Dok tvoja koža miriše na blud
Nazdravljam jutru koje me budi,
Dok tvoja koža miriše na blud,
Ako sam grešna, Bog nek mi sudi,
Jer ti si blud, a Bog je sud…
Nazdravljam Suncu koje me greje,
Dok tvoja koža na blud miriše,
Grešna sam Bože, on mi se smeje,
Žedna mi duša za njim uzdiše…
Nazdravljam danu koji se gasi,
Na blud dok miriše koža tvoja,
Grešnog mirisa Ti Bože me spasi,
Bludnog pogleda, i bludnoga znoja…
Nazdravljam noći i njenoj tami,
Dok tvoja koža miriše na blud,
Grešna sam Bože, slatko me mami,
Jer on je blud, a Ti si sud…
Nazdravljam i jutru, i danu i noći,
Bludu, kojim miriše ta koža tvoja,
Mislima i snovima u koje ćeš mi doći,
Nedostižna ljubavi, i čežnjo moja…
Čuješ li kako miriše život
Čuješ li kako miriše život,
u ove suncem okupane dane,
dok dotičeš prstima
taj miris sveti,
ne lomi nejake prolećne grane…
Čuješ li kako miriše život,
u suncem okupane dane ove,
dok mednim usnama šapućeš misli,
ne ruši nejake prolećne snove…
Čuješ li kako miriše život,
u dane ove dok sve rudi,
dok pogledom miluješ kapi rose,
ne gazi proleće koje se budi…
Čuješ li kako miriše život,
iz jedne duše blage i mile,
podigni glavu prema nebu,
seti se reči što su je ubile…
Čuješ li kako miriše život,
dok isti kroz vene tvoje teče,
umornu ruku prisloni na srce,
od ljubavi čiste nemaš ništa preče…
U mom oku si Ti
U mom oku si Ti...
Mmm…
Šta bi…
Od čega si se toliko uplašio…
Od iskre…
Od suze…
Il' prašine…
U mom oku si Ti...
Prestravila te magla…
Daljina…
Senke…
Hvata te zebnja od mraka…
Ponora…
Praznine…
U mom oku si Ti...
Drhtiš od zime…
Od vrtloga…
Demona…
Zazireš od oluje…
Čemera…
Beznađa…
U mom oku si Ti...
Strepiš od očaja…
Ništavila…
Gorčine…
Bežiš od istine…
Života…
Sebe…
Dođi...
Ne brini...
U mom oku si Ti!
