НАЈВЕЋИ ГЕНИЈИ ЉУДСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

Др Симо Јелача

Поштовани читаоци, намера ми је овде да прикажем највећа достигнућа неких цивилизацијских великана и да на основу остварења њихових дела изведем закључак ко је међу њима био  највећи и према којим заслугама. Није ми намера да било чије заслуге умањујем да би истакао већи значај другога, већ да што реалније сагледам њихове појединачне заслуге за људску цивилизацију. Упоредићу овде Леонарда да Винчија, Алберта Ајнштајна и Николу Теслу, тројицу највећих за које је на многим местима истакнуто да су они највећи. Служио сам се подацима написаним у многобројним књигама и часописима, појединачним радовима и информацијама са интернета. Намерно не желим понављати податке који су објављени у делима других аутора, од којих ће најзначајнији бити поменути у даљем тексту.

Леонардо да Винчи

Леонардо да Винчи (1452-1519) рођен је у месту Анхино, код Винче, близу Флоренсa. Познат је као ренесансни архитекта, проналазач, инжењер, вајар и сликар. Описан је као идеал ренесансног човека и као универзални геније. Од сликарских дела најпознатија су му ''Тајна вечера'' (насликана 1498. године) и ''Мона Лиза'' (насликана 1503-1506), позната и као ''Ђоконда''. За његове изуме наводи се да им  се принципи користе и данас у савременим технологијама, пошто се исти нису могли остваривати у његово доба. Поред поменутих области којима се бавио помиње се да је остварио значајне доприносе и у развоју људске анатомије, астрономије и грађевинарства.

Леонардове слике се сматрају врхунским делима. Фасциниран је мистеријом људских лица и осећао могућност читања ''покрета душе'' са лица. Његова Мона Лиза има веома загонетан израз лица. Леонардо је ванбрачно дете, оца правника Пиетра де Винчи и мајке Катарине, сеоске девојчице, за коју се предпоставља да му је била слуга. Ишао је у школу у Винчију, а од своје 14-е године радио у Фиренци. Био је вегетеријанац. Године 1476. оптужен је да је био хомосексуалац. У Риму је живео од 1513. до 1516. године, где је у то време радио и Микеланђело. Литературни подаци указују да је урадио око 70 слика, од којих су познатије свега 15, а најзначајније су две напред поменуте. Слика Последње вечере чува се у цркви  ‘’Санта Мариа делле  Грацие’’ у Милану, а Мона Лиза у ‘’Лувру’’ у Паризу. Поред Мона Лизе у Лувру су још и Леонардове слике ‘’Свети Иван Крститељ’’ (из 1514) и ‘’Бахус’’ (из 1515). Још су познате Леонардове слике: ‘’Мадона са јабуком’’ (1469) у Националној галерији у Вашингтону, ‘’Крштење Христа’’ (1475-1478) у Фиренци, ‘’Мадона са цвећем’’ (1478-1480) у ‘’Ермитажу’’ у Санкт Петерсбургу, ‘’Крштење три краља’’ (1481) у Фиренци, ‘’Музичар’’ (1490) у Милану, и ‘’Портрет даме’’ (1495-1498) у Паризу. У домену сликарства Леонардо је оставио веома снажан утицај на генерације иза себе, пре свих на Рафаела.

Од 1483. До 1499. године Леонардо је радио у Милану као цивилни инжењер. Ту је такође започео своје студије из анатомије, ботанике, математике, физике и механике. Од 1499. До 1506. године радио је у Паризу у служби француског краља. У Паризу је такође живео и од 1516. до смрти 1519. године.

Леонардо да Винчи се сматра најславнијим интелектуалцем ренесансног периода. Иза себе је оставио многобројне скице, међу којима скице оружја, машина, тенкова, опреме за роњење, падобрана и робота. Као вајар радио је коњаника ‘’Гран Кавало’’ од бронзе, али му је остао недовршен због рата у Француској. Као архитекта радио је планове катедрала и на основи истих испитивао разне алате, носивост стубова, подвлака, сводова и лукова. Интересантне су његове кружне степенице. Године 1501. израдио је цртеж висећег моста за Константинопол, али је према том цртежу тек 2001. године изграђен први мост у Норвешкој.

У домену науке Леонардо је оставио око 6000 страница скица и примедби из домена науке и уметности. Покушао је да састави целокупну енциклопедију свега што постоји, али су га многи тадашњи научници игнорисали. Предложио је особама које пишу левом руком да пишу с десна у лево и да те текстове читају помоћу огледала. Своје радове није нигде публиковао, па их је већина остало запечаћено све до 2005. године. Фасцинирало га је летење, па је скицирао неколико врста летилица, међу којима хеликоптер којим никако није полетео. Углавном је при томе имитирао птичија крила и крила слепог миша. У свим својим цртежима за погон је претпостављао људску снагу за погон, што се није показало применљивим. Радио је и на утврђивању смера ветрова и одржавању водоравног летења. Од војних справа конструисао је тенк, али са људском или коњском вучном снагом. Конструисао је и топ, који је остао само као идеја за будућност. Од осталих проналазака наводе се подморница, аутомобил, озубљени уређај као основа за рачунар. Планирао је и могућност примене сунчане енергије, параболична огледала, и скафандер у облику звона. Већина Леонардових идеја и цртежа, међутим, никада нису реализовани.

Ево и неколико занимљивости о Леонарду за које се мање зна:

-       Први је објаснио зашто је небо плаво.

-       Био је способан да пише левом руком и истовремено скицира десном.

-       Први је дао идеју за контактна сочива 1508. године.

-       Софтверски је утврђено са слике Мона Лизе да је она 83% срећна, 9% згрожена, 6% уплашена и 2% љута.

-       Леонардове последње речи биле су: ''Увредио сам Бога и човечанство. Мој рад није достигао квалитет какав би требао да има''.

-       Не постоји ни један доказ да је било који Леонардов проналазак остварен за време његовог живота, нити му је који рукопис објављен.

-       Његова најпознатија слика Мона Лизе постала је светски позната тек након што је украдена из Лувра 1911. године.

-       Скицирао је бицикл 300 година пре него што је први направљен.

Википедија на енглеском описује Леонарда као највећег сликара свих времена. Историчари га спомињу као универзалног генија. Данас га многи квалификују као најразноврснију талентовану индивидуу која је икада живела. Лично нисам сликар нити сликарски критичар, да бих судио о сликарству Леонарда да Винчија, али имам утисак да је и после Давинчија свет имао и има бројне и генијалне сликаре. Ипак, не може се изоставити утисак да су његове идеје остале неостварљиве. А, ако је то тако, а тако је, онда је то мерило Леонардовог доприноса људској цивилизацији. По свој прилици он је већи данас него што је био за време његовога живота.

Алберт Ајнштајн

Алберт Ајнштајн (Алберт Еинстеин, 1879-1955) се у научном свету сматра највећим умом теоријске физике у историји. Алберт Ајнштајн рођен је у Улму, Вуртемберг, Немачка. У Цириху се срео са Милевом Марић на Политехничком институту, као студент физике и математике. Алберт није из првог покушаја прошао на пријемном испиту. Анонимни аутор (1) наводи да је на првом тесту пао из француског језика. Он тврди да је Ајншајнов есеј из француског чак био веома добар али не толико добар да би задовољио веома избирљивог професора. Он је тада имао свега 16 година, а услови за упис захтевали су 18. Ипак, прошао је на другом покушају и уписао се на Политехникум са 17 година.

Алберт Ајнштајн је формулисао Специјалну и Општу теорију релативитета, којима је револуционисао модерну физику. Допринео је напретку квантне теорије и статистичке механике. У свету је најпознатији по теорији релативитета, а Нобелову награду за физику добио је 1921. године за објашњење фотоелектричног ефекта (рад објављен у Анален дер Физик 1905. године. Нигде се у свету уз Ајнштајново име, на жалост, не помиње име Милеве Марић, изузев да му је била прва супруга. А зна се да му је Милева била равноправни сарадник, а као изврстан математичар решавала му је све задатке. Алберту се приписује и значај формуле Е = m c², за коју, међутим, постоје трагови да ју је први објавио Олинто Де Прето, годину и по дана пре Ајнштајна.

Када је Ајнштајн публиковао своје радове 1905. године у “Анален дер Физик” поменуо је име Италијана Мичела Бесо, који га је довео у везу са извесним индустријалцем Олинто Де Прето. Е тај Олинто Де Прето публиковао је свој рад у Италији још 1903. године у коме је дао финални облик једначине E = m c². Др Умберто Барточи, професор математике на универзитету Периђиа у својој књизи “Aлберт Eинстеин e Oлинто Дe Преттo: Лa верасториа дела формула пиу’ фамоса дел мондо” (Алберт Ајнштајн и Олинто Де Прето: истинита прича о најзначајнијој формули у свету) цитирао је рад Олинто Де Прето у целини (2).

На првим предавањима из математике код професора Хермана Минковски Милева и Алберт су се заинтересовали за четворо-димензионалну геометрију ''простор-време'', што ће им касније постати основа у дефинисању теорије релативитета. Ускоро, затим, Милева проводи зимски семестар 1897/98 на Универзитету Хајделберг у Немачкој, где проучава фотоелектрични ефекат код професора Филипа Ленарда, добитника Нобелове награде за физику. Ту ју је нарочито фасцинирао однос брзина атома и растојања на којима долази до њихових судара, што ће касније бити приказано у Ајнштајновом раду о Брауновом кретању.

Од 1909. године Алберт Ајнштајн је био професор теоријске физике у Цириху, а 1911/12 у Прагу (4). У то време у више прилика показао је недовољно знање из математике па је готово свакога викенда долазио кући да му Милева решава одређене задатке (3; 4). Биран је за члана Пруске Академије Наука 1913., а 1914. године поново је постао немачки држављанин, од када је постављен за директора Физичког института “Кајзер Виљем” у Берлину. Ту је остао до имиграције у Сједињене Америчке Државе 9 Децембра 1933. године. Умро је 18 Априла 1955. године у Принстону.

Неки аутори на западу описују Милеву са тенденцијом њене људске дискредитације (5;1), у настојању да читаоци прихвате факат да је Милева свесно препуштала све контакте са јавношћу Алберту. И мада је Милева све своје радове потписивала равноправно са Албертом, њено име елиминисано је а на истима публиковано само његово име. Алберт Ајншајн је проглашен за највећег научника двадесетог века, док је Милева, тај истински стваралац, жена најблиставијег ума али и националне српске доброте и наивности у свету остала готово анонимна. Елена Гудман наводи речи др Сташела, који каже: ''Имали смо мит о Ајнштајну као о светој фигури, а сада све више као о демону. Имали смо мит о његовој супузи као о никоме, а сада нам се нуди мит жене мученице'' (6).

Када је амерички физичар др Еван Харис Вокер на годишњем скупу Америчког удружења за унапређење науке у Њу Орлиансу 1990. године поставио питање ко је утемељивач теорије релативитета, исто је усковитлало научне духове. Немачки лингвиста Тромел Плоетж претпоставља да је Албертова могла бити идеја за теорију релативитета, али он тврди да ју је сигурно математички дефинисала Милева Марић. Он даље наводи Милевину супериорност у матемаици, према цитату Елене Гудмен (6). Елен констатује да ''у свом животу Алберт ипак није био Ајнштајн'' (6).

Када су једном запитали Miилеву зашто је теорију релативитета поклонила мужу, Милева је одговорила ''Нас двоје смо једна стена (eин-стеин, на немачком, значи једна стена ‘’). (3).

За Алберта Ајнштајна су рекли да је он у младости имао проблема у учењу и да је био бунтован. Та бунтовност учинила га је да може да преиспитује дотадашња знања, што га је касније довело у област бављења изучавања простора и времена. У раној младости приписивали су му да је био слаб математичар, а да је са 15 година постао један од бољих математичара и да се чак бавио изучавањем нових математичких теорема. Колико у свему томе има истине то су боље знали они који су то први објављивали. Можда је то урађено плански, како би га могли прогласити најећим научником 20-ог века.

Наводи такође указују да се је Ајнштајн више бавио мисаоним претпоставкама него лабораторијским експериментима. По ономе што му се зна из биографије за лабораторијске експерименте није ни имао услова. Када је имао 16 година себе је замишљао како јаши на зраку светлости, што га је касније довело до открића Специјалне теорије релативитета. А до Опште теорије релативитета дошао је размишљајући о човеку који се налази у лифту који слободно пада. Утврдио је да би човек у тој ситуацији слободно лебдео. Исто би се дешавало са човеком у кабини која лети у свемиру и креће се убрзано. Човеку би се чинило да га привлачи земљина гравитација, па је Ајнштајн из дејства гравитације и убрзаног кретања извео закључак о Општој теорији релативитета. Он је то објаснио овако: ''Ако се на циркуску трамболину баци мало тежа кугла простор испод кугле ће се увити. Ако се потом на ивице трамболине пусти неколико билијардских кугли оне ће се спирално кретати ка кугли у центру''. На тај начин дошао је на идеју о Општој теорији о релативитету, по којој маса закривљује простор и да кретање једног тела око другог делује на то закривљавање простора. Тако је објаснио закривљавање светлости на путу кроз васиону пролазећи поред масивних небеских тела.

Док је радио у патентном заводу написао је четири рада који су касније унапредили физику. У првом раду закључио је да се светлост може сматрати честицом и таласом. У другом је доказао постојање атома и молекула. У трћем раду објаснио је Специјалну теорију релативитета, којом је истакао да простор и време не могу бити апсолутни. И у четвртом раду објаснио је једнакост између масе и енергије чувеном формулом Е=m c². Теорија о закривљавању светлости потврђена је 1919. године.

Алберт је тих година имао информацију да ће за један од својих радова добити Нобелову награду, па је Милеви обећао целокупан новчани износ за развод. Код нас се то каже: ''купио ју је да ћути''. Као Јеврејин Алберт је чврсто био везан са својим народом, па му је пред крај живота чак нуђено место председника Израела, што је он одбио. Током Другог светског рата написао је писмо председнику САД Рузвелту у коме је тражио покретање програма конструкције атомске бомбе, у коме, иначе, сам није учестовао. У Сједињеним Државама живео је од 1933. до 1955. године, и радио на Принстон Универзитету. Био је Пацифиста и после рата тражио контролу ширења нуклеарног наоружања. Показивао се као борац за права и слободе мишљења и говора и заносио се теоријом о федерализацији света, очекујући да би се тиме зауставило такмичење света у наоружавању. Пред смрт, поводом израелског дана независности написао је говор, који је започео овим речима: ''Обраћам вам се, не као држављанин САД, нити као Јеврејин, већ као људско биће''.

Ајнштајнове револуционарне идеје у науци дале су му епитет генијалца, а његов покрет о људским правима учинили су га Пацифистом.  Са 15 година напустио је Немачку да неби служио војску, одрекавши се немачког држављанства. Још пре но што се венчао са Милевом Марић добили су кћерку Лизерл, о којој нема никаквих писмених трагова, што је заувек остало као мистерија, а неки аутори тврде да је отац никада није ни видео, док други наводе да је Лизерл живела у Каћу и умрла 1903. године у Србији. ФБИ је шпијунирао Ајнштајна док је радио на Принстон универзитету, мислећи да ради за Русе. Након његове смрти патолог Др Томас Харви украо му је мозак, за чега није имао право нити је за то био стручан. Имао је само налог да утврди узрок смрти. Др Харвеи је Ајнштајнов мозак сачувао за опсежна научна истраживања „генија“. Али ни након 30 година никада нису објављени никакви резултати о ‘’генију’’(22). Можда није ни било ништа? Потом је мозак пребачен 1996. године у болницу у Хамилтону, у Канади, др Сандри Вителсон, али ни од тада нема ништа осим нагађања (22). Нека читаоци сами закључе о чему се ради.

О истини из живота Милеве и Алберта Ајнштајн писао је аутор раније (7), чији се чланци могу наћи на интернету. У биографији Милеве Марић, Центра за женске студије, стоји да је Милева пред крај свога живота написала Алберту да јој је он из њеног живота украо срећу, научне радове и финансијску сигурност (8). Више о животу Милеве и Алберта у књизи Радмиле Милентијевић; ''Милева Марић-Ајнштајн Живот са Албертом Ајнштајн’’, Просвета Београд 2012. године (9) и књизи ''Нова биографија Милеве Марић Ајнштајн'', Матица српска, 2010. године.

Никола Тесла

Никола Тесла (1856-1943), највећи међу свим великанима, дао је човечанству више од свих проналазача двадесетог века заједно. За Теслу је Нилс Бор је рекао: ''Теслин генијални проналазак полифазног система и његова истраживања чудесних високофреквентних електричних појава били су темељ на коме су се развили сасвим нови услови за индустрију и радио комуникације и далеко су утицали на читаву нашу цивилизацију''.

Непотребно је понављати податке из Теслине биографије, пошто је веома детаљно и стручно објашњена у делима Александра Маринчића (10) и Милована Матића (11), као и ауторовим радовима (12, 13). За Теслу је Дајана Тесман рекла да је био ванземаљац међу суровим светом, који га је окруживао, а остао је господин, пун достојанства и искрене праведноти. Можда би овде било битније истаћи да би смо ми Срби били дужни да Теслин рођендан прихватимо као свој државни или црквени празник (10 Јули). Та Дајана Тесман рекла је да је Тесла донет као новорођена беба из васионе у кућу Теслиних тачно у поноћ између дветог и десетог јула 1856. године. Отуда га она проглашава ванземаљцем.

Теслу су одликовале највише људске врлине; није волео компромисе, из дна душе је мрзео похлепу и лажи "великога бизниса". Поседовао је интегритет, понос и инатни осећај за фер плеј. Када су велике компаније од Тесле тражиле сервилност он је то једноставно одбијао. Нису га интересовала добра која су се могла купити за новац. Он припада времену у коме ће људи желети да другима чине добра каква би желели да други чине њима, времену узвишених идеала. Он нас је инспирисао својим изгледом, делом и карактером. Поседовао је особину бесмртности и заслужио да остане бесмртан.

Напуштајући овоземаљски свет оставио му је поруку "Ја сам овде срећан, ја сам код куће". Можда је Теслина душа отишла назад на Венеру, одакле су га васионским бродом донели у Смиљан, на Венеру за коју Милуин Миланковић рече да ће у далекој будућности постати цветна башта нове људске постојбине. У поруци свету, Тесла даље каже: ''Дошао сам на ваш свет као и сви ви да га учиним бољим за живот. Проживео сам своје време покушавајући да осветлим људске идеје. А ви, уколико сте у могућности, бар за кратко време, оставите своје проблеме и полетите у висине, бар изнад дрвећа, видећете земљу и свет из друге перспективе. Та виша перспектива вући ће вас да направите разлику. Не губите своју целовитост, држите се свога поноса и никада не губите веру у “фаир плаз”, ваша снага је у вама. Великим корпорацијама не верујте, оне настоје да управљају са вашим животима. Њихова грамзљивост, суровост и груба себичност, у односу према људима и природи довешће их до њихове пропасти. Наши дани долазе, свануће дан када ће свет имати довољно чисте енергије у којој нећемо бити ванземаљци једни другима. Биће то пут праведности и достојанства-ТЕСЛИН ПУТ’’.

С'поносом је Тесла истицао своје српско порекло и трајно заслужио српску захвалност за дарове које је оставио овоземаљској цивилизацији. И где год да му је душа, а свакако је у небеским пространствима, српски род на свој Божић (7 Јануара) пожелеће јој мир и спокој. Својим постојањем Тесла је нама Србима помогао да као мали народ очувамо своје име на планети Земљи која миленијумима путује свемирским - Теслиним путем (13).

У Сједињене Државе имигрирао је 1884. године и већ тада говорио енглески, француски, чешки, немачки, италијански, мађарски и српски. Први посао добио је код Томаса Едисона, стручњака за директне струје (ДЦ). Убрзо је увидео да може дато постројење учинити много ефикаснијим уколико га преуреди на наизменичну струју. За то му је Едисон обећао 50.000 долара, а када је Тесла исто и учинио и затражио плаћање Едисон му је одговорио да је то само била "Америчка шала". Научивши тако грубу животну лекцију Тесла је схватио да мора градити сопствену експерименталну лабораторију. У њој је направио и тестирао свој први мотор наизменичне струје (AЦ), према визији коју је стекао још као студент у Будимпешти. Већ 1887. године поднео је захтев за неколико патената из области полифазних АЦ мотора и преноса енергије, укључујући генераторе, трансформаторе, даљински пренос и осветљење.

Ускоро, познати индустријалац Џорџ Вестингхаус из Питсбурга долази код Тесле спреман да му понуди милион долара за све АЦ патенте, али исто добија за свега $ 60,000 и 150 акција у својој корпорацији. Том приликом Вестингхаус је потписао уговор којим ће Тесли да исплаћује $ 2.50 по свакој коњској снази (ХП) мотора који фирма прода. Према истоме, Тесла је требао ускоро постати најбогатији човек на свету. Године касније ће показати Теслину изванредну лојалност према Вестингхаусу, када је његова фирма запала у финансијске тешкоће Тесла је једноставно поцепао дати уговор.

Са Вестингхаусом је Тесла доживео свој велики успех. Осветлили су Светску изложбу у Чикагу 1893. године. Том приликом Тесла је први пут демонстрирао неонско осветлење, направивши од светлећих цеви имена поштованих научника Фарадеја, Максвела, Хенриа и српског песника Јована Јовановића-Змаја. Такође је приказао "Колумбово јаје" које се обртало на принципу обртних магнетних поља. На позорници је пред многобројним посетиоцима пропустио струју од два милиона волти кроз своје тело, створивши ореол око себе, чиме је изазвао чуђење, поштовање и страх. Зеља му је била да произведе струју високе фреквенције, реда величина пет стотина трилиона херца, и светлосног интензитета равног сунцу. Успео је да упали неонску лампу, држећи је у једној руци, са струјом пропуштеном кроз своје тело, изузетно високе фреквенције, доказавши могућност бежичног преноса енергије.

Своје патентне захтеве број 645,576 и 649,621 за радио Тесла је поднео 2 септембра 1897. године и признање истих добио 1900 године. О итом је одржао јавно предавање у клубу инжењера, на коме је присустоваи и Маркони. Данас је познато да се Италијански научник  Маркони сматра творцем радиа, за чега је чак добио и Нобелову Награду 1911. године. Очито је да је Маркони украо Теслину идеју. Тесла се на исто жалио 1915. године и Амерички Врховни суд донео је одлуку бр. 6369 према којој се Марконијев патент бр. 763,772 од 28 Јула 1904. године поништава у корист Теслиних патената од 15 Маја 1900. године. Нажалост, одлука суда донета је касно, Јуна 1943. пет месеци након Теслине смрти.

У раним 1890-им годинама Тесла је био један од најпознатијих и најпоштованијих људи света. Његов полифазни АЦ систем и пренос енергије на даљине прихваћени су у пројекту енергетског постројења на Нијагариним водопадима. Вестингхаус и Тесла, као и један консултинг инжењер, монтирали су динамо машине од по 5000 КС, највеће икада изграђене, и електро-преносни трофазни систем дужине 22 миље до Бафала. Тесла је већ тада рекао најбогатијим финансијерима Америке да ће струју пренети комерцијално исплативо до Њујорка (720 км) и Чикага (800 км). Шеснаестог новембра 1896. осветљен је Бафало, а догађај је поздрављен са плотуном из 21 топовска оруђа. Током наредних пет година број генератора на Нијагари повећан је на 10, према Теслином пројекту, а струја је стигла до Њујорка и Чикага. Бродвеј је заблистао, возови су покретани наизменичном струјом. Теслини снови из детињства о заустављању Нијагаре остварили су се. Вестингхаус је добио небројене поруџбине. Свет је тада сматрао да је Тесла најбогатији човек на свету, а баш у ноћи 13-ог Марта 1895. године избио је пожар у његовој лабораторији на 33-35 Пета Авенија (није искључено да му није подметнут) и иста је изгорела до темеља са свим уређајима. Тесла је био без цента.

Немачки научник Рентген објавио је откриће X-зрака 28 децембра 1895. године мада је Тесла још 1892. године на једном од предавања објавио своје откриће специјалне гама-радијације, и снимке костију своје шаке и ножног зглоба. Но Теслини материјали су изгорели у пожару, а он исто никада није патентирао. Честитао је Рентгену.

Патентирао је систем даљинског управљања бродова и возила, 1898. године. Приликом демонстрирања истог у Медисон Сквер Гардену гледаоци су мислили да то он ради својим мозгом. Истом приликом приказао је и први електронски систем рачунања и роботског управљања.

У циљу експериментисања бежичног преноса енергије кроз горње слојеве хемисфере преселио се 1899. године у Колорадо Спрингс. Финансијски га је помогао пуковник Џон Џакоб Астор, власник хотела Валдорф Асторие, са $ 30,000. Земљиште на Пајк Пику добио је бесплатно, као и енергију из локалне централе и смештај у хотелу. У Колорадо Спрингсу Тесла је утврдио да се електромагнетни таласи изузетно ниске фреквенције преносе у простору између земљине коре и јоносфере. Овај ефекат данас је познат под називом ‘’Тесла-Шуман кевити’’. Тесла је успешно безжично пренео енергију на 26 миља и упалио 200 сијалица од по 50 вати. Произвео је струје од 12 милиона волти и исте слао у јоносферу помоћу вакумске проводне цеви, креирајући ефекте сличне поларној светлости. Чувен је снимак из Колорадо Спрингса где Тесла седи и чита док изнад њега бљеште муње високофреквентних струја дужине 7 м. У Теслином дневнику из Колорадо Спрингса нађено је да је комуницирао са планетама. Касније је исто потврдио физичар Денис Пападопулос са универзитета Мериленд, као сигнале са сунца и звезда при фреквенцији од 20 мегахерца.

Вративши се у Њујорк 1900. године Тесла је затекао град у пуном светлу и примени његових АЦ мотора. Тада је најавио изванредну будућност човечанству применом радио преноса, сунчеве енергије, машина које ће моћи да мисле, мењањем климе и елиминисањем ратова. Тада је Ј.Р. Морган инвестирао је $ 150,000 у Теслин центар за пренос радиоталаса на Лонг Ајленду, мада је пројекат рачунат на преко милион долара. Тесла је обећао да ће свет са перфекцијом бежичног преноса енергије стећи могућност директне комуникације у речи и слици без обзира на раздаљине. Варденклиф торањ био је близу завршетка 1902.године, изузев грандиозне кугле и електроде на врху, када је Тесла опет остао без цента. Тесла га је сматрао грандиозним научним подвигом, који је само био изузетно скуп. Писац Теслине биографије Ј.Ј. О'Неил касније је објаснио да је шупљина на кугли пројектована за ултравиолетне зраке управљане ка јонизујућим слојевима стратосфере ради бежичног преноса енергије.

На свој педесети рођендан 1906. године Тесла је објавио револуционарно откриће турбине без лопатица. Уређај тежак свега 5 кг снаге од 110 коњских снага и 35,000 обртаја у минути. Турбина је, поред осталих предности, била реверзибилна и уз мале модификације лако се претварала у пумпу способну да ради чак и у муљу или као компресор ефикасности до 95%. Теслин проналазак турбина без лопатица, патенти бр. 1,061,142 и 1,061,206 описани су као изванредно примењиви за погон аутомобила, без трансмисије, цилиндра и брегасте осовине, постижу максимални број обртаја готово тренутно, и изнад свега не избацују отровне гасове. Тесла је исте специјално дизајнирао и послао тадашњем аутомобилском магнату Хенри Форду.

Пошто су га два пута прешли за добијање Нобелове награде, да би рационалисао те губитке Тесла је изјавио; ‘’Да ће сви његови проналасци остати забележени у светској стручној литератури и да ће бити вреднији од свих Нобелових Награда у наредних хиљаду година за човечанство’’.  И ту је био у потпуном праву.

Почетком Првог светског рата Тесла је најавио проналазак ракета навођених даљинским управљањем, током 1917. године, најављује свој проналазак, који ће касније бити познат као радар. Требало је међутим да протекне двадесетак година до његовог усавршења и примене 1934. године.

Године 1923. појавиле су се спекулације о Теслином "Тајном Оку" помоћу кога се могао видети цео свет. Он истински није изумео ни телевизију нити сателит, али је обоје предвидео описом "Визуелне телеграфије" 1899. године. Током раних 1920-тих година поднео је захтев за неколико патената, међу којима интересантна отворена вакумска цев, за постизање највећег вакума икада оствареног, реда величина билионитог дела микрона. Описао је исти као изванредно једноставан уредјај за пренос неограничених износа енергије и предвидео његову универзалну примену када буде усавршен. Овај систем касније ће постати познат као "Диференцијална пумпа" применљива код тзв. "Теслиних смртоносних зрака".

Желећи да спречи Други светски рат по сваку цену у Њујорк Тајмсу је најавио "Смртоносне зраке", неограницене моћи, описавши их као невидљиви и потпуно непробојни "Кинески зид" око земље. Након што му је финансирање ускратио Ј.Р. Морган, одмах се обратио Британском Премиеру Невил Чемберлену, нудећи потпуну заштиту Британије са мора и из ваздуха, а за извршење истога трајање од свега три месеца, и за исто тражио $ 3 милиона. Чемберлен је исто одбио, позвавши се на управо потписани уговор о не нападању са Хитлером. Коначно Тесла је понудио продају истога Лиги Нација у Женеви, што је донекле забринуло Американце. Управо тих дана Тесла је доживео упад у његову собу, којом приликом су му нестали наки важни папири и Едисонова медаља (подметнута освета). Тесла је образложио свој проналазак као "Зраци мира". Затим је исто понудио земљама савезницима: Сједињеним Државама, Канади, Француској, Совјетском Савезу и Југославији, 1937. године. Данас се овај проналазак идентификује као ‘’Чарџед партикл бим вепон’’ или "Рат звезда". Совјетски Савез је показао највећу заинтересованост за Теслин изум и 1939. године извршио прве експерименте, за чега је Тесли исплатио $ 25,000. Убрзо после тога Теслу је приликом преласка улице оборио такси. Какве ли "случајности"?

Тесла је такође предложио систем телединамичких вибрација за откривање минералних наслага у земљи, што се данас ради помоћу "истраживачких сателита’’.

Седмог Јануара 1943. године, на српски Божић, снег је лагано падао над Њујок ситијем. На прозору тридесеттрећега спрата Њујоркер хотела Њујоркер стајао је бели голуб и посматрао свог непокретног пријатеља који му није имао ништа оставити. Теслина душа отишла је високо у небеса до којих је он већ давно досегао са својим експериментима. Умро је највећи међу свим великанима нашега миленијума. Његово наследство користи и користиће током наредних столећа читав технолошки свет људске цивилизације. Ми Срби, имамо дужност да памтимо Теслу, да учимо своје следбенике о његовом доприносу људској цивилизацији и да се помолимо за мир његове душе на наш српски Бозић, Слава му и велико хвала.

Џими Глен у својој књизи Комплетни патенти Николе Тесле (14) на самом почетку специфицира 117 Теслиних проналазака са признатим патентним бројевима. Има написа који тврде да му је признато 250-300 патената, а има и оних који кажу да је пријавио око 800 патентних захтева. Они који се нигде не помињу су у поседу америчке армије, која их свестрано изучава и остварене испробава на недужним народима. Џими Глен Теслине патенте поделио је по групама у: Моторе и Генераторе; Трансформаторе, Конверторе и Компоненте; Патенте високе фреквенције; Радио, Осветлења; Мерења и Мерачи; Мотори и Погони и Разни уређаји и Процеси. Сваки од специфицираних проналазака описао је детаљно, са комплетним скицама, према пријављеним патентима. Књига Џимија Глена (14) има 535 страница, великог је формата и ситног фонта, са Теслиним именом на крају сваког патентираног уређаја – Фантастичан примерак. 

Ево још неких интересантних информација о Тесли:

Рођен је за време грмљавинске олује, тачно у поноћ. Имао је фотографско памћење и претеране хигијенске навике после преболоване колере, мало је спавао, могао је чути грмљавину на удаљености до 880 км, чуо је откуцаје ручног сата у трећој соби од себе, патио је од страха од бисера, успевао је да решава задатке док их је професор исписивао на табли и био је духовит. Имао је способност да визуализује у три димензије и да меморизује целокупне књиге. Сам је истицао да је своје истраживачке способности наследио од своје мајке Ђуке, за коју је истицао да је била веома даровита иако неписмена.

За Теслу су многи научници рекли да је био највећи људски ум у историји људске науке и творац ''Новог техничког поретка'', на чијим проналасцима су постављени темељи научно-техничког развоја људске цивилизације. Многи су га сматрали ''краљем струје'', без кога би данашња технологија била немогућа. Речено је такође, да је Тесла био  највећи и најталентованији човек који је икада живео на Земљи. Називан је ''оцем физике'' и ''човеком који је изумео 21-и век'', ''свецем'' и слично. Поводом стогодишњице Теслиног рођења 1956. године јединица за мерење јачине магнетног поља добила је Теслино име. Једна мала планета, ''Астероид 2244'' добила је Теслино име, као и један кратер на месецу. Теслиним именом назива се и наквећи произвођач електричних аутомобила.

Тесла је, између осталих, 1909. године поднео патентни захтев за ''паметне телефоне''. Едисон га је покушао дискредитовати на више начина али није успео. Едисон, иначе, има највише пријављених патената, али је он под својим именом пријављивао патенте свих његових запослених сарадника. На Теслиним патентима други су добили Нобелове награде (Маркони и Рентген). Постоји прича да Доналд Трамп зна све тајне о Теслиним проналасцима, пошто је његов стриц Џон Трамп радио на челу ФБИ комисије која је истраживала Теслине заплењене документе, након Теслине смрти. Тадашњи директор ФБИ  Едгар Хувер наредио је преузимање Теслине заоставштине чим је Тесла преминуо.

Када је 10 Јула 1990. године Амерички Конгрес одавао почаст Николи Тесли говорило је девет конгресмена и један сенатор. Такву почаст није имао ни један амерички научник, чак ни Томас Едисон. Тесла је први предложио коришћење обновљивих природних извора енергије, у сврху очувања природне средине. Теслини најважнији заплењени  документи у поседу су америчке владе и армије и сматрају се строго поверљивим. Тесла је намеравао да Варденклиф Торањ искористи за снабдевање целог света бесплатном енергијом али су га у томе омели богаташи и чак торањ срушили 1917. године. На почетку његове градње Ј.Р. Морган је Тесли дао $150.000, али је и он касније одустао од истога.

У чланку на интернету (15) један чланак каже за Теслу да је он био Американац имигрант један од најзначајнијих проналазача заувек. У том чланку истиче се да имигранти у Америци пријављују двоструко више патената од домаћих стручњака. Од свих патената у Америци 76% припадају имигрантима. Године 1901. град Бафало добио је име ''Град светлости'', након што га је Тесла потпуно осветлио, а од 1890. године 80% електричних уређаја у Америци били су на наизменичној струји.

Шкотски научник Џемс Кларк Максвел и немачки физичар Хенри Херц потврдили су да Теслине струје имају предност за пренос при високим напонима. За живота Тесла је добио 111 признатих патената, мада их је пријавио много више (напред је споменуто). И данашњи дронови, интернет, сателити, откривање подземних богастава и други раде на бази Теслиних изума. Тесла је чак предвидео и вештачку интелигенцију робота, на чему се ових година увелико ради. Он је том приликом рекао: ''Ја већ годинама радим на аутомату који ће сам себе контролисати и који ће се понашати као разумно биће и које ће направити револуцију у многим комерцијалним и индустријским областима''.

Приликом сахране Тесле, по његовој изричитој жељи, изведена је песма ''Тамо далеко''.

Ко је највећи ?

На основу свега напред изнетог и свега што су други исказали о значају Леонарда да Винчија, Алберта Ајнштајна и Николе Тесле за целокупну људску цивилизацију, закључак аутора био би следећи:

Колико сам у праву ако кажем да су Теслини проналасци унапредили људску цивилизацију можда чак више него сви остали проналазачи заједно. Отуда је Тесла највећи међу свим великанима које је људски род изродио на Земљи за сва времена постојања.

Неоспорно је да су генијални били и Леонардо да Винчи и Алберт Ајнштајн и да они заслужују признања која су им досада дата, али их је Никола Тесла у свему надмашио. Никола Тесла је свет задужио за све векове унапред. Отуда му у људској цивилизацији нема равнога.

Литература:

1)    Anonymous author: Mileva Maric Einstein http://www.ucl.ac.uk/sts.

2)    Тim McCoskey: A letter to the unknown, http//www.vam und edu.

3)    Хајдук (Псеудоним): http://teslasociety.com/einstein.htm

4)    Др Љубо Вујовић: The Tesla Memorial Society, Albert Einstein (1879-1955), NY

5)    Тодор Рудић: Приватна писма о српским великанима

6)    Ellen Goodman: Out from the shadows of “great” men, The Boston Globe, March 15, 1990

7)    Симо Јелача; Милева Марић – Повратак из анонимности.

8)    Радмила Милентијевић: ''Милева Марић-Ајнштајн-Живот са АлбертомАјнштајн'', Просвета Београд 2012.

9)    Никола Тесла – Моји изуми, Клуб ХТ Београд 1995.

10)Милован Матић: Теслино пророчанство, Силмир 3М Београд 2000.

11)Симо Јелача: Никола Тесла – Генијални проналазач и највећи мислилац миленијума, 2006.

12)Симо Јелача: Великану цивилизације, 2005.

13)Jim Glenn: The Complete Patents of Nikola Tesla, Barnes & Noble Books, New York 1994.

14)http://www.impwatchdog.com

Отава, Канада, Април 2017

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: