O namaAutoriPoezijaProzaRecenzijeRazgovoriVestiMedijiKolumnaKultura sećanja


















Izdvajamo

Aleksa Đukanović
Aleksandar Čotrić
Aleksandar Mijalković
Aleksandra Đorđević
Aleksandra Grozdanić
Aleksandra Nikolić Matić
Aleksandra Veljović Ćeklić
Aleksandra Vujisić
Anastasia H. Larvol
Anđelko Zablaćanski
Biljana Biljanovska
Biljana Stanisavljević
Bogdan Miščević
Bojana Radovanović
Boris Đorem
Boris Mišić
Branka Selaković
Branka Vlajić Ćakić
Branka Vujić
Branka Zeng
Dajana Petrović
Danijel Mirkov
Danijela Jokić
Danijela Milić
Danijela Odabašić
Danijela Trajković
Danilo Marić
Dejan Grujić
Dejan Krsman Nikolić
Desanka Ristić
Dina Murić
Divna Vuksanović
Đoka Filipović
Đorđo Vasić
Dragan Jovanović Danilov
Dragana Đorđević
Dragana Lisić
Dragana Živić Ilić
Dragica Ivanović
Dragica Janković
Draško Sikimić
Dušica Ivanović
Dušica Mrđenović
Duška Vrhovac
Gojko Božović
Goran Maksimović
Goran Skrobonja
Goran Vračar
Gordana Goca Stijačić
Gordana Jež Lazić
Gordana Pešaković
Gordana Petković Laković
Gordana Subotić
Gordana Vlajić
Igor Mijatović
Ilija Šaula
Irina Deretić
Iva Herc
Ivan Zlatković
Ivana Tanasijević
Jasmina Malešević
Jelena Ćirić
Jelena Knežević
Jelica Crnogorčević
Jovan Šekerović
Jovan Zafirović
Jovana Milovac Grbić
Jovanka Stojčinović - Nikolić
Juljana Mehmeti
Kaja Pančić Milenković
Katarina Branković Gajić
Katarina Sarić
Kosta Kosovac
Lara Dorin
Laura Barna
Ljiljana Klajić
Ljiljana Šarac
Ljubica Žikić
Ljubiša Vojinović
Maja Cvetković Sotirov
Maja Herman Sekulić
Maja Vučković
Marija Jeftimijević Mihajlović
Marija Šuković Vučković
Marija Viktorija Živanović
Marina Matić
Marina Miletić
Mario Badjuk
Marko D. Marković
Marko D. Kosijer
Marko Marinković
Marko S. Marković
Marta Markoska
Matija Bećković
Matija Mirković
Mićo Jelić Grnović
Milan S. Marković
Milan Pantić
Milan Ružić
Mile Ristović
Milena Stanojević
Mileva Lela Aleksić
Milica Jeftić
Milica Jeftimijević Lilić
Milica Opačić
Milica Vučković
Milijan Despotović
Miljurko Vukadinović
Milo Lompar
Miloš Marjanović
Milutin Srbljak
Miodrag Jakšić
Mira N. Matarić
Mira Rakanović
Mirjana Bulatović
Mirko Demić
Miroslav Aleksić
Mitra Gočanin
Momir Lazić
Nataša Milić
Nataša Sokolov
Nebojša Jevrić
Nebojša Krljar
Neda Gavrić
Negoslava Stanojević
Nenad Radaković
Nenad Šaponja
Nenad Simić-Tajka
Nevena Antić
Nikola Kobac
Nikola Rausavljević
Nikola Trifić
Nikola Vjetrović
Obren Ristić
Oliver Janković
Olivera Stankovska
Petar Milatović
Petra Rapaić
Petra Vujisić
Rade Šupić
Radislav Jović
Radmila Karać
Radovan Vlahović
Ramiz Hadžibegović
Ranko Pavlović
Ratka Bogdan Damnjanović
Ratomir Rale Damjanović
Ružica Kljajić
Sanda Ristić Stojanović
Sanja Lukić
Saša Knežević
Sava Guslov Marčeta
Senada Đešević
Simo Jelača
Slađana Milenković
Slavica Catić
Snežana Teodoropulos
Sanja Trninić
Snježana Đoković
Sofija Ječina - Sofya Yechina
Sonja Padrov Tešanović
Sonja Škobić
Srđan Opačić
Stefan Lazarević
Stefan Simić
Strahinja Nebojša Crnić Trandafilović
Sunčica Radulović
Tatjana Pupovac
Tatjana Vrećo
Valentina Berić
Valentina Novković
Vanja Bulić
Velimir Savić
Verica Preda
Verica Tadić
Verica Žugić
Vesna Kapor
Vesna Pešić
Viktor Radun Teon
Vladimir Pištalo
Vladimir Radovanović
Vladimir Tabašević
Vladislav Radujković
Vuk Žikić
Zdravko Malbaša
Željana Radojičić Lukić
Željka Avrić
Željka Bašanović Marković
Željko Perović
Željko Sulaver
Zoran Bognar
Zoran Škiljević
Zoran Šolaja
Zorica Baburski
Zorka Čordašević
Recenzije


POHVALA PRVENCU ŽELJKE VRAČEVIĆ

Milica Milenković
detalj slike: KRK Art


POHVALA PRVENCU ŽELjKE VRAČEVIĆ


(Željka Vračević: Kalem, ASoglas, Zvornik, 2021)

 

Željka Vračević, anglista i pesnikinja, objavljuje svoj prvenac pod naslovom Kalem sa namerom da pokaže kako se kroz izraz, jezik i stil – shvatanja, mišljenja i ideje nakalemljuju jedni na druge – nasleđe na nasleđe, tradicija na tradiciju, savremenost na tradiciju i nasleđe – i time, više no ičim, stvara okvir za svoju pesmu progovarajući iz nekoliko različitih uglova. Otuda i njeno pevanje, njena lirika, koja podseća na šantićevski lirizam, pleni neobičnošću i lepotom ispevanog čineći radosnim i čitaoce njene poezije i one koji će se tek sa njom upoznati.


Izuzetan je raspored pesama u knjizi gde se prvom i poslednjom pesmom zatvara krug ideje o besmrtnosti duše sa imperativom na nasleđu i našoj odgovornosti šta ćemo i kome u amanet ostaviti. Pesnikinja u amanet ostavlja grumen zemlje i krila, korene i slobodu, kao najviše instance onoga što se može pokloniti svome detetu i narodu.


Pesnikinja Vračević peva o neraskidivim srčanim nitima, o povezanosti generacija, u fizičkom i duhovnom smislu, o rastancima i „iveru koji ne pada dalje od klade“. Porodične veze u nizu porodičnih pesama koje nam donosi Vračević iniciraju momenat prolaznosti i rastanka kroz elegični ton kojim je jasno ispevana najveća istina o životu, kao u stihovima pesme „Majci“:


„i ne znam zašto dani su tekli

a nisu rekli

da me pripreme

 

da jednog dana neće te biti

i konca niti

ušiću sama

 

i da mi ništa faliti neće

ko plamen svijeće

i nad njim mama“

 

Metaforom igle i konca prikazuje se protok vremena, nezaustavljiva reka koja teče, Penelopino odbrajanje vremena koje se paranjem i rasparanjem u nedogled ponavlja, pa prekida, pa produžava, a generacije ostaju da traju u jednom neraskidivom znaku povezanosti. Individua i kolektiv sjajno se susreću u ovoj poeziji, da bi pesnikinja potom napravila korak ka „nježnim zabludama“ i povela nas u središte srca lirskog subjekta, žene, koja preživljava iznijansirana osećanja, od lažnih obećanja i elegičnih tonova, do ljubavi, strasti, voljenosti... Ovaj tematski krug proširuje se i ispisuje „mastilom sjećanja“ na „Susret“, na Novi Sad, tajnu, nedostajanje, ljubav...

Tematski okviri zbirke Kalem naslovljeni su predlogom „O“ i temom o kojoj će se pevati ili tačnije koja će biti razložena, analizirana kroz nekoliko, bilo emotivnih bilo vizuelnih doživljaja, a potom sastavljena u krug slova „O“. Tako se posle dve celine individualnih preispitivanja, pesnikinja Vračević vraća pepelu ognjišta, pritišće „grumen želja u džepu/ po vrućem crijepu/ prosipa(m) maštu/ / i sanja(m) rijeku, i orlov let/ i ružin cvijet/ i staru baštu“. Biće lirskog subjekta u kojem prepoznajemo rodoljubiva osećanja pesnikinje, do srži je istkano i sazidano od „zore rosne“, gde su joj stope „srasle u koru/ i svaku poru/ zemlje (joj) Bosne“. Između sela i grada, između odlaska onih koji valjaju i praznih seoskih sokaka i kuća, velikog socijalnog i društvenog problema naroda na Balkanu, stala je poezija koju Vračević ispisuje na pepelu ognjišta oživljavajući sećanja i praveći poređenje sa današnjim vremenom. Nižu se potom pesme o ljudskim ljuskama, o burama duše, o vetrenjačama. Razvijaju se pesničke slike kroz blagi ujednačeni ton koji ima jasna načela pevanja i izaziva jake emocije u onome ko čita.


Kalem se završava stihovima pesme „Amanet“: „za mnom će ostati pero i riječi/ ko spomenik/ besmrtnima/ pred kojim se pognu glave/ i najveća sila kleči.“ Najveća sila zaista će pokleknuti pred poezijom Željke Vračević, jer ona prodire u srca čitalaca darujući nam novo rađanje, novo buđenje i moć slobode.


Zbirkom pesama Kalem Željka Vračević poziva čitaoce da otkriju njene poetske svetove nakalemljene na tradiciju, kako idejnu tako i metričku, na narodni stih koji svojom elegičnošću i nostalgijom podseća na šantićevski lirizam koji ovde navodimo kao pohvalu ovom prvencu. Kod pesnikinje Vračević pevati u ritmu i rimi gotovo je pravilo, time pesnikinja postiže lak štimung i nalazi najbolji način da opeva emocije u kojima će se i čitaoci prepoznati. Stoga Kalem nije samo prvenac, već i jedna sazrela zbirka pesama koja nam na najbolji način predstavlja pesništvo Željke Vračević.

 

 

Msr Milica Milenković

 

 




PODELITE OVAJ TEKST NA:






2024 © Književna radionica "Kordun"