О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Рецензије


ПОХВАЛА ПРВЕНЦУ ЖЕЉКЕ ВРАЧЕВИЋ

Милица Миленковић
детаљ слике: КРК Арт


ПОХВАЛА ПРВЕНЦУ ЖЕЉКЕ ВРАЧЕВИЋ


(Жељка Врачевић: Калем, АСоглас, Зворник, 2021)

 

Жељка Врачевић, англиста и песникиња, објављује свој првенац под насловом Калем са намером да покаже како се кроз израз, језик и стил – схватања, мишљења и идеје накалемљују једни на друге – наслеђе на наслеђе, традиција на традицију, савременост на традицију и наслеђе – и тиме, више но ичим, ствара оквир за своју песму проговарајући из неколико различитих углова. Отуда и њено певање, њена лирика, која подсећа на шантићевски лиризам, плени необичношћу и лепотом испеваног чинећи радосним и читаоце њене поезије и оне који ће се тек са њом упознати.


Изузетан је распоред песама у књизи где се првом и последњом песмом затвара круг идеје о бесмртности душе са императивом на наслеђу и нашој одговорности шта ћемо и коме у аманет оставити. Песникиња у аманет оставља грумен земље и крила, корене и слободу, као највише инстанце онога што се може поклонити своме детету и народу.


Песникиња Врачевић пева о нераскидивим срчаним нитима, о повезаности генерација, у физичком и духовном смислу, о растанцима и „иверу који не пада даље од кладе“. Породичне везе у низу породичних песама које нам доноси Врачевић иницирају моменат пролазности и растанка кроз елегични тон којим је јасно испевана највећа истина о животу, као у стиховима песме „Мајци“:


„и не знам зашто дани су текли

а нису рекли

да ме припреме

 

да једног дана неће те бити

и конца нити

ушићу сама

 

и да ми ништа фалити неће

ко пламен свијеће

и над њим мама“

 

Метафором игле и конца приказује се проток времена, незаустављива река која тече, Пенелопино одбрајање времена које се парањем и распарањем у недоглед понавља, па прекида, па продужава, а генерације остају да трају у једном нераскидивом знаку повезаности. Индивидуа и колектив сјајно се сусрећу у овој поезији, да би песникиња потом направила корак ка „њежним заблудама“ и повела нас у средиште срца лирског субјекта, жене, која преживљава изнијансирана осећања, од лажних обећања и елегичних тонова, до љубави, страсти, вољености... Овај тематски круг проширује се и исписује „мастилом сјећања“ на „Сусрет“, на Нови Сад, тајну, недостајање, љубав...

Тематски оквири збирке Калем насловљени су предлогом „О“ и темом о којој ће се певати или тачније која ће бити разложена, анализирана кроз неколико, било емотивних било визуелних доживљаја, а потом састављена у круг слова „О“. Тако се после две целине индивидуалних преиспитивања, песникиња Врачевић враћа пепелу огњишта, притишће „грумен жеља у џепу/ по врућем цријепу/ просипа(м) машту/ / и сања(м) ријеку, и орлов лет/ и ружин цвијет/ и стару башту“. Биће лирског субјекта у којем препознајемо родољубива осећања песникиње, до сржи је исткано и сазидано од „зоре росне“, где су јој стопе „срасле у кору/ и сваку пору/ земље (јој) Босне“. Између села и града, између одласка оних који ваљају и празних сеоских сокака и кућа, великог социјалног и друштвеног проблема народа на Балкану, стала је поезија коју Врачевић исписује на пепелу огњишта оживљавајући сећања и правећи поређење са данашњим временом. Нижу се потом песме о људским љускама, о бурама душе, о ветрењачама. Развијају се песничке слике кроз благи уједначени тон који има јасна начела певања и изазива јаке емоције у ономе ко чита.


Калем се завршава стиховима песме „Аманет“: „за мном ће остати перо и ријечи/ ко споменик/ бесмртнима/ пред којим се погну главе/ и највећа сила клечи.“ Највећа сила заиста ће поклекнути пред поезијом Жељке Врачевић, јер она продире у срца читалаца дарујући нам ново рађање, ново буђење и моћ слободе.


Збирком песама Калем Жељка Врачевић позива читаоце да открију њене поетске светове накалемљене на традицију, како идејну тако и метричку, на народни стих који својом елегичношћу и носталгијом подсећа на шантићевски лиризам који овде наводимо као похвалу овом првенцу. Код песникиње Врачевић певати у ритму и рими готово је правило, тиме песникиња постиже лак штимунг и налази најбољи начин да опева емоције у којима ће се и читаоци препознати. Стога Калем није само првенац, већ и једна сазрела збирка песама која нам на најбољи начин представља песништво Жељке Врачевић.

 

 

Мср Милица Миленковић

 

 




ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"