PUTOVANjE IZMEĐU DVA PORTRETA
U plesu jarkih boja koje su se prelivale sa strojem sivila, na bojnom polju platna, u kutku nerasvetljenih misli, kapci su plesali po taktu marša na njegovom licu. Stojeći urezane, linije koščatog lica nisu se pomerale. Samo su kapci plesali, koračali, odajući život po skamenjenoj kori urezanih linija. Kao da su putokazi, slično linijama dlanova.
U skrivenom, nikada otvorenom kutku uma, stajao je zamišljeni portret, tek naznačenih linija, sav u crnom. To je bila... Tačka poslednjeg susreta, nedovršenih reči, pozdrava, patetični portret, skaradan, posveta i ni linija dalje. U dugom snu koji je trajao poput kliničke smrti, trebalo je da pokret hitrog tvorca, samo pokret, izobliči i dovrši. Pokrene patetični niz i remek delom pokreta zbriše...
Kapci su bili mirni, prvi put od tragičnog događaja i putovanja u smrt koja nikako nije stizala. U prvoj odaji srca, zaplovila je ruka, na dugo putovanje ka umu, da pokretom ruke probudi... Nad sivilom boja, izdizali su se cvetovi jarkih boja...
