FINSKA - CVETNA BAŠTA SEVERA

(Kako sam doživeo Finsku)

Dr Simo Jelača

(Put između jezera u Finskoj)

Odlučivši se za tehnologiju prerade kukuruza u žitni alkohol za finsku firmu Alko sa isporučiocem opreme njihove firme Rosenlew, sa kolegom tehnologom iz Tehnoprocesa Franjom otputovao sam u Finsku početkom meseca septembra. U Vojvodini je vreme bilo idealno za uživanje, a i u Finskoj prijatno kako se samo poželeti moglo. Prvo smo posetili Alco, uverivši se da su vrhunska firma u svetu i gotovo da im nema ravnih. Njihovi stručni saradnici zatim su nas proveli kroz pogone u Ramajaki-u i Koskenkorvi, gde je potvrđen utisak o najvišem nivou industrijske proizvodnje.

Grad Helsinki ostavio nam je utisak savršenstva u pogledu organizovanosti života, čistoće, poslovnosti, saobraćaja i svega što je u okruženju. Cveće na sve strane, vidi se da je svaka stopa zemlje pod kontrolom, sve je obrađeno po čemu se vidi da je ovde ljudska civilizacija na visokom nivou. Smeštaj smo imali u hotelu Interkontinental, na najvišem nivou. Odatle, pod snažnim impresijama, pisao sam kući i u firmu.

Ramajaki je mali gradić u kome se proizvodi čuvena vodka Finlandia. Tamo smo upoznali finske tehnologe koji su dobili zadatak da rade projekat za Kombinat Vrbas. Koskenkorva je takođe mali gradić u kome se proizvodi istoimena vodka, koje ime je ponuđeno i Vrbasu. Oba mesta su u predivnim prirodnim predelima, okružena šumama i jezerima, kojima Finska obiluje slično Kanadi. Zvanične statistike kažu da Finska ima 187.888 jezera i da zauzimaju 10% od ukupne teritorije zemlje.. Finci svoje šume planski eksploatišu, seku istovremeno čitave parcele u koje zatim plantažno zasađuju nove sadnice. Otuda su im šume, izuzev onih na krajnjem severu, sve istovetne. Zakon ih uslovljava da moraju zasaditi samo više nego što poseku, a nikako obratno. Imaju, rekli su nam, mnogobrrojna jezera, što sa njihovim šumama zemlju čini evropskim biserom.

U grad Pori leteli smo avionom, sa jednim saradnikom domaćina iz firme Rosenlev. Smešteni smo u lokalni hotel u kome se te večeri održavala nekakva proslava, sa igrankom. Za našim stolom sedeo je jedan Arapin sa svojim domaćinom. Arapin je igrao sa najlepšom ženom u sali, pa sam ja glasno komentarisao Franji da je Arapin ''parajlija'', što je i on čuo. Na to mi se obratio na srpskom jeziku, zamolivši me da ne budem grub, on zna naš jezik, završio je šumarski fakultet u Sarajevu. Ništa mi drugo nije preostalo nego da se najiskrenije izvinem, pomislivši kako zaista treba svuda i uvek biti obazriv jer se nikada ne zna ko nas može razumeti. U Poriju smo obišli fabriku Rosenlev, koja proizvodi opremu prema projektima firme Alko. Tamo smo upoznali direktora Rejma Koskinen i njegovog saradnika Mauri Elo. Njih dvojica bili su nosioci projekta za proizvodnju žitnog alkohola. Sutradan svi smo se zajedno vratili u Helsinki kolima. Putujući, imali smo priliku da doživimo prirodne lepote Finske, zemlje kakva se samo poželeti može. Finska je jedna od najsevernijih zemalja Evrope sa dosta surovim klimom. Gotovo dve trećine finske teritorije su pod šumovitim predelima, što je čini najšumovitijom zemljom Evrope. Finska se graniči sa Norveškom, Švedskom, Rusijom i Estonijom. Ima površinu od 338.145 km², sa 5,532.333 stanovnika (statistika 2017 godine), od kojih 89% se služi finskim jezikom. Švedski jezik koristi 53% stanovništva, koji se inače uči u finskim školama, a 5,7% govore Sami jezik. U Finskoj živi oko 200.000 polu-pripitomljenih itvasa, kao polu-pripitomljene žiotinje u Laplendu, gde se koriste za vuču sanki. Finska je visokoindustrijalizovana zemlja sa visokim standardom života i smatra se jednom od najsrećnijih zemalja sveta. U hotelu Interkontinental vođeni su prvi poslovni razgovori i dogovoreno da nam finski partneri izrade svoju ponudu za fabriku alkohola, kapaciteta 10 miliona litara žitnog alkohola godišnje, za vodku Koskenkorva, Džin i apsolutni alkohol. Po završetku razgovora Finci su nam upriličili užitak u njihovoj čuvenoj sauni, temperature 102°S. Finci su inače ludi za saunom.

Na povratku, avionom, sleteli smo u gradić Turku, u kome je živela moja poznanica iz Engleske Lisa Montekajno. A kada smo stigli u Stokholm, Švedska, ostali smo tu 24 sata, da bi smo videli lepote grada, koga mnogi nazivaju ''Severnom Venecijom''. Prema mnogobrojnim zalivima ne zna se da li je grad više u moru ili more u gradu. Mnogobrojne zgrade su divne arhitektonski, očuvane, a zna se da nikada nisu ratovali na svojoj teritoriji.

Vrativši se u Vrbas, napravio sam izveštaj koji sam podneo generalnom direktoru Kombinata i lokalnim političarima. A znajući da su me nekolicina njih mrzeli, iz zavisti, izveštaj sam pisao sa veoma stručnom terminologijom, koju oni inače nisu razumevali. Otuda mi niko nije postavio ni jedno dodatno pitanje, pa su izveštaj prihvatili bez komentara.

Proći će par meseci, do kada su nam finski partneri dostavili svoju zvaničnu ponudu sa idejnim rešenjem projekta, uključujući tehnološki dijagram i materijalno-energetske bilanse procesa. Ja sam taj postupak detaljno proučio, a zatim su ga proverili i moja saradnica za tehnologiju alkohola Zorica Vujošević i kolega iz Tehnoprocesa Franjo Feldeši. Utvrdili smo da je postupak dobar, kontinualan i svi smo dali svoje saglasnosti da se može prihvatiti.

Poslednjeg dana meseca aprila sledeće godine u Vrbas nam stiže finska ekipa, sa sedmoricom saradnika. Sve smo ih smestili u ''Titovu vilu'' u krugu šećerane, a gospodin Koskinen je dobio baš Titovu sobu i njegov krevet. Te večeri bio je izbezumljen, nije mogao verovati šta je doživeo, da on spava u Titovom krevetu. U vili su imali prvoklasna pića, koja je Tito voleo, a dato im je na slobodnu volju da se sami služe čime žele i koliko mogu. Kako Finci piju veoma mnogo, oni su se svi izopijali, a Koskinenu je te noći čak pozlilo, ja sam se bojao da će umreti. Tokom četiri dana njihovog boravka nisam ni išao kući u Novi Sad, sve vreme sam boravio sa njima, kao domaćin. Za vreme dok su Finci pili i uživali, prekontrolisao sam njihovu novu ponudu projekta, za koju su rekli da je poboljšanje u odnosu na prvu. Uočio sam da su smanjili jednu rektifikacionu kolonu, na koji način je postupak postao diskontinualan. Rano ujutro, pre nego će se održati zajednički sastanak, saopštio sam to Koskinenu, što je njega neočekivano iznenadilo i nije to mogao prihvatiti. A kada su stigli saradnici Kombinata ''Vrbas'', na čelu sa generalnim direktorom Milutinom Nikićem, njih ukupno desetoro, tokom razgovora prvo je Koskinen referisao sadržaj nove ponude, tvrdeći da ista predstavlja tehnološko poboljšanje. Zatim sam ja referisao da sam u postupku utvrdio grešku, koja postupak čini diskontinualnim i ogradio sam se od ponuđenog rešenja. Na moj komentar Nikić se žestoko usprotivio, optužujući me da im unosim smetnje. Moj odgovor bio je da se, ukoliko sam u pravu, ne prihvatam nikakve odgovornosti, a ukoliko se utvrdi da sam u pravu, ja ću ga prvi potpisati. Dogovoreno je da se stručni razgovori nastave u Finskoj, nakon što oni provere projekat na osnovu mojih primedbi.

U međuvremenu postupak je proverila i Zorica, složivši se sa mojim nalazom, a ja sam ga detaljno objasnio Aleksi Janičiću, koji je bio ekonomista, ali izvanredan stručnjak u svome domenu. U Finsku smo otputovali već početom maja, nas četvoro: Aleksa, Beba Mitrović – pravnica, Zorica – tehnolog i ja - tehnolog, kao direktor projekta. U Helsinkiju nas je sačekao Mauri Elo, sa kojim smo leteli za Pori. Razgovori u Poriju počeli su veoma ''žilavo'', Koskinen se svim silama nastojao osloboditi mojih tvrdnji. I ja sam ostao uporan u svojim tvrdnjama, pošto sam još jednom, u međuvremenu, detaljno proverio ponuđena rešenja i utvrdio isto. I Aleksa i Zorica su shvatili moj nalaz i podržavali su me u svemu. Tada je Koskinen rezervisao jedan divan restoran na obali Baltičkog mora, samo za nas te večeri. A kelnera je bilo više nego nas, gostiju. Usput u jednim kolima vozili smo se samo Koskinen i ja, a svi ostali u drugima.

·Zašto ste toliko uporni? Upitao me je Koskinen.

·Moj odgovor bio mu je: - Gospodine Koskinen, najiskrenije vas uveravam da nemam nikakve loše namere prema vama niti bilo kome od vaših saradnika. Naprotiv, cenim vas izuzetno, dopada mi se vaša tehnologija i želim da je imamo, ali napravljena je tehnološka greška koju ja, kao stručnjak, ne mogu prihvatiti radi budućnosti toga pogona i svih ljudi koji će u njemu raditi. Ja vas najiskrenije molim da se moje primedbe detaljno provere, pa ukoliko se utvrdi da sam ja pogrešio, možete raditi samnom što želite. A ukoliko se utvrdi da sam ja u pravu, ispravite greške bez da ikoga kažnjavate, jer se projekat radio pod vremenskim pritiskom, a svako ko tako radi može i da pogreši. Samo onaj ko ništa ne radi ne može ni pogrešiti, a takvih je bolje ne imati. Dajem vam iskrenu reč, ukoliko sam u pravu i greška se ispravi za dobro svih, ja ću biti taj koji će prvi potpisati vašu ponudu.

Koskinen me je pažljivo saslušao, još neko vreme ćutao, dok smo se približavali moru. Sunce se u tom času približavalo morskoj površini i narandžastim zracima obasjavalo granitne stene uz obalu, a talasi snažno udarali i raspršivali se u milione kapljica. Pogled u pravcu sunca, gledan kroz dugu, kroz te kapljice bio je jedinstven utisak evropskog severa. Ja sam šetao smiren, osećao sam da branim interese svoje firme i zemlje, a za dobro onih koji će u toj firmi raditi i podizati svoju decu.

Sa zalaskom sunca, ubrzo je počeo padati mrkli mrak, Koskinen je ušao u restoran još uvek pognute glave, a zatim je pozvao sve ostale da nam se pridruže. Koskinen je često izlazio da telefonira, pretpostavljali smo, svojim saradnicima koji su još radili. Nas je za to vreme oduševljavao prizor talasa, koji su se neumitno razbijali, čineći nam boravak nezaboravnim.

Sutradan smo se svi vratili za Helsinki, a tokom ručka Koskinen je opet izlazio nekoliko puta da telefonira. Konačno, kada se vratio saopštio nam je sledeće:

- Dragi naši gosti, prijatna mi je dužnost da vas obavestim da je gospodin Jelača bio u pravu. Moji saradnici su kontrolisali celokupan projekat i utvrdili istu grešku na kojoj je gospodin Jelača sve vreme insistirao. Tu grešku, koja iznosi šest miliona finskih maraka (US$1.0 Milion), mi ćemo ispraviti u vašu korist. Ja gospodinu Jelači čestitam i odajem mu iskreno poštovanje kao izvanrednom stručnjaku.

U tom času svi moji saradnici skočili su, počeli me grliti i čestitati mi, kada je Koskinen još dodao:

·Želim da vas obavestim da je inženjer koji je radio projekat, nakon utvrđivanja greške pao u nesvest i nalazi se u bolnici.

Mi smo se svi pogledali međusobno, a ja sam ga zatim zamolio da ga poseti u bolnici, da mu prenese naše želje za brzi oporavak i da mu to ne uzima za grešku. Još iste večeri otputovali smo u Stokholm, a sledećeg dana za Vrbas. U Kombinatu ''Vrbas'' svi koji su saznali za priznanje koje sam doživeo u Finskoj bili su oduševljeni izuzev direktora Nikića. Njemu se zavist jednostavno videla u očima.

U Finskoj sam boravio četiri puta i svaki put sam bio oduševljen svim što sam tamo doživeo, lepotama i čistoćom gradova, a još više prirodnim lepotama okoline, koju su činila jezera i šume. U severnim šumama Finci imaju kućice namenjene za turiste, u kojima važe pravila da ste dužni ostaviti sve u kakvom stanju ste našli prilikom dolaska; dovoljno drva pripremljenih za vatru, vode i neophodne hrane, kao i čistu posteljinu i očišćene prostorije, čak i urednu saunu. To im daje garancije da će svaki namernik u bilo koje doba dana ili noći, leta ili zime, naći spremljen stan za njihov boravak. To pokazuje najviši stepen civilizacije Finaca, po čemu su zaista nenadmašan narod. Svaka im čast na svemu tome.

Mart 2006

PODELITE OVAJ TEKST NA: