O namaAutoriPoezijaProzaRecenzijeRazgovoriVestiMedijiKolumnaKultura sećanja


















Izdvajamo

Aleksa Đukanović
Aleksandar Čotrić
Aleksandar Mijalković
Aleksandra Đorđević
Aleksandra Grozdanić
Aleksandra Nikolić Matić
Aleksandra Veljović Ćeklić
Aleksandra Vujisić
Anastasia H. Larvol
Anđelko Zablaćanski
Biljana Biljanovska
Biljana Stanisavljević
Bogdan Miščević
Bojana Radovanović
Boris Đorem
Boris Mišić
Branka Selaković
Branka Vlajić Ćakić
Branka Vujić
Branka Zeng
Dajana Petrović
Danijel Mirkov
Danijela Jokić
Danijela Milić
Danijela Odabašić
Danijela Trajković
Danilo Marić
Dejan Grujić
Dejan Krsman Nikolić
Desanka Ristić
Dina Murić
Divna Vuksanović
Đoka Filipović
Đorđo Vasić
Dragan Jovanović Danilov
Dragana Đorđević
Dragana Lisić
Dragana Živić Ilić
Dragica Ivanović
Dragica Janković
Draško Sikimić
Dušica Ivanović
Dušica Mrđenović
Duška Vrhovac
Gojko Božović
Goran Maksimović
Goran Skrobonja
Goran Vračar
Gordana Goca Stijačić
Gordana Jež Lazić
Gordana Pešaković
Gordana Petković Laković
Gordana Subotić
Gordana Vlajić
Igor Mijatović
Ilija Šaula
Irina Deretić
Iva Herc
Ivan Zlatković
Ivana Tanasijević
Jasmina Malešević
Jelena Ćirić
Jelena Knežević
Jelica Crnogorčević
Jovan Šekerović
Jovan Zafirović
Jovana Milovac Grbić
Jovanka Stojčinović - Nikolić
Juljana Mehmeti
Kaja Pančić Milenković
Katarina Branković Gajić
Katarina Sarić
Kosta Kosovac
Lara Dorin
Laura Barna
Ljiljana Klajić
Ljiljana Šarac
Ljubica Žikić
Ljubiša Vojinović
Maja Cvetković Sotirov
Maja Herman Sekulić
Maja Vučković
Marija Jeftimijević Mihajlović
Marija Šuković Vučković
Marija Viktorija Živanović
Marina Matić
Marina Miletić
Mario Badjuk
Marko D. Marković
Marko D. Kosijer
Marko Marinković
Marko S. Marković
Marta Markoska
Matija Bećković
Matija Mirković
Mićo Jelić Grnović
Milan S. Marković
Milan Pantić
Milan Ružić
Mile Ristović
Milena Stanojević
Mileva Lela Aleksić
Milica Jeftić
Milica Jeftimijević Lilić
Milica Opačić
Milica Vučković
Milijan Despotović
Miljurko Vukadinović
Milo Lompar
Miloš Marjanović
Milutin Srbljak
Miodrag Jakšić
Mira N. Matarić
Mira Rakanović
Mirjana Bulatović
Mirko Demić
Miroslav Aleksić
Mitra Gočanin
Momir Lazić
Nataša Milić
Nataša Sokolov
Nebojša Jevrić
Nebojša Krljar
Neda Gavrić
Negoslava Stanojević
Nenad Radaković
Nenad Šaponja
Nenad Simić-Tajka
Nevena Antić
Nikola Kobac
Nikola Rausavljević
Nikola Trifić
Nikola Vjetrović
Obren Ristić
Oliver Janković
Olivera Stankovska
Petar Milatović
Petra Rapaić
Petra Vujisić
Rade Šupić
Radislav Jović
Radmila Karać
Radovan Vlahović
Ramiz Hadžibegović
Ranko Pavlović
Ratka Bogdan Damnjanović
Ratomir Rale Damjanović
Ružica Kljajić
Sanda Ristić Stojanović
Sanja Lukić
Saša Knežević
Sava Guslov Marčeta
Senada Đešević
Simo Jelača
Slađana Milenković
Slavica Catić
Snežana Teodoropulos
Sanja Trninić
Snježana Đoković
Sofija Ječina - Sofya Yechina
Sonja Padrov Tešanović
Sonja Škobić
Srđan Opačić
Stefan Lazarević
Stefan Simić
Strahinja Nebojša Crnić Trandafilović
Sunčica Radulović
Tatjana Pupovac
Tatjana Vrećo
Valentina Berić
Valentina Novković
Vanja Bulić
Velimir Savić
Verica Preda
Verica Tadić
Verica Žugić
Vesna Kapor
Vesna Pešić
Viktor Radun Teon
Vladimir Pištalo
Vladimir Radovanović
Vladimir Tabašević
Vladislav Radujković
Vuk Žikić
Zdravko Malbaša
Željana Radojičić Lukić
Željka Avrić
Željka Bašanović Marković
Željko Perović
Željko Sulaver
Zoran Bognar
Zoran Škiljević
Zoran Šolaja
Zorica Baburski
Zorka Čordašević
Proza


ITAKE - 8. DEO

Irina Deretić Vesna Pešić



KOD ARISTOTELA: O ODISEJEVOM ISKUŠAVANjU PENELOPE, ILI O TOME KAKO HOMER NE VIDI PENELOPU KAO AMAZONKU

 

- Nemojte pomisliti da nešto loše govorim o svojoj ženi. – reče Aristotel. – Nema nijedne mane, sem te nostalgije. Znate, kako se kaže za žene, „žena ćuti samo o onome što ne zna“, dok u moju ženu možeš imati svako poverenje. Ona, za razliku od mnogih, zna da ćuti.

 

Irina je poželela da mu se suprotstavi, jer to što on tvrdi logički je sporno. Kako su ljudi tako olako spremni da svoje šepave generalizacije za tren oka univerzalizuju? I odjednom se seti problema koji ju je mučio. Reč je o jednoj, možda, pri-vidnoj nelogičnosti u Odiseji.

 

- Aristotelove reči su me podsetile na jedno mesto iz Odiseje, za koje mislim da se ne dā jednoznačno protumačiti – reče Irina Vesni.

- Hajde, kaži o čemu je reč, pa da porazgovaramo – prihvati Vesna, jer je i njoj ova Aristotelova tvrdnja zasmetala, pa požele da se upusti u sasvim drugačiji razgovor sa svojom drugaricom.

- Da li Odisej uistinu veruje ili ne veruje Penelopi? Za to je potreban poduži uvod. Pođimo od scene kada Odisej prerušen u prosjaka kaže Penelopi da će se Odisej uskoro vratiti. Jedno drugom se poveravaju, iskreno ona, neiskreno on. Prosjak sebe lažno predstavlja kao aristokratu sa Krita, čineći svoju „laž“ „podobnijom istini“ tako što priču stalno poredi sa Odisejevom, koja joj je vrlo slična: obojica su dugo odvojeni od doma, lutaju – reče Irina.

- Da – kaza Vesna – odlično se sećam tog mesta. Dok Penelopa gorko plače, očigledno pokazujući ljubav prema mužu, Odisej prikriva osećanja i nastavlja da se pretvara kako je prosjak. Penelopa proverava čoveka koji se izdaje za prijatelja njenog muža. Dva su razloga tome: hoće da ustanovi da li je tačna prosjakova priča kako je video i ugostio Odiseja, a ujedno želi da muža učini prisutnim, makar posredstvom reči.

- Odisej se izdaje za Odisejevog prijatelja tako što govori o sebi – nastavi Irina. – Ta Odisejeva priča o vlastitom lažnom identitetu potpuno je u saglasnosti sama sa sobom, puna je detalja koji se dobro uklapaju u celinu priče. Međutim, Odisejeva laž je na ivici da bude razotkrivena, upravo stoga što prosjak tako podrobno i s obiljem detalja opisuje Odisejevu posetu tobožnjem kritskom domu, njegovu košulju i ogrtač. Kako neko posle dvadeset godina može da se seća pojedinosti odela nekog svoga gosta – mogli bismo se upitati. Ma koliko taj gost bio poseban i značajan! Zar ne?

- Odisejeva najveća želja je da vidi Penelopinu reakciju na priču o sebi, tako da u tom trenutku njegova opreznost popušta. Osim toga, Odisej u odeždi prosjaka saopštava Penelopi da je blizu i da se uskoro vraća – reče Vesna.

- Prema strancu je Penelopa do te mere iskrena da mu pripoveda san o orlu i guskama, a, što je najneobičnije, u samom snu se nalazi i tumačenje simbolike sna. Guske su prosci, što će ubiti Odiseja, koji je predstavljen kao orao. Penelopa ne veruje ni u snove, ni u tumačenje snova – reče Vesna.

- Stvarnost joj demantuje snove – uzvrati Irina. – Penelopa vidi situaciju onakvom kakva jeste: Odiseja nema toliko dugo, pa je teško poverovati da će se uskoro vratiti. Njen naizgled Sizifov posao – tkanja i paranja pokrova – u stvari je vrlo dovitljivo odlaganje da se donese rešenje koje ni njoj ni njenom sinu ne ide u prilog. Tu su i nasilni prosci koji joj arče kuću i nestrpljivo očekuju njenu odluku. Razapeta između neutoljive tuge i tačnog saglédanja situacije Penelopa donosi odluku – i to odluku kojom će potpuno prekinuti sa Odisejem i njegovim domom.

- I tako joj pada na pamet plan da organizuje turnir u kojem će pobednik biti onaj ko najbolje zategne Odisejev luk kako bi strela prošla kroz dvanaest sekira – reče Vesna.

- To podseća na Odisejeve domišljatosti, kao da ih je on sâm smislio – primeti Irina. -Njena ideja je toliko dobra kao da ju je uobličila sama Atina. Penelopa je ta koja saopštava ideju, dok Odisej koristi njenu zamisao o nad-metanju kako bi pobio prosce.

- Sada je jasno to što te muči. Pitaš se zašto Penelopa nije uključena u taj plan – zaključi Vesna.

- A razlozi što bi trebalo da bude aktivni saučesnik jesu sledeći: ona je tvorac same ideje; potom, mužu i sinu bi mogla da pomogne nekom važnom dosetkom, nečim što bi smanjilo rizik čitavog plana. Sada nam ostaje da vidimo zašto nije uključena u realizaciju te ideje – reče Irina, nastojeći da se usredsredi na razrešenje problema.

- Prvo što bi moglo pasti na pamet – reče Vesna – da joj Odisej ne veruje sasvim i da je iskušava, jer upravo je ona ta koja je predložila zamisao o takmičenju, i to da bi pobednika takmičenja uzela za muža, a ne da bi poubijala svoje prosce, takmičare. Drugo, ona prosjaku kaže da ne veruje da će se njen muž vratiti, što znači kako je konačno rešila da se uda za jednog od prosaca. Međutim, ovo tumačenje pada u vodu, zato što Odisej iz samih njenih reči zaključuje koliko ga voli. To bi onda trebalo da znači kako je on ne iskušava, jer je u njenu vernost ipak siguran.

- Druga odgonetka bi eventualno mogla biti – reče Irina – upravo ono što je Aristotel načelno rekao o ženama, da bi Penelopa nekom neopreznom rečju mogla poremetiti realizaciju plana. To otpada, zato što je Penelopa pametna žena, koja ne govori ono što ne treba reći. Odisej je isuviše ceni da bi tako nešto i pomislio. Onda moramo da odgonetku tražimo na nekom trećem mestu. Odisej vidi da se Penelopa nalazi u emocionalnom rastrojstvu, te žena u takvom stanju ne bi mogla pomoći da se stvari izvedu lukavo i do kraja. I ova je interpretacija, međutim, pogrešna, budući da je, bez obzira na svoju tugu, „mudra Penelopa“ četiri godine vrlo dovitljivo uspevala da prevari prosce. Suze su za nju jedina uteha, koju pokazuje samo pred sobom ili pred nekim bliskim sebi. Ona nije žena koja gubi pamet zbog tuge, što, uostalom, pokazuje i njeno ponosno i mudro insistiranje da se i prosjak uključi u nadmetanje.

- Onda je, Irina, nešto drugo posredi – reče Vesna, pa nastavi: - Odisej hoće da Penelopu zaštiti od krvavog sukoba da ona ne bi stradala. Stoga Penelopa mora biti potpuno izolovana i zaštićena od onoga što će nastupiti. Ukoliko bi u sukobu prosci pobedili, Penelopa, koja bi znala za plan i u njemu aktivno učestvovala, bila bi ubijena sa ostalima. Zato sin i naređuje majci da ode u svoje odaje, jer neće da ona ima bilo kakve veze sa krvlju koja će pasti.

- I tako smo metodom eliminacije došli to toga da Odisej Penelopu štiti svojom velikom ljubavlju, ne želeći da njenu sudbinu prepusti slučaju – reče Irina i dodade: - Zaboravili smo na razlog mitotvorca. Za njega je Penelopa uvek „mudra“, ona razume stvarnost, pravu prirodu bogova, hijerarhiju i red koji oni stvaraju. Njena mudrost je, međutim, nemoćna pred silom. A na silu treba odgovoriti silom, što nije uloga koja je njoj namenjena. Homer ne vidi Penelopu kao Amazonku.

 

Za sve vreme dok su dve drugarice gorljivo razgovarale, Aristotel se diskretno povukao iza šanka, ipak budno motreći da nečega od hrane ili pića na stolu ne ponestane. Da li je shvatio smisao svojih poslednjih izgovorenih reči? Verovatno ne. Ali je pouzdano znao da su one bile motiv za ovako dug razgovor u kojem on nije mogao da učestvuje.

 

 I.D.

 

 

PROLEĆE, MED I MIR RAZGOVARAJU, ILI ZAŠTO PENELOPA NE PREPOZNAJE ODISEJA

 

            Sa terase Telemahove kuće dve prijateljice su opazile kako se približava žena retke lepote. Sunčevi zraci odbijali su se o nasmešeno lice i kosu, žutu kao med. Otvorila je kapiju Telemahove kuće, mahnula im je kao da ih godinama zna i obratila im se dubokim, prozuklim glasom:

 

- Radoznala sam da upoznam Konstantinove gošće, jer svi u Vatiju govore o vama. Jedini ste putnici ovde – ironično reče.-Zovem se Melina, a vi?

            - Vesna i Irina.

            - Irina je grčko ime i znači mir.

- Znam to – reče Irina. – A Vaše ime je Medena, Honey, a koren je μέλις, što znači med, i dobro Vam pristaje.

            - Čula sam da govorite grčki.

            - Pomalo. Poznajem starogrčki.

            - A šta znači Vesna?

- Hm. Kako bi se prevelo na grčki? Aniksi (άνοιξη).

- Proleće, divna reč – rekla je Melina – a i divno je doba godine kada proleće nastupi. I tako su se upoznale Mir, Med i Proleće kazalo je Proleće i sve tri prasnuše u smeh.

Smejale su se dugo i glasno, združene u radosti i radoznalosti. Između njih je bilo ono englesko „you“, koje je dovoljno neodređeno da mu samo kontekst može odrediti bliskost ili udaljenost.

 

            - Kako ste se vas dve obrele na Itaki?

- Ponajviše zato što obe volimo reči, pisane posebno. Zato što živimo kroz knjige i za knjige. Itaka je za nas ime sa viškom značenja. Hoćemo da vidimo kojem najviše odgovara, reče Vesna.

            - Da li ste to otkrile?

            - Ne, još ni sada. Na putu smo... – kazala je          Irina

            - Nisi Itačanka, Melina? Ili jesi?

- Ja sam Atinjanka prođe dugoprstom rukom kroz kosu, žutu kao med, i podsmehnu se sebi. Melina se ponosila što je Atinjanka, što joj je deda bio gradonačelnik tog divnog grada, a istovremeno je svesna da je taj ponos glupa stvar.

            - Da se ispravim. Iz Atine sam, a sad sam           Itačanka!

            - Kako si se obrela ovde?   

- Duga priča, a može se svesti na nekoliko reči: zaljubila sam se, udala i otišla da živim na muževljevom ostrvu odgovori ležerno, kao da je vrlo česta pojava preseliti se iz Atine na Itaku.

- U Atini sam se bavila prodajom antikviteta i vrednih slika, te sam zbog posla mnogo putovala. Pogleda preko naših glava u krovove itačkih kuća. - Ovde sam pronašla dom i mir sa svojim Odisejem. Ne šalim se, tako se zove moj muž, jer mnogo Grka nosi ime ovog najstarijeg lutalice. Radi u pošti, voli Itaku i uvek je spreman da krene sa mnom u neku avanturu kada hoćemo da pobegnemo od itačkog mira.

- Kako si prepoznala svog Odiseja? – Nemirna radoznalost, sva sročena u ovom pitanju, izlivala se iz očiju Mira i Proleća.

- Jednostavno jesam. A ne znam kako. Ume da me zasmeje, nikada mi nije laskao i voli da pripoveda priče koje rado slušam. A ponekad ne možemo jedno od drugoga da dođemo do reči. Naučio me je veštini slušanja. Oboje volimo da lutamo po Itaki. Zamalo zaboravih zašto sam došla, drage moje.

 

Iz torbe je izvadila OdisejuNikosa Kazancakisa, koju je po njoj poslao Konstantin ipogledom preletela preko terase Telemahove kuće. Ugledala je razbacane knjige na srpskom jeziku i uzela jednu od njih.

               

- To je sigurno Homerova Odiseja.

            - Kako znaš?

            - Najdeblja je od svih.

            - Da li si čitala Odiseju“?

- Svako ko dođe u Grčku misli da svi mi znamo Odiseju naizust. Sada ste slučajno nabasale na mene, koja sam rasla uz nju. Ono što se čuje u detinjstvu ne zaboravlja se. Deda me je često uspavljivao pričama o Odisejevim avanturama, njegovom putovanju između Scile i Haribde, sirenama, nimfi Kalipsi, Odisejevom okršaju sa proscima, o tome kako Penelopa ne prepoznaje Odiseja...

- Stvarno, kako to da toliko hvaljena, sveznajuća „mudra Penelopa“ nije odmah prepoznala svoga Odiseja?

               

I tako su Med, Mir i Proleće otvorile trojni simposion o tome.

               

- Toliko suza je za njim prolila, a onda kada se pojavio, ne shvata da nije ono što kaže da jeste. Kada na kraju i vidi Atininom rukom ulepšanog Odiseja, kada joj sin govori kako je hladna prema ocu, ona se povlači i tŷđi od njega. Doista čudno?

- Zašto? – zapitale su se sve tri.

- A još čudnije je to što Odiseja odmah prepoznaju, gotovo nekim instinktom, dadilja i pas. Samo Penelopa nema taj instinkt. Ona mora da ga prepozna na način koji je njoj svojstven – primetila je Irina, verujući da je pronašla tu nit koja vodi ka odgonetanju ove zagonetke.

               

Bela, neprekinuta linija putovala je vodom.

 

- A da li, zaista, Penelopa nije ništa slutila? Sećate li se kako je predložila da prosci gađaju upravo iz Odisejevog luka kojim se on služio najveštije? Možda je naslutila da maska prosjaka skriva Odiseja, te je, stoga, zahtevala da i on učestvuje u nadmetanju – iznela je Melina zanimljivu hipotezu, vadeći duge, crne cigarete iz tašne.

- Penelopa navodi nešto drugo kao razlog zašto i prosjak treba da učestvuje u nadmetanju. Pozivajući se na pravo gosta, Penelopa smatra da ukoliko stari prosci a „nepozvani gosti“ učestvuju u nadmetanju, imaju to pravo i novi – iznela je svoje mišljenje Vesna.

               

            Proleće je ponudilo Medenu itačkim medom i belom alvom.

 

- Slažem se. Penelopa ne naslućuje, ne gata. Ona je vrlo oprezna. Ne prihvata ništa dok joj se ne dokaže – rekla Irina.

- Kako onda da često sniva neobične snove koji se javljaju najčešće prozorljivim, vidovitim ljudima? – zapitala se Melina, doista verujući u istinitost predskazanja, snova i mitova. Ubeđena je i da ima jurodivih duša, odenutih u tela pametnih ljudi ili luda.

- Upravo tako, Penelopina iracionalnost porađa te „istinite“ slike što joj se javljaju u snovima. Jednom je u postelji sanjala muža, Odiseja, kakav je bio pred odlazak u rat. Ali, to je za nju bio samo san, neostvarena želja, laž, koja muči više od mraka, nestajanja i smrti. Ona uporno odbacuje svoju iracionalnost, neće da poveruje u zaslepljujuću radosnu istinu koju je iščekivala dvadeset godina. A sada kada je tu, ona ne sme ili neće da je razume i prihvati ili strahuje da će je silovita radost uništiti – u žaru razgovora ove je reči izvajala Irina.

               

U tom trenutku Miru je pred oči izleteo bronzani kip Zevsa ili Posejdona u polupokretu, napregnutog i gotovo savršeno izvajanog tela. Pogled joj se zaustavio na modroj vodi na horizontu.

 

- Penelopina životna mudrost, kao i kod većine drevnih Grka – kazala Vesna -jeste da bogovi uvode red i meru, ali se i veselo poigravaju s ljudima i našim nesrećama, čineći ohola, gnevna i ružna dela. Oni drugačije gledaju i na naša stradanja, očaj i smrt. Iz njihove perspektive sve ovo zadobija drugačiji smisao, iščezava u njihovoj ravnodušnosti, gubi oblik u njihovom beskraju, postaje samo niz trenutaka u njihovoj večnosti.

- Tako, po Penelopinom mišljenju, ubijeni prosci mogu biti delo nekog gnevnog boga, a ne Odisejevo ljudsko delo – dodala je Irina. - Ona nije sigurna ni u izgled, jer je promenljiv, ni u predosećaj, jer može da prevari, ni u tvr-đenja drugih, jer mogu da omanu.

           

Jarki sjaj se razlivao po celom Vatiju i činio da sve stvari, ljudi i njihovi pokušaji dobiju drugu boju od uobičajene za jesen.

 

- Možda su Odisejeva lica toliko različita da on i nema svoj identitet? – zapitala se Vesna. - Bilo bi tačnije reći: on nema samo jedan identitet.

- Penelopa odlično poznaje jedno Odisejevo lice – rekla je Irina - koje je povezano sa njom lično: a to je tajna njihove bračne postelje. To je samo njihova tajna, za koju jedino on i ona znaju. Kada se oni kao muž i žena prepoznaju, ona više nema nijednu nedoumicu. Bračna postelja joj otkriva da je čovek pred njom zaista njen muž Odisej.

               

Nekoliko starijih žena, odevenih u crno, spuštale su se pored Telemahove kuće. One su u doživotnoj koroti. Pogled im nije lutao, gledale su samo ispred sebe.

 

- Penelopa iskušava Odiseja. Vodeći ljubav s njim, želi da proveri da li je on još voli, posle toliko godina, iskušenja, iskustava i saznanja – kazala je Vesna i opazila na ogradi terase, nedaleko od sebe, Homerovu bistu i figuru vinčanske boginje.

- Proleće i Mir, zaboravile ste glavnu stvar – rekla je Med. – A to je namera mitotvorca da glavno prepoznavanje treba da usledi posle brojnih peripetija, na kraju, kako je i red da bude u dobro komponovanoj epopeji.

 

            Sve tri su se pogledale bez reči sa odobravanjem, radosne što su barem donekle rasplele Homerovo tkanje.

 

- Da li sveotkrivajući odnos između muškarca i žene ima ili nema prednosti u odnosu na bračnu tajnu Penelope i Odiseja, što je ljubomorno čuvaju od drugih – pitanje je za neki drugi razgovor – rekla je Melina, pokušavajući da otera muvu koja ju je nervirala sve vreme tokom razgovora. - Moram da krenem, moje nove drýge, jer neko dolazi po mene. Sada ćete je upoznati.

               

Do Telemahove kuće dotrčala je živa, vesela devojčica. Upitale su je Mir i Proleće kako se zove, a ona je odgovorila da je bezimena. Na Itaki su čak i deca dovitljiva. Dugo su mahale jedne drugima, sve dok obrisi Meline i devojčice nisu nestali, stopivši se sa itačkim krovovima.


 I.D.



PODELITE OVAJ TEKST NA:






2024 © Književna radionica "Kordun"