Док твоја кожа мирише на блуд
Наздрављам јутру које ме буди,
Док твоја кожа мирише на блуд,
Ако сам грешна, Бог нек ми суди,
Јер ти си блуд, а Бог је суд…
Наздрављам Сунцу које ме греје,
Док твоја кожа на блуд мирише,
Грешна сам Боже, он ми се смеје,
Жедна ми душа за њим уздише…
Наздрављам дану који се гаси,
На блуд док мирише кожа твоја,
Грешног мириса Ти Боже ме спаси,
Блудног погледа, и блуднога зноја…
Наздрављам ноћи и њеној тами,
Док твоја кожа мирише на блуд,
Грешна сам Боже, слатко ме мами,
Јер он је блуд, а Ти си суд…
Наздрављам и јутру, и дану и ноћи,
Блуду, којим мирише та кожа твоја,
Мислима и сновима у које ћеш ми доћи,
Недостижна љубави, и чежњо моја…
Чујеш ли како мирише живот
Чујеш ли како мирише живот,
у ове сунцем окупане дане,
док дотичеш прстима
тај мирис свети,
не ломи нејаке пролећне гране…
Чујеш ли како мирише живот,
у сунцем окупане дане ове,
док медним уснама шапућеш мисли,
не руши нејаке пролећне снове…
Чујеш ли како мирише живот,
у дане ове док све руди,
док погледом милујеш капи росе,
не гази пролеће које се буди…
Чујеш ли како мирише живот,
из једне душе благе и миле,
подигни главу према небу,
сети се речи што су је убиле…
Чујеш ли како мирише живот,
док исти кроз вене твоје тече,
уморну руку прислони на срце,
од љубави чисте немаш ништа прече…
У мом оку си Ти
У мом оку си Ти...
Ммм…
Шта би…
Од чега си се толико уплашио…
Од искре…
Од сузе…
Ил' прашине…
У мом оку си Ти...
Престравила те магла…
Даљина…
Сенке…
Хвата те зебња од мрака…
Понора…
Празнине…
У мом оку си Ти...
Дрхтиш од зиме…
Од вртлога…
Демона…
Зазиреш од олује…
Чемера…
Безнађа…
У мом оку си Ти...
Стрепиш од очаја…
Ништавила…
Горчине…
Бежиш од истине…
Живота…
Себе…
Дођи...
Не брини...
У мом оку си Ти!
