МАЈЦИ

Моја сјајна Звездо,

моја тачко сјајна,

моје душе гнездо,

душе моје тајна.

Моје плаво море.

Плаво моје око.

Моје мирне зоре

и небо широко.

Моја ружо драга.

Радост моја, снага!

Мој најлепши осмех,

моје боли лек.

Моја оба крила,

моја мајко мила.

ПОБЕГАО МОРСКИ МРАК

(Хоботница и Ајкула)

Хоботница са шест крáка,

на дну мора, у сред мрака,

везивала своје пертле,

које шљаште, које светле.

И одједном море сину,

и дан поста, све се види,

загледа се у даљину,

Ајкула се бела стиди.

Навикла је ајкулица,

да се шуња морским мраком,

сада јој под јаким светлом,

баш и није тако лако.

Хоботница, њена друга,

са њом чува морске тајне,

и све шкоље бисернице,

због пертлица које сјаје.

Море плаво, море сјајно,

на твом дну се свашта крије,

нема више оног мрака,

па сад страшно ништа није!

Ти не волиш кишу, Мишу

Падала је ситна киша.

Тек тек да се бара чује.

Потресла је вест та Миша,

због планова које кује!

Капљице га голицају!

Ах, те хладне летње капи...

Ометају малог Миша,

да к'о човек мирно заспи.

Мишу, мишу, капи њишу!

Не тражи им сваку ману,

већ се радуј, слави кишу,

у овоме мокром дану!

Јуху, јуху, не волим те,

две, три контра речи каже,

изгледа је малом Мишу,

Сунце ипак мало драже! 

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: