ali imam utisak da je i posle Davinčija svet imao i ima brojne i genijalne slikare. Ipak, ne može se izostaviti utisak da su njegove ideje ostale neostvarljive. A, ako je to tako, a tako je, onda je to merilo Leonardovog doprinosa ljudskoj civilizaciji. Po svoj prilici on je veći danas nego što je bio za vreme njegovoga života.

Albert Ajnštajn

Albert Ajnštajn (Albert Einstein, 1879-1955) se u naučnom svetu smatra najvećim umom teorijske fizike u istoriji. Albert Ajnštajn rođen je u Ulmu, Vurtemberg, Nemačka. U Cirihu se sreo sa Milevom Marić na Politehničkom institutu, kao student fizike i matematike. Albert nije iz prvog pokušaja prošao na prijemnom ispitu. Anonimni autor (1) navodi da je na prvom testu pao iz francuskog jezika. On tvrdi da je Ajnšajnov esej iz francuskog čak bio veoma dobar ali ne toliko dobar da bi zadovoljio veoma izbirljivog profesora. On je tada imao svega 16 godina, a uslovi za upis zahtevali su 18. Ipak, prošao je na drugom pokušaju i upisao se na Politehnikum sa 17 godina.

Albert Ajnštajn je formulisao Specijalnu i Opštu teoriju relativiteta, kojima je revolucionisao modernu fiziku. Doprineo je napretku kvantne teorije i statističke mehanike. U svetu je najpoznatiji po teoriji relativiteta, a Nobelovu nagradu za fiziku dobio je 1921. godine za objašnjenje fotoelektričnog efekta (rad objavljen u Analen der Fizik 1905. godine. Nigde se u svetu uz Ajnštajnovo ime, na žalost, ne pominje ime Mileve Marić, izuzev da mu je bila prva supruga. A zna se da mu je Mileva bila ravnopravni saradnik, a kao izvrstan matematičar rešavala mu je sve zadatke. Albertu se pripisuje i značaj formule E = m c², za koju, međutim, postoje tragovi da ju je prvi objavio Olinto De Preto, godinu i po dana pre Ajnštajna.

Kada je Ajnštajn publikovao svoje radove 1905. godine u “Analen der Fizik” pomenuo je ime Italijana Mičela Beso, koji ga je doveo u vezu sa izvesnim industrijalcem Olinto De Preto. E taj Olinto De Preto publikovao je svoj rad u Italiji još 1903. godine u kome je dao finalni oblik jednačine E = m c². Dr Umberto Bartoči, profesor matematike na univerzitetu Periđia u svojoj knjizi “Albert Einstein e Olinto De Pretto: La verastoria dela formula piu’ famosa del mondo” (Albert Ajnštajn i Olinto De Preto: istinita priča o najznačajnijoj formuli u svetu) citirao je rad Olinto De Preto u celini (2).

Na prvim predavanjima iz matematike kod profesora Hermana Minkovski Mileva i Albert su se zainteresovali za četvoro-dimenzionalnu geometriju ''prostor-vreme'', što će im kasnije postati osnova u definisanju teorije relativiteta. Uskoro, zatim, Mileva provodi zimski semestar 1897/98 na Univerzitetu Hajdelberg u Nemačkoj, gde proučava fotoelektrični efekat kod profesora Filipa Lenarda, dobitnika Nobelove nagrade za fiziku. Tu ju je naročito fascinirao odnos brzina atoma i rastojanja na kojima dolazi do njihovih sudara, što će kasnije biti prikazano u Ajnštajnovom radu o Braunovom kretanju.

Od 1909. godine Albert Ajnštajn je bio profesor teorijske fizike u Cirihu, a 1911/12 u Pragu (4). U to vreme u više prilika pokazao je nedovoljno znanje iz matematike pa je gotovo svakoga vikenda dolazio kući da mu Mileva rešava određene zadatke (3; 4). Biran je za člana Pruske Akademije Nauka 1913., a 1914. godine ponovo je postao nemački državljanin, od kada je postavljen za direktora Fizičkog instituta “Kajzer Viljem” u Berlinu. Tu je ostao do imigracije u Sjedinjene Američke Države 9 Decembra 1933. godine. Umro je 18 Aprila 1955. godine u Prinstonu.

Neki autori na zapadu opisuju Milevu sa tendencijom njene ljudske diskreditacije (5;1), u nastojanju da čitaoci prihvate fakat da je Mileva svesno prepuštala sve kontakte sa javnošću Albertu. I mada je Mileva sve svoje radove potpisivala ravnopravno sa Albertom, njeno ime eliminisano je a na istima publikovano samo njegovo ime. Albert Ajnšajn je proglašen za najvećeg naučnika dvadesetog veka, dok je Mileva, taj istinski stvaralac, žena najblistavijeg uma ali i nacionalne srpske dobrote i naivnosti u svetu ostala gotovo anonimna. Elena Gudman navodi reči dr Stašela, koji kaže: ''Imali smo mit o Ajnštajnu kao o svetoj figuri, a sada sve više kao o demonu. Imali smo mit o njegovoj supuzi kao o nikome, a sada nam se nudi mit žene mučenice'' (6).

Kada je američki fizičar dr Evan Haris Voker na godišnjem skupu Američkog udruženja za unapređenje nauke u Nju Orliansu 1990. godine postavio pitanje ko je utemeljivač teorije relativiteta, isto je uskovitlalo naučne duhove. Nemački lingvista Tromel Ploetž pretpostavlja da je Albertova mogla biti ideja za teoriju relativiteta, ali on tvrdi da ju je sigurno matematički definisala Mileva Marić. On dalje navodi Milevinu superiornost u matemaici, prema citatu Elene Gudmen (6). Elen konstatuje da ''u svom životu Albert ipak nije bio Ajnštajn'' (6).

Kada su jednom zapitali Miilevu zašto je teoriju relativiteta poklonila mužu, Mileva je odgovorila ''Nas dvoje smo jedna stena (ein-stein, na nemačkom, znači jedna stena ‘’). (3).

Za Alberta Ajnštajna su rekli da je on u mladosti imao problema u učenju i da je bio buntovan. Ta buntovnost učinila ga je da može da preispituje dotadašnja znanja, što ga je kasnije dovelo u oblast bavljenja izučavanja prostora i vremena. U ranoj mladosti pripisivali su mu da je bio slab matematičar, a da je sa 15 godina postao jedan od boljih matematičara i da se čak bavio izučavanjem novih matematičkih teorema. Koliko u svemu tome ima istine to su bolje znali oni koji su to prvi objavljivali. Možda je to urađeno planski, kako bi ga mogli proglasiti najećim naučnikom 20-og veka.

Navodi takođe ukazuju da se je Ajnštajn više bavio misaonim pretpostavkama nego laboratorijskim eksperimentima. Po onome što mu se zna iz biografije za laboratorijske eksperimente nije ni imao uslova. Kada je imao 16 godina sebe je zamišljao kako jaši na zraku svetlosti, što ga je kasnije dovelo do otkrića Specijalne teorije relativiteta. A do Opšte teorije relativiteta došao je razmišljajući o čoveku koji se nalazi u liftu koji slobodno pada. Utvrdio je da bi čovek u toj situaciji slobodno lebdeo. Isto bi se dešavalo sa čovekom u kabini koja leti u svemiru i kreće se ubrzano. Čoveku bi se činilo da ga privlači zemljina gravitacija, pa je Ajnštajn iz dejstva gravitacije i ubrzanog kretanja izveo zaključak o Opštoj teoriji relativiteta. On je to objasnio ovako: ''Ako se na cirkusku trambolinu baci malo teža kugla prostor ispod kugle će se uviti. Ako se potom na ivice tramboline pusti nekoliko bilijardskih kugli one će se spiralno kretati ka kugli u centru''. Na taj način došao je na ideju o Opštoj teoriji o relativitetu, po kojoj masa zakrivljuje prostor i da kretanje jednog tela oko drugog deluje na to zakrivljavanje prostora. Tako je objasnio zakrivljavanje svetlosti na putu kroz vasionu prolazeći pored masivnih nebeskih tela.

Dok je radio u patentnom zavodu napisao je četiri rada koji su kasnije unapredili fiziku. U prvom radu zaključio je da se svetlost može smatrati česticom i talasom. U drugom je dokazao postojanje atoma i molekula. U trćem radu objasnio je Specijalnu teoriju relativiteta, kojom je istakao da prostor i vreme ne mogu biti apsolutni. I u četvrtom radu objasnio je jednakost između mase i energije čuvenom formulom E=m c². Teorija o zakrivljavanju svetlosti potvrđena je 1919. godine.

Albert je tih godina imao informaciju da će za jedan od svojih radova dobiti Nobelovu nagradu, pa je Milevi obećao celokupan novčani iznos za razvod. Kod nas se to kaže: ''kupio ju je da ćuti''. Kao Jevrejin Albert je čvrsto bio vezan sa svojim narodom, pa mu je pred kraj života čak nuđeno mesto predsednika Izraela, što je on odbio. Tokom Drugog svetskog rata napisao je pismo predsedniku SAD Ruzveltu u kome je tražio pokretanje programa konstrukcije atomske bombe, u kome, inače, sam nije učestovao. U Sjedinjenim Državama živeo je od 1933. do 1955. godine, i radio na Prinston Univerzitetu. Bio je Pacifista i posle rata tražio kontrolu širenja nuklearnog naoružanja. Pokazivao se kao borac za prava i slobode mišljenja i govora i zanosio se teorijom o federalizaciji sveta, očekujući da bi se time zaustavilo takmičenje sveta u naoružavanju. Pred smrt, povodom izraelskog dana nezavisnosti napisao je govor, koji je započeo ovim rečima: ''Obraćam vam se, ne kao državljanin SAD, niti kao Jevrejin, već kao ljudsko biće''.

Ajnštajnove revolucionarne ideje u nauci dale su mu epitet genijalca, a njegov pokret o ljudskim pravima učinili su ga Pacifistom.  Sa 15 godina napustio je Nemačku da nebi služio vojsku, odrekavši se nemačkog državljanstva. Još pre no što se venčao sa Milevom Marić dobili su kćerku Lizerl, o kojoj nema nikakvih pismenih tragova, što je zauvek ostalo kao misterija, a neki autori tvrde da je otac nikada nije ni video, dok drugi navode da je Lizerl živela u Kaću i umrla 1903. godine u Srbiji. FBI je špijunirao Ajnštajna dok je radio na Prinston univerzitetu, misleći da radi za Ruse. Nakon njegove smrti patolog Dr Tomas Harvi ukrao mu je mozak, za čega nije imao pravo niti je za to bio stručan. Imao je samo nalog da utvrdi uzrok smrti. Dr Harvei je Ajnštajnov mozak sačuvao za opsežna naučna istraživanja „genija“. Ali ni nakon 30 godina nikada nisu objavljeni nikakvi rezultati o ‘’geniju’’(22). Možda nije ni bilo ništa? Potom je mozak prebačen 1996. godine u bolnicu u Hamiltonu, u Kanadi, dr Sandri Vitelson, ali ni od tada nema ništa osim nagađanja (22). Neka čitaoci sami zaključe o čemu se radi.

O istini iz života Mileve i Alberta Ajnštajn pisao je autor ranije (7), čiji se članci mogu naći na internetu. U biografiji Mileve Marić, Centra za ženske studije, stoji da je Mileva pred kraj svoga života napisala Albertu da joj je on iz njenog života ukrao sreću, naučne radove i finansijsku sigurnost (8). Više o životu Mileve i Alberta u knjizi Radmile Milentijević; ''Mileva Marić-Ajnštajn Život sa Albertom Ajnštajn’’, Prosveta Beograd 2012. godine (9) i knjizi ''Nova biografija Mileve Marić Ajnštajn'', Matica srpska, 2010. godine.

Nikola Tesla

Nikola Tesla (1856-1943), najveći među svim velikanima, dao je čovečanstvu više od svih pronalazača dvadesetog veka zajedno. Za Teslu je Nils Bor je rekao: ''Teslin genijalni pronalazak polifaznog sistema i njegova istraživanja čudesnih visokofrekventnih električnih pojava bili su temelj na kome su se razvili sasvim novi uslovi za industriju i radio komunikacije i daleko su uticali na čitavu našu civilizaciju''.

Nepotrebno je ponavljati podatke iz Tesline biografije, pošto je veoma detaljno i stručno objašnjena u delima Aleksandra Marinčića (10) i Milovana Matića (11), kao i autorovim radovima (12, 13). Za Teslu je Dajana Tesman rekla da je bio vanzemaljac među surovim svetom, koji ga je okruživao, a ostao je gospodin, pun dostojanstva i iskrene pravednoti. Možda bi ovde bilo bitnije istaći da bi smo mi Srbi bili dužni da Teslin rođendan prihvatimo kao svoj državni ili crkveni praznik (10 Juli). Ta Dajana Tesman rekla je da je Tesla donet kao novorođena beba iz vasione u kuću Teslinih tačno u ponoć između dvetog i desetog jula 1856. godine. Otuda ga ona proglašava vanzemaljcem.

Teslu su odlikovale najviše ljudske vrline; nije voleo kompromise, iz dna duše je mrzeo pohlepu i laži "velikoga biznisa". Posedovao je integritet, ponos i inatni osećaj za fer plej. Kada su velike kompanije od Tesle tražile servilnost on je to jednostavno odbijao. Nisu ga interesovala dobra koja su se mogla kupiti za novac. On pripada vremenu u kome će ljudi želeti da drugima čine dobra kakva bi želeli da drugi čine njima, vremenu uzvišenih ideala. On nas je inspirisao svojim izgledom, delom i karakterom. Posedovao je osobinu besmrtnosti i zaslužio da ostane besmrtan.

Napuštajući ovozemaljski svet ostavio mu je poruku "Ja sam ovde srećan, ja sam kod kuće". Možda je Teslina duša otišla nazad na Veneru, odakle su ga vasionskim brodom doneli u Smiljan, na Veneru za koju Miluin Milanković reče da će u dalekoj budućnosti postati cvetna bašta nove ljudske postojbine. U poruci svetu, Tesla dalje kaže: ''Došao sam na vaš svet kao i svi vi da ga učinim boljim za život. Proživeo sam svoje vreme pokušavajući da osvetlim ljudske ideje. A vi, ukoliko ste u mogućnosti, bar za kratko vreme, ostavite svoje probleme i poletite u visine, bar iznad drveća, videćete zemlju i svet iz druge perspektive. Ta viša perspektiva vući će vas da napravite razliku. Ne gubite svoju celovitost, držite se svoga ponosa i nikada ne gubite veru u “fair plaz”, vaša snaga je u vama. Velikim korporacijama ne verujte, one nastoje da upravljaju sa vašim životima. Njihova gramzljivost, surovost i gruba sebičnost, u odnosu prema ljudima i prirodi dovešće ih do njihove propasti. Naši dani dolaze, svanuće dan kada će svet imati dovoljno čiste energije u kojoj nećemo biti vanzemaljci jedni drugima. Biće to put pravednosti i dostojanstva-TESLIN PUT’’.

S'ponosom je Tesla isticao svoje srpsko poreklo i trajno zaslužio srpsku zahvalnost za darove koje je ostavio ovozemaljskoj civilizaciji. I gde god da mu je duša, a svakako je u nebeskim prostranstvima, srpski rod na svoj Božić (7 Januara) poželeće joj mir i spokoj. Svojim postojanjem Tesla je nama Srbima pomogao da kao mali narod očuvamo svoje ime na planeti Zemlji koja milenijumima putuje svemirskim - Teslinim putem (13).

U Sjedinjene Države imigrirao je 1884. godine i već tada govorio engleski, francuski, češki, nemački, italijanski, mađarski i srpski. Prvi posao dobio je kod Tomasa Edisona, stručnjaka za direktne struje (DC). Ubrzo je uvideo da može dato postrojenje učiniti mnogo efikasnijim ukoliko ga preuredi na naizmeničnu struju. Za to mu je Edison obećao 50.000 dolara, a kada je Tesla isto i učinio i zatražio plaćanje Edison mu je odgovorio da je to samo bila "Američka šala". Naučivši tako grubu životnu lekciju Tesla je shvatio da mora graditi sopstvenu eksperimentalnu laboratoriju. U njoj je napravio i testirao svoj prvi motor naizmenične struje (AC), prema viziji koju je stekao još kao student u Budimpešti. Već 1887. godine podneo je zahtev za nekoliko patenata iz oblasti polifaznih AC motora i prenosa energije, uključujući generatore, transformatore, daljinski prenos i osvetljenje.

Uskoro, poznati industrijalac Džordž Vestinghaus iz Pitsburga dolazi kod Tesle spreman da mu ponudi milion dolara za sve AC patente, ali isto dobija za svega $ 60,000 i 150 akcija u svojoj korporaciji. Tom prilikom Vestinghaus je potpisao ugovor kojim će Tesli da isplaćuje $ 2.50 po svakoj konjskoj snazi (HP) motora koji firma proda. Prema istome, Tesla je trebao uskoro postati najbogatiji čovek na svetu. Godine kasnije će pokazati Teslinu izvanrednu lojalnost prema Vestinghausu, kada je njegova firma zapala u finansijske teškoće Tesla je jednostavno pocepao dati ugovor.

Sa Vestinghausom je Tesla doživeo svoj veliki uspeh. Osvetlili su Svetsku izložbu u Čikagu 1893. godine. Tom prilikom Tesla je prvi put demonstrirao neonsko osvetlenje, napravivši od svetlećih cevi imena poštovanih naučnika Faradeja, Maksvela, Henria i srpskog pesnika Jovana Jovanovića-Zmaja. Takođe je prikazao "Kolumbovo jaje" koje se obrtalo na principu obrtnih magnetnih polja. Na pozornici je pred mnogobrojnim posetiocima propustio struju od dva miliona volti kroz svoje telo, stvorivši oreol oko sebe, čime je izazvao čuđenje, poštovanje i strah. Zelja mu je bila da proizvede struju visoke frekvencije, reda veličina pet stotina triliona herca, i svetlosnog intenziteta ravnog suncu. Uspeo je da upali neonsku lampu, držeći je u jednoj ruci, sa strujom propuštenom kroz svoje telo, izuzetno visoke frekvencije, dokazavši mogućnost bežičnog prenosa energije.

Svoje patentne zahteve broj 645,576 i 649,621 za radio Tesla je podneo 2 septembra 1897. godine i priznanje istih dobio 1900 godine. O itom je održao javno predavanje u klubu inženjera, na kome je prisustovai i Markoni. Danas je poznato da se Italijanski naučnik  Markoni smatra tvorcem radia, za čega je čak dobio i Nobelovu Nagradu 1911. godine. Očito je da je Markoni ukrao Teslinu ideju. Tesla se na isto žalio 1915. godine i Američki Vrhovni sud doneo je odluku br. 6369 prema kojoj se Markonijev patent br. 763,772 od 28 Jula 1904. godine poništava u korist Teslinih patenata od 15 Maja 1900. godine. Nažalost, odluka suda doneta je kasno, Juna 1943. pet meseci nakon Tesline smrti.

U ranim 1890-im godinama Tesla je bio jedan od najpoznatijih i najpoštovanijih ljudi sveta. Njegov polifazni AC sistem i prenos energije na daljine prihvaćeni su u projektu energetskog postrojenja na Nijagarinim vodopadima. Vestinghaus i Tesla, kao i jedan konsulting inženjer, montirali su dinamo mašine od po 5000 KS, najveće ikada izgrađene, i elektro-prenosni trofazni sistem dužine 22 milje do Bafala. Tesla je već tada rekao najbogatijim finansijerima Amerike da će struju preneti komercijalno isplativo do Njujorka (720 km) i Čikaga (800 km). Šesnaestog novembra 1896. osvetljen je Bafalo, a događaj je pozdravljen sa plotunom iz 21 topovska oruđa. Tokom narednih pet godina broj generatora na Nijagari povećan je na 10, prema Teslinom projektu, a struja je stigla do Njujorka i Čikaga. Brodvej je zablistao, vozovi su pokretani naizmeničnom strujom. Teslini snovi iz detinjstva o zaustavljanju Nijagare ostvarili su se. Vestinghaus je dobio nebrojene porudžbine. Svet je tada smatrao da je Tesla najbogatiji čovek na svetu, a baš u noći 13-og Marta 1895. godine izbio je požar u njegovoj laboratoriji na 33-35 Peta Avenija (nije isključeno da mu nije podmetnut) i ista je izgorela do temelja sa svim uređajima. Tesla je bio bez centa.

Nemački naučnik Rentgen objavio je otkriće X-zraka 28 decembra 1895. godine mada je Tesla još 1892. godine na jednom od predavanja objavio svoje otkriće specijalne gama-radijacije, i snimke kostiju svoje šake i nožnog zgloba. No Teslini materijali su izgoreli u požaru, a on isto nikada nije patentirao. Čestitao je Rentgenu.

Patentirao je sistem daljinskog upravljanja brodova i vozila, 1898. godine. Prilikom demonstriranja istog u Medison Skver Gardenu gledaoci su mislili da to on radi svojim mozgom. Istom prilikom prikazao je i prvi elektronski sistem računanja i robotskog upravljanja.

U cilju eksperimentisanja bežičnog prenosa energije kroz gornje slojeve hemisfere preselio se 1899. godine u Kolorado Springs. Finansijski ga je pomogao pukovnik Džon Džakob Astor, vlasnik hotela Valdorf Astorie, sa $ 30,000. Zemljište na Pajk Piku dobio je besplatno, kao i energiju iz lokalne centrale i smeštaj u hotelu. U Kolorado Springsu Tesla je utvrdio da se elektromagnetni talasi izuzetno niske frekvencije prenose u prostoru između zemljine kore i jonosfere. Ovaj efekat danas je poznat pod nazivom ‘’Tesla-Šuman keviti’’. Tesla je uspešno bezžično preneo energiju na 26 milja i upalio 200 sijalica od po 50 vati. Proizveo je struje od 12 miliona volti i iste slao u jonosferu pomoću vakumske provodne cevi, kreirajući efekte slične polarnoj svetlosti. Čuven je snimak iz Kolorado Springsa gde Tesla sedi i čita dok iznad njega blješte munje visokofrekventnih struja dužine 7 m. U Teslinom dnevniku iz Kolorado Springsa nađeno je da je komunicirao sa planetama. Kasnije je isto potvrdio fizičar Denis Papadopulos sa univerziteta Merilend, kao signale sa sunca i zvezda pri frekvenciji od 20 megaherca.

Vrativši se u Njujork 1900. godine Tesla je zatekao grad u punom svetlu i primeni njegovih AC motora. Tada je najavio izvanrednu budućnost čovečanstvu primenom radio prenosa, sunčeve energije, mašina koje će moći da misle, menjanjem klime i eliminisanjem ratova. Tada je J.R. Morgan investirao je $ 150,000 u Teslin centar za prenos radiotalasa na Long Ajlendu, mada je projekat računat na preko milion dolara. Tesla je obećao da će svet sa perfekcijom bežičnog prenosa energije steći mogućnost direktne komunikacije u reči i slici bez obzira na razdaljine. Vardenklif toranj bio je blizu završetka 1902.godine, izuzev grandiozne kugle i elektrode na vrhu, kada je Tesla opet ostao bez centa. Tesla ga je smatrao grandioznim naučnim podvigom, koji je samo bio izuzetno skup. Pisac Tesline biografije J.J. O'Neil kasnije je objasnio da je šupljina na kugli projektovana za ultravioletne zrake upravljane ka jonizujućim slojevima stratosfere radi bežičnog prenosa energije.

Na svoj pedeseti rođendan 1906. godine Tesla je objavio revolucionarno otkriće turbine bez lopatica. Uređaj težak svega 5 kg snage od 110 konjskih snaga i 35,000 obrtaja u minuti. Turbina je, pored ostalih prednosti, bila reverzibilna i uz male modifikacije lako se pretvarala u pumpu sposobnu da radi čak i u mulju ili kao kompresor efikasnosti do 95%. Teslin pronalazak turbina bez lopatica, patenti br. 1,061,142 i 1,061,206 opisani su kao izvanredno primenjivi za pogon automobila, bez transmisije, cilindra i bregaste osovine, postižu maksimalni broj obrtaja gotovo trenutno, i iznad svega ne izbacuju otrovne gasove. Tesla je iste specijalno dizajnirao i poslao tadašnjem automobilskom magnatu Henri Fordu.

Pošto su ga dva puta prešli za dobijanje Nobelove nagrade, da bi racionalisao te gubitke Tesla je izjavio; ‘’Da će svi njegovi pronalasci ostati zabeleženi u svetskoj stručnoj literaturi i da će biti vredniji od svih Nobelovih Nagrada u narednih hiljadu godina za čovečanstvo’’.  I tu je bio u potpunom pravu.

Početkom Prvog svetskog rata Tesla je najavio pronalazak raketa navođenih daljinskim upravljanjem, tokom 1917. godine, najavljuje svoj pronalazak, koji će kasnije biti poznat kao radar. Trebalo je međutim da protekne dvadesetak godina do njegovog usavršenja i primene 1934. godine.

Godine 1923. pojavile su se spekulacije o Teslinom "Tajnom Oku" pomoću koga se mogao videti ceo svet. On istinski nije izumeo ni televiziju niti satelit, ali je oboje predvideo opisom "Vizuelne telegrafije" 1899. godine. Tokom ranih 1920-tih godina podneo je zahtev za nekoliko patenata, među kojima interesantna otvorena vakumska cev, za postizanje najvećeg vakuma ikada ostvarenog, reda veličina bilionitog dela mikrona. Opisao je isti kao izvanredno jednostavan uredjaj za prenos neograničenih iznosa energije i predvideo njegovu univerzalnu primenu kada bude usavršen. Ovaj sistem kasnije će postati poznat kao "Diferencijalna pumpa" primenljiva kod tzv. "Teslinih smrtonosnih zraka".

Želeći da spreči Drugi svetski rat po svaku cenu u Njujork Tajmsu je najavio "Smrtonosne zrake", neogranicene moći, opisavši ih kao nevidljivi i potpuno neprobojni "Kineski zid" oko zemlje. Nakon što mu je finansiranje uskratio J.R. Morgan, odmah se obratio Britanskom Premieru Nevil Čemberlenu, nudeći potpunu zaštitu Britanije sa mora i iz vazduha, a za izvršenje istoga trajanje od svega tri meseca, i za isto tražio $ 3 miliona. Čemberlen je isto odbio, pozvavši se na upravo potpisani ugovor o ne napadanju sa Hitlerom. Konačno Tesla je ponudio prodaju istoga Ligi Nacija u Ženevi, što je donekle zabrinulo Amerikance. Upravo tih dana Tesla je doživeo upad u njegovu sobu, kojom prilikom su mu nestali naki važni papiri i Edisonova medalja (podmetnuta osveta). Tesla je obrazložio svoj pronalazak kao "Zraci mira". Zatim je isto ponudio zemljama saveznicima: Sjedinjenim Državama, Kanadi, Francuskoj, Sovjetskom Savezu i Jugoslaviji, 1937. godine. Danas se ovaj pronalazak identifikuje kao ‘’Čardžed partikl bim vepon’’ ili "Rat zvezda". Sovjetski Savez je pokazao najveću zainteresovanost za Teslin izum i 1939. godine izvršio prve eksperimente, za čega je Tesli isplatio $ 25,000. Ubrzo posle toga Teslu je prilikom prelaska ulice oborio taksi. Kakve li "slučajnosti"?

Tesla je takođe predložio sistem teledinamičkih vibracija za otkrivanje mineralnih naslaga u zemlji, što se danas radi pomoću "istraživačkih satelita’’.

Sedmog Januara 1943. godine, na srpski Božić, sneg je lagano padao nad Njujok sitijem. Na prozoru tridesettrećega sprata Njujorker hotela Njujorker stajao je beli golub i posmatrao svog nepokretnog prijatelja koji mu nije imao ništa ostaviti. Teslina duša otišla je visoko u nebesa do kojih je on već davno dosegao sa svojim eksperimentima. Umro je najveći među svim velikanima našega milenijuma. Njegovo nasledstvo koristi i koristiće tokom narednih stoleća čitav tehnološki svet ljudske civilizacije. Mi Srbi, imamo dužnost da pamtimo Teslu, da učimo svoje sledbenike o njegovom doprinosu ljudskoj civilizaciji i da se pomolimo za mir njegove duše na naš srpski Bozić, Slava mu i veliko hvala.

Džimi Glen u svojoj knjizi Kompletni patenti Nikole Tesle (14) na samom početku specificira 117 Teslinih pronalazaka sa priznatim patentnim brojevima. Ima napisa koji tvrde da mu je priznato 250-300 patenata, a ima i onih koji kažu da je prijavio oko 800 patentnih zahteva. Oni koji se nigde ne pominju su u posedu američke armije, koja ih svestrano izučava i ostvarene isprobava na nedužnim narodima. Džimi Glen Tesline patente podelio je po grupama u: Motore i Generatore; Transformatore, Konvertore i Komponente; Patente visoke frekvencije; Radio, Osvetlenja; Merenja i Merači; Motori i Pogoni i Razni uređaji i Procesi. Svaki od specificiranih pronalazaka opisao je detaljno, sa kompletnim skicama, prema prijavljenim patentima. Knjiga Džimija Glena (14) ima 535 stranica, velikog je formata i sitnog fonta, sa Teslinim imenom na kraju svakog patentiranog uređaja – Fantastičan primerak. 

Evo još nekih interesantnih informacija o Tesli:

Rođen je za vreme grmljavinske oluje, tačno u ponoć. Imao je fotografsko pamćenje i preterane higijenske navike posle prebolovane kolere, malo je spavao, mogao je čuti grmljavinu na udaljenosti do 880 km, čuo je otkucaje ručnog sata u trećoj sobi od sebe, patio je od straha od bisera, uspevao je da rešava zadatke dok ih je profesor ispisivao na tabli i bio je duhovit. Imao je sposobnost da vizualizuje u tri dimenzije i da memorizuje celokupne knjige. Sam je isticao da je svoje istraživačke sposobnosti nasledio od svoje majke Đuke, za koju je isticao da je bila veoma darovita iako nepismena.

Za Teslu su mnogi naučnici rekli da je bio najveći ljudski um u istoriji ljudske nauke i tvorac ''Novog tehničkog poretka'', na čijim pronalascima su postavljeni temelji naučno-tehničkog razvoja ljudske civilizacije. Mnogi su ga smatrali ''kraljem struje'', bez koga bi današnja tehnologija bila nemoguća. Rečeno je takođe, da je Tesla bio  najveći i najtalentovaniji čovek koji je ikada živeo na Zemlji. Nazivan je ''ocem fizike'' i ''čovekom koji je izumeo 21-i vek'', ''svecem'' i slično. Povodom stogodišnjice Teslinog rođenja 1956. godine jedinica za merenje jačine magnetnog polja dobila je Teslino ime. Jedna mala planeta, ''Asteroid 2244'' dobila je Teslino ime, kao i jedan krater na mesecu. Teslinim imenom naziva se i nakveći proizvođač električnih automobila.

Tesla je, između ostalih, 1909. godine podneo patentni zahtev za ''pametne telefone''. Edison ga je pokušao diskreditovati na više načina ali nije uspeo. Edison, inače, ima najviše prijavljenih patenata, ali je on pod svojim imenom prijavljivao patente svih njegovih zaposlenih saradnika. Na Teslinim patentima drugi su dobili Nobelove nagrade (Markoni i Rentgen). Postoji priča da Donald Tramp zna sve tajne o Teslinim pronalascima, pošto je njegov stric Džon Tramp radio na čelu FBI komisije koja je istraživala Tesline zaplenjene dokumente, nakon Tesline smrti. Tadašnji direktor FBI  Edgar Huver naredio je preuzimanje Tesline zaostavštine čim je Tesla preminuo.

Kada je 10 Jula 1990. godine Američki Kongres odavao počast Nikoli Tesli govorilo je devet kongresmena i jedan senator. Takvu počast nije imao ni jedan američki naučnik, čak ni Tomas Edison. Tesla je prvi predložio korišćenje obnovljivih prirodnih izvora energije, u svrhu očuvanja prirodne sredine. Teslini najvažniji zaplenjeni  dokumenti u posedu su američke vlade i armije i smatraju se strogo poverljivim. Tesla je nameravao da Vardenklif Toranj iskoristi za snabdevanje celog sveta besplatnom energijom ali su ga u tome omeli bogataši i čak toranj srušili 1917. godine. Na početku njegove gradnje J.R. Morgan je Tesli dao $150.000, ali je i on kasnije odustao od istoga.

U članku na internetu (15) jedan članak kaže za Teslu da je on bio Amerikanac imigrant jedan od najznačajnijih pronalazača zauvek. U tom članku ističe se da imigranti u Americi prijavljuju dvostruko više patenata od domaćih stručnjaka. Od svih patenata u Americi 76% pripadaju imigrantima. Godine 1901. grad Bafalo dobio je ime ''Grad svetlosti'', nakon što ga je Tesla potpuno osvetlio, a od 1890. godine 80% električnih uređaja u Americi bili su na naizmeničnoj struji.

Škotski naučnik Džems Klark Maksvel i nemački fizičar Henri Herc potvrdili su da Tesline struje imaju prednost za prenos pri visokim naponima. Za života Tesla je dobio 111 priznatih patenata, mada ih je prijavio mnogo više (napred je spomenuto). I današnji dronovi, internet, sateliti, otkrivanje podzemnih bogastava i drugi rade na bazi Teslinih izuma. Tesla je čak predvideo i veštačku inteligenciju robota, na čemu se ovih godina uveliko radi. On je tom prilikom rekao: ''Ja već godinama radim na automatu koji će sam sebe kontrolisati i koji će se ponašati kao razumno biće i koje će napraviti revoluciju u mnogim komercijalnim i industrijskim oblastima''.

Prilikom sahrane Tesle, po njegovoj izričitoj želji, izvedena je pesma ''Tamo daleko''.

Ko je najveći ?

Na osnovu svega napred iznetog i svega što su drugi iskazali o značaju Leonarda da Vinčija, Alberta Ajnštajna i Nikole Tesle za celokupnu ljudsku civilizaciju, zaključak autora bio bi sledeći:

Koliko sam u pravu ako kažem da su Teslini pronalasci unapredili ljudsku civilizaciju možda čak više nego svi ostali pronalazači zajedno. Otuda je Tesla najveći među svim velikanima koje je ljudski rod izrodio na Zemlji za sva vremena postojanja.

Neosporno je da su genijalni bili i Leonardo da Vinči i Albert Ajnštajn i da oni zaslužuju priznanja koja su im dosada data, ali ih je Nikola Tesla u svemu nadmašio. Nikola Tesla je svet zadužio za sve vekove unapred. Otuda mu u ljudskoj civilizaciji nema ravnoga.

Literatura:

1)    Anonymous author: Mileva Maric Einstein http://www.ucl.ac.uk/sts.

2)    Tim McCoskey: A letter to the unknown, http//www.vam und edu.

3)    Hajduk (Pseudonim): http://teslasociety.com/einstein.htm

4)    Dr Ljubo Vujović: The Tesla Memorial Society, Albert Einstein (1879-1955), NY

5)    Todor Rudić: Privatna pisma o srpskim velikanima

6)    Ellen Goodman: Out from the shadows of “great” men, The Boston Globe, March 15, 1990

7)    Simo Jelača; Mileva Marić – Povratak iz anonimnosti.

8)    Radmila Milentijević: ''Mileva Marić-Ajnštajn-Život sa AlbertomAjnštajn'', Prosveta Beograd 2012.

9)    Nikola Tesla – Moji izumi, Klub HT Beograd 1995.

10)Milovan Matić: Teslino proročanstvo, Silmir 3M Beograd 2000.

11)Simo Jelača: Nikola Tesla – Genijalni pronalazač i najveći mislilac milenijuma, 2006.

12)Simo Jelača: Velikanu civilizacije, 2005.

13)Jim Glenn: The Complete Patents of Nikola Tesla, Barnes & Noble Books, New York 1994.

14)http://www.impwatchdog.com

Otava, Kanada, April 2017

PODELITE OVAJ TEKST NA: