О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКолумнаКултура сећања


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Проза


ЧОВЕК И ПЛАНЕТА ЗЕМЉА

Симо Јелача
детаљ слике: КРК Арт дизајн

ЧОВЕК И ПЛАНЕТА ЗЕМЉА 

Др СИМО ЈЕЛАЧА
 
Наша планета Земља, једина на којој знамо до сада да живи човек, формирана је тако да се у њеној унутрашњости налазе све минералне материје и енергенти које човек користи. Ти минерали и енергенти су унутрашњи органи планете Земље. Продирући у земљину унутрашњост човек чини злочин на сопствену штету. Пречишћавањем минерала човек преосталу шљаку несмотрено одлаже по својој околини, загађујући је. Сагоревањем енергената он отпадне гасове шаље у сопствену атмосферу, који индиректно изазивају промене које прете да нас потпуно униште. На земљи живе безбројне врсте животиња, које човек такође користи за сопствени опстанак. Земља такође обилује биљним светом, насталим за људско преживљавање. Земља обилује водама, у облику река, језера, мора и океана, без које не би могао да егзистира никакав живот, а у тим истим водама такође постоје безбројне врсте живота. Земљу обавија атмосфера, по саставу таква да најбоље одговара људском организму, чиста и свима на равноправном расположењу. Да нам све то природа није даровала ни ми не бисмо могли постојати. Према томе, дужност човека била би да природу користи онаквом каква нам је дарована, а не да раздире унутрашње органе Земље нити да загађује сопствену средину у којој егзистира.

Тешко је утврдити када је ко или шта настало, човек, животиње или биљке, а по свој прилици настајали су или истовремено или је човек био последњи. Настајањем човека он је на земљи већ имао на расположењу воду и ваздух, и биљке за исхрану. Користио је све што га је окруживало. И све док није пронашао алатке служио се голорук, пио чисту и бистру воду, удисао чист ваздух и био здрав. А од када је почео да задире у земљину унутрашњост, почео је да угрожава сопствену средину и да загађује ваздух. У почетку му то није сметало, па о томе није ни размишљао све док није доспео до критичне фазе. Најдубље је продирао за нафтом и гасом и с’ њима, поред угља, највише загадио атмосферу, доводећи сопствену егзистенцију у питање.

А ако нам је тражити правога кривца за такво људско понашање, можемо прво упрети прст у најбогатији слој људи, који не презају ни пред чиме у остварењу сопствених интереса за профитом. Богаташе не забрињава уништавање плодних њива, ни последице катастрофалних поплава, па чак ни нестајање људских насеља. Њих у првом реду интересују зелене новчанице, долари, чије се своте сада мере већ стотинама милијарди. А зашто све то? Може ли им икада бити доста? Изворе минералних материја толико су исфорсирали да је опстанак људског рода на планети Земљи доведен у питање.

Још од давнина, а нарочито од времена Николе Тесле, свету су предочени обновљиви извори енергије (Сунце, вода и ветрови), који тек у новије време почињу приметније да се користе, мада, може се слободно рећи, доста касно. Настојећи да се атмосфера поправи требаће потпуно преоријентисати индустрију и цео људски живот искључиво на обновљиве изворе енергије, који нам узгред, стоје на сталном располагању и то готово бесплатно. А ко ће то моћи да оствари? Па једино паметни, који ће се некада морати ујединити и потпуно елиминисати са владајуће сцене неуке богаташе и ствари преузети у сопствене руке. Ко то буде доживео нака му је са срећом. Човеку је од његовог постанка до данас, када је сопствену средину до овог стања довео, требало више милиона година. За реално је очекивати да неће толико требати да се све поправи. 

У потрази за минералима из земље, човек је продро толико дубоко у њену унутрашњост и направио толике шупљине у њеној утроби, што је свакако и можда један од разлога за све више разорних земљотреса и вулкана. Све то у неку руку подсећа на људски организам, који би крахирао када би му повадили његове унутрашње органе. А сада, када је човек увидео до чега је сопствени род довео, почиње да машта о пресељавању на друге планете. И све то кошта неограничене количине новца, времена, рада и енергије, са којима би се стање на земљи увелико могло да поправи, уместо путовања на друге планете. А познато је да на планетама до којих човек досеже нема ни воде, ни ваздуха, какав одговара људском организму, без којих човечанству нема опстанка. Богаташи осмишљавају да тамо шаљу наивне и са њима експериментишу, опет са циљем сопственог бизниса и огромних профита. Они већ сад’ продају путне карте за Марс у једном смеру, а зна се шта то треба да значи.

Да је којим случајем човек остао на првобитном нивоу развоја, и данас би живео без рака, без дијабетеса и срчаних поремећаја, истина без комфора, који највећој већини причињава задовољство, али без отпада на земљи, у водама и у ваздуху, какве сви пијемо и удишемо. Теоријски, постоји нада да ће се изнаћи довољно памети да се неуки билијардери елиминишу са владајућих позиција и да се дата места уступе способнима. А зна се да богаташи профитирају и на људским обољењима, креирајући болести, а производећи лекове за исте, који су прескупи, али који доносе огромна богатства фармацеутској индустрији. Познато је да је планета Земља већ толико загађена, да је тешко веровати да ће икада успети да се очисти и потпуно регенерише. Чини се немогућим потпуно очистити сва мора и океане, а такође и читаву атмосферу. У свим тим покушајима чишћења и регенерације опет ће највећи профит узети најбогатији. Према томе, по свој прилици, најбогатији су највећи узрочници стања у које смо доспели и највећи су кривци за пропаст људске цивилизације.  

 

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"