MAJCI

Moja sjajna Zvezdo,

moja tačko sjajna,

moje duše gnezdo,

duše moje tajna.

Moje plavo more.

Plavo moje oko.

Moje mirne zore

i nebo široko.

Moja ružo draga.

Radost moja, snaga!

Moj najlepši osmeh,

moje boli lek.

Moja oba krila,

moja majko mila.

POBEGAO MORSKI MRAK

(Hobotnica i Ajkula)

Hobotnica sa šest kráka,

na dnu mora, u sred mraka,

vezivala svoje pertle,

koje šljašte, koje svetle.

I odjednom more sinu,

i dan posta, sve se vidi,

zagleda se u daljinu,

Ajkula se bela stidi.

Navikla je ajkulica,

da se šunja morskim mrakom,

sada joj pod jakim svetlom,

baš i nije tako lako.

Hobotnica, njena druga,

sa njom čuva morske tajne,

i sve školje bisernice,

zbog pertlica koje sjaje.

More plavo, more sjajno,

na tvom dnu se svašta krije,

nema više onog mraka,

pa sad strašno ništa nije!

Ti ne voliš kišu, Mišu

Padala je sitna kiša.

Tek tek da se bara čuje.

Potresla je vest ta Miša,

zbog planova koje kuje!

Kapljice ga golicaju!

Ah, te hladne letnje kapi...

Ometaju malog Miša,

da k'o čovek mirno zaspi.

Mišu, mišu, kapi njišu!

Ne traži im svaku manu,

već se raduj, slavi kišu,

u ovome mokrom danu!

Juhu, juhu, ne volim te,

dve, tri kontra reči kaže,

izgleda je malom Mišu,

Sunce ipak malo draže! 

PODELITE OVAJ TEKST NA: