O namaAutoriPoezijaProzaRecenzijeRazgovoriVestiMedijiKolumnaKultura sećanja


















Izdvajamo

Aleksa Đukanović
Aleksandar Čotrić
Aleksandar Mijalković
Aleksandra Đorđević
Aleksandra Grozdanić
Aleksandra Nikolić Matić
Aleksandra Veljović Ćeklić
Aleksandra Vujisić
Anastasia H. Larvol
Anđelko Zablaćanski
Biljana Biljanovska
Biljana Stanisavljević
Bogdan Miščević
Bojana Radovanović
Boris Đorem
Boris Mišić
Branka Selaković
Branka Vlajić Ćakić
Branka Vujić
Branka Zeng
Dajana Petrović
Danijel Mirkov
Danijela Jokić
Danijela Milić
Danijela Odabašić
Danijela Trajković
Danilo Marić
Dejan Grujić
Dejan Krsman Nikolić
Desanka Ristić
Dina Murić
Divna Vuksanović
Đoka Filipović
Đorđo Vasić
Dragan Jovanović Danilov
Dragana Đorđević
Dragana Lisić
Dragana Živić Ilić
Dragica Ivanović
Dragica Janković
Draško Sikimić
Dušica Ivanović
Dušica Mrđenović
Duška Vrhovac
Gojko Božović
Goran Maksimović
Goran Skrobonja
Goran Vračar
Gordana Goca Stijačić
Gordana Jež Lazić
Gordana Pešaković
Gordana Petković Laković
Gordana Subotić
Gordana Vlajić
Igor Mijatović
Ilija Šaula
Irina Deretić
Iva Herc
Ivan Zlatković
Ivana Tanasijević
Jasmina Malešević
Jelena Ćirić
Jelena Knežević
Jelica Crnogorčević
Jovan Šekerović
Jovan Zafirović
Jovana Milovac Grbić
Jovanka Stojčinović - Nikolić
Juljana Mehmeti
Kaja Pančić Milenković
Katarina Branković Gajić
Katarina Sarić
Kosta Kosovac
Lara Dorin
Laura Barna
Ljiljana Klajić
Ljiljana Šarac
Ljubica Žikić
Ljubiša Vojinović
Maja Cvetković Sotirov
Maja Herman Sekulić
Maja Vučković
Marija Jeftimijević Mihajlović
Marija Šuković Vučković
Marija Viktorija Živanović
Marina Matić
Marina Miletić
Mario Badjuk
Marko D. Marković
Marko D. Kosijer
Marko Marinković
Marko S. Marković
Marta Markoska
Matija Bećković
Matija Mirković
Mićo Jelić Grnović
Milan S. Marković
Milan Pantić
Milan Ružić
Mile Ristović
Milena Stanojević
Mileva Lela Aleksić
Milica Jeftić
Milica Jeftimijević Lilić
Milica Opačić
Milica Vučković
Milijan Despotović
Miljurko Vukadinović
Milo Lompar
Miloš Marjanović
Milutin Srbljak
Miodrag Jakšić
Mira N. Matarić
Mira Rakanović
Mirjana Bulatović
Mirko Demić
Miroslav Aleksić
Mitra Gočanin
Momir Lazić
Nataša Milić
Nataša Sokolov
Nebojša Jevrić
Nebojša Krljar
Neda Gavrić
Negoslava Stanojević
Nenad Radaković
Nenad Šaponja
Nenad Simić-Tajka
Nevena Antić
Nikola Kobac
Nikola Rausavljević
Nikola Trifić
Nikola Vjetrović
Obren Ristić
Oliver Janković
Olivera Stankovska
Petar Milatović
Petra Rapaić
Petra Vujisić
Rade Šupić
Radislav Jović
Radmila Karać
Radovan Vlahović
Ramiz Hadžibegović
Ranko Pavlović
Ratka Bogdan Damnjanović
Ratomir Rale Damjanović
Ružica Kljajić
Sanda Ristić Stojanović
Sanja Lukić
Saša Knežević
Sava Guslov Marčeta
Senada Đešević
Simo Jelača
Slađana Milenković
Slavica Catić
Snežana Teodoropulos
Sanja Trninić
Snježana Đoković
Sofija Ječina - Sofya Yechina
Sonja Padrov Tešanović
Sonja Škobić
Srđan Opačić
Stefan Lazarević
Stefan Simić
Strahinja Nebojša Crnić Trandafilović
Sunčica Radulović
Tatjana Pupovac
Tatjana Vrećo
Valentina Berić
Valentina Novković
Vanja Bulić
Velimir Savić
Verica Preda
Verica Tadić
Verica Žugić
Vesna Kapor
Vesna Pešić
Viktor Radun Teon
Vladimir Pištalo
Vladimir Radovanović
Vladimir Tabašević
Vladislav Radujković
Vuk Žikić
Zdravko Malbaša
Željana Radojičić Lukić
Željka Avrić
Željka Bašanović Marković
Željko Perović
Željko Sulaver
Zoran Bognar
Zoran Škiljević
Zoran Šolaja
Zorica Baburski
Zorka Čordašević
Proza


ČOVEK I PLANETA ZEMLJA

Simo Jelača
detalj slike: KRK Art dizajn

ČOVEK I PLANETA ZEMLjA 

Dr SIMO JELAČA
 
Naša planeta Zemlja, jedina na kojoj znamo do sada da živi čovek, formirana je tako da se u njenoj unutrašnjosti nalaze sve mineralne materije i energenti koje čovek koristi. Ti minerali i energenti su unutrašnji organi planete Zemlje. Prodirući u zemljinu unutrašnjost čovek čini zločin na sopstvenu štetu. Prečišćavanjem minerala čovek preostalu šljaku nesmotreno odlaže po svojoj okolini, zagađujući je. Sagorevanjem energenata on otpadne gasove šalje u sopstvenu atmosferu, koji indirektno izazivaju promene koje prete da nas potpuno unište. Na zemlji žive bezbrojne vrste životinja, koje čovek takođe koristi za sopstveni opstanak. Zemlja takođe obiluje biljnim svetom, nastalim za ljudsko preživljavanje. Zemlja obiluje vodama, u obliku reka, jezera, mora i okeana, bez koje ne bi mogao da egzistira nikakav život, a u tim istim vodama takođe postoje bezbrojne vrste života. Zemlju obavija atmosfera, po sastavu takva da najbolje odgovara ljudskom organizmu, čista i svima na ravnopravnom raspoloženju. Da nam sve to priroda nije darovala ni mi ne bismo mogli postojati. Prema tome, dužnost čoveka bila bi da prirodu koristi onakvom kakva nam je darovana, a ne da razdire unutrašnje organe Zemlje niti da zagađuje sopstvenu sredinu u kojoj egzistira.

Teško je utvrditi kada je ko ili šta nastalo, čovek, životinje ili biljke, a po svoj prilici nastajali su ili istovremeno ili je čovek bio poslednji. Nastajanjem čoveka on je na zemlji već imao na raspoloženju vodu i vazduh, i biljke za ishranu. Koristio je sve što ga je okruživalo. I sve dok nije pronašao alatke služio se goloruk, pio čistu i bistru vodu, udisao čist vazduh i bio zdrav. A od kada je počeo da zadire u zemljinu unutrašnjost, počeo je da ugrožava sopstvenu sredinu i da zagađuje vazduh. U početku mu to nije smetalo, pa o tome nije ni razmišljao sve dok nije dospeo do kritične faze. Najdublje je prodirao za naftom i gasom i s’ njima, pored uglja, najviše zagadio atmosferu, dovodeći sopstvenu egzistenciju u pitanje.

A ako nam je tražiti pravoga krivca za takvo ljudsko ponašanje, možemo prvo upreti prst u najbogatiji sloj ljudi, koji ne prezaju ni pred čime u ostvarenju sopstvenih interesa za profitom. Bogataše ne zabrinjava uništavanje plodnih njiva, ni posledice katastrofalnih poplava, pa čak ni nestajanje ljudskih naselja. Njih u prvom redu interesuju zelene novčanice, dolari, čije se svote sada mere već stotinama milijardi. A zašto sve to? Može li im ikada biti dosta? Izvore mineralnih materija toliko su isforsirali da je opstanak ljudskog roda na planeti Zemlji doveden u pitanje.

Još od davnina, a naročito od vremena Nikole Tesle, svetu su predočeni obnovljivi izvori energije (Sunce, voda i vetrovi), koji tek u novije vreme počinju primetnije da se koriste, mada, može se slobodno reći, dosta kasno. Nastojeći da se atmosfera popravi trebaće potpuno preorijentisati industriju i ceo ljudski život isključivo na obnovljive izvore energije, koji nam uzgred, stoje na stalnom raspolaganju i to gotovo besplatno. A ko će to moći da ostvari? Pa jedino pametni, koji će se nekada morati ujediniti i potpuno eliminisati sa vladajuće scene neuke bogataše i stvari preuzeti u sopstvene ruke. Ko to bude doživeo naka mu je sa srećom. Čoveku je od njegovog postanka do danas, kada je sopstvenu sredinu do ovog stanja doveo, trebalo više miliona godina. Za realno je očekivati da neće toliko trebati da se sve popravi. 

U potrazi za mineralima iz zemlje, čovek je prodro toliko duboko u njenu unutrašnjost i napravio tolike šupljine u njenoj utrobi, što je svakako i možda jedan od razloga za sve više razornih zemljotresa i vulkana. Sve to u neku ruku podseća na ljudski organizam, koji bi krahirao kada bi mu povadili njegove unutrašnje organe. A sada, kada je čovek uvideo do čega je sopstveni rod doveo, počinje da mašta o preseljavanju na druge planete. I sve to košta neograničene količine novca, vremena, rada i energije, sa kojima bi se stanje na zemlji uveliko moglo da popravi, umesto putovanja na druge planete. A poznato je da na planetama do kojih čovek doseže nema ni vode, ni vazduha, kakav odgovara ljudskom organizmu, bez kojih čovečanstvu nema opstanka. Bogataši osmišljavaju da tamo šalju naivne i sa njima eksperimentišu, opet sa ciljem sopstvenog biznisa i ogromnih profita. Oni već sad’ prodaju putne karte za Mars u jednom smeru, a zna se šta to treba da znači.

Da je kojim slučajem čovek ostao na prvobitnom nivou razvoja, i danas bi živeo bez raka, bez dijabetesa i srčanih poremećaja, istina bez komfora, koji najvećoj većini pričinjava zadovoljstvo, ali bez otpada na zemlji, u vodama i u vazduhu, kakve svi pijemo i udišemo. Teorijski, postoji nada da će se iznaći dovoljno pameti da se neuki bilijarderi eliminišu sa vladajućih pozicija i da se data mesta ustupe sposobnima. A zna se da bogataši profitiraju i na ljudskim oboljenjima, kreirajući bolesti, a proizvodeći lekove za iste, koji su preskupi, ali koji donose ogromna bogatstva farmaceutskoj industriji. Poznato je da je planeta Zemlja već toliko zagađena, da je teško verovati da će ikada uspeti da se očisti i potpuno regeneriše. Čini se nemogućim potpuno očistiti sva mora i okeane, a takođe i čitavu atmosferu. U svim tim pokušajima čišćenja i regeneracije opet će najveći profit uzeti najbogatiji. Prema tome, po svoj prilici, najbogatiji su najveći uzročnici stanja u koje smo dospeli i najveći su krivci za propast ljudske civilizacije.  

 

PODELITE OVAJ TEKST NA:






2024 © Književna radionica "Kordun"