ZAŠTO UBIJAJU PESNIKA?
“Sužnju poezije”, Branku Miljkoviću
Oblaci puni ptica, smrti vesnika,
pucanj u slobodu, pucanj u svest,
zašto ubijaju pesnika?
Da li će neko preneti vest?
Maleno drvo, čvrstoga korena
kraj njega svi snovi ispuste dah,
na zemlji suvoj, grančica slomljena
bez kapi krvi život postane prah.
Pesniče, ustani, isuči pero ko mač
neka vide da još uvek si živ
neka tvoja pesma zagluši plač,
stihom razvedri ovaj život siv.
Reč je tvoja neukrotiva,
poput ata što poljima jezde,
kruna od slova, poezije jurodiva,
kradljivac noći, lovac na zvezde.
I svi viču: „Poštedite vesnika!“
Jer smrt je tu, na krilima ptice,
zašto večito ubijaju pesnika
a skrivaju svoje zlokobno lice?
krkArt
DUHOVNA POBUNA
Borim se perom jer drugu moć nemam
mač je moj skovan od mrlje tamnog mastila
u svakom kutu ovog okrutnog sveta živi neka neman
koja je podanike svoje lažnim životom počastila.
Borim se snagom reči jer me druge snage izdaju
sav imetak svoj jedino sa papirom svojim delim
dok jedni ćute a drugi neće da priznaju
ja hrabro zborim, reči su moje gorke kao pelin.
Pobuna! Borba! Bitka! Boj! ̶
časnima i ne preostaje drugo ništa
nego da sami i bez straha povedu rat svoj
za slobodu svog duhovnog ognjišta.
krkArt
