|
|
|
OSTVARENI SAN SE NE KUPUJE U RADNJI BRENDIRANIH STVARI | |
detalj slike: KRK Art dizajn
OSTVARENI SAN SE NE KUPUJE U RADNjI BRENDIRANIH STVARI
. Teodora Zorić (17) iz Banjaluke, objavila je svoj prvenac pod nazivom A gdje su ti krila. Ne skrivajući oduševljenje, poželeli smo da i mi dotaknemo njena krila kroz ovaj razgovor. Za Književnu radionicu Kordun Teodora je otkrila koji su njeni najveći snovi, kakav je osećaj imati svoju prvu knjigu kao i ono što bi volela da ostvari u budućnosti.
 Теодора Зорић, фото: из личне архиве
Književna radionica Kordun 07. 06. 2021
Poštovana Teodora, čast mi je što razgovaramo o Tvom prvencu A gdje su ti krila koji nikoga od nas nije ostavio ravnodušnim nakon čitanja, jer svi smo se pronašli u temama o kojima pišeš. Iako imaš samo 17 godina otisnula si se u svet književnosti postajući u ovom trenutku verovatno najmlađa književnica u Republici Srpskoj i šire. Kako si došla na ideju da napišeš svoju prvu knjigu?
Hvala, predivno je to čuti. Dugo sam pisala “na osjećaj”, odnosno, samo onda kad bih imala potrebu za tim. Vremenom su se nagomilale hrpe umjetnosti koje nisam imala više u koju ladicu gurnuti. Tražile su da izađu. Koncept kakav sam sklopila na kraju nije bio onaj prvobitni sa kojim sam zakoračila u tu ideju. Sklapajući i dopunjavajući ono što sam već imala, razvijala sam ideju mjesecima, zapisujući je.
Čitajući knjigu primećujemo tvoj višestruki talenat, osećaj za prozu, poeziju i esejistiku. Sve zajedno sjajno je ukomponovano u jednu celinu. Koje je mesto poezije u okvirima i kontekstu tvojih filozofskih promišljanja o životu?
Poezija je bila moj početak. Znala sam je puštati iz ruku, ali nije opstala. Kao što ste već jednom izdvojili rečenicu iz knjige u kojoj kažem da je prirodna ljudska potreba da se u svemu traži Lijepo, tako i sada, mislim da je to jedini razlog zašto se poezija u tragovima nalazi u Krilima.
U svojoj knjizi pišeš da nastojiš da ozbiljne teme s vremena na vreme provlačiš kroz metafore. Krila su metafora za let i slobodu. Postavljaš pitanje u naslovu: "A gdje su ti krila?" sa namerom da čitalac da odgovor posle tvoje knjige. Kakav bi bio idealan odgovor svih onih koji će nakon tvoje knjige sebe upitati gde su im krila?
U meni. Idealan odgovor ne postoji, ali se sigurno ne nalazi nigdje izvan nas. Voljela bih da se ljudi uhvate za malu ili veliku moć u tom jednom sitnom segmentu svog postojanja, i da od nje naprave planetu. Svi bi bili srećni kada bi uspjeli da iskoriste svoje talente.
Kako izgleda jedan dan mlade spisateljice, kako određuješ vreme za pisanje s obzirom na to da je inspiracija stalno prisutna, što nije izlizana fraza, moramo dodati?
Nemam definisan dan. Kad bih pisanje svakodnevno stavljala u kalup vremena koje nam je ionako nametnuto, uprljala bih svakodnevnicom jedinu stvar koja je ostala sveta. Svaki dan pišem, ali se vodim osjećajem koliko uspijem. Kad je u toku proces pisanja romana, kao što je trenutno u toku, trudim se da postavim sebi “radno vrijeme” kako bih sve stigla onda kada sam zamislila i izbjegla čekanje koje me ne voli i koje, sa poštovanjem, ne volim.
Da li se tvoj život promenio nakon objavljene knjige?
Bila bih luda kada bih tvrdila da se u meni nije promijenio. Osjećaj da držiš Ostvaren San u rukama neću nikada moći da kupim u radnji brendiranih stvari. To je stvarno jedina stvar koja ima snagu da promijeni čovjeka.
Gde bi volela da te odnesu tvoja krila?
Ako je legalno, molila bih ih da me ne spuštaju na zemlju često, a što se tiče lokacije... Sviđa mi se sjedenje u nekom francuskom lokalu potpisivajući svoje knjige dok ne znam da li ću stići na 150 tačno zakazanih dogovora. Sve ostalo imate u knjizi.
Napisala si da kroz priču o sebi nastojiš da objasniš sve ljude sveta. Potvrđujemo da si u tome uspela, tvoja knjiga dotakla je naša srca. Želimo ti mnogo sreće u daljem radu.
Razgovor vodila: Milica Milenković
 Књижевни првенац Теодоре Зорић, А гдје су ти крила, промишљања о животу
|
