детаљ слике: КРК Арт дизајн

ОСТВАРЕНИ САН СЕ НЕ КУПУЈЕ У РАДЊИ БРЕНДИРАНИХ СТВАРИ

. 

Теодора Зорић (17) из Бањалуке, објавила је свој првенац под називом А гдје су ти крила. Не скривајући одушевљење, пожелели смо да и ми дотакнемо њена крила кроз овај разговор. За Књижевну радионицу Кордун Теодора је открила који су њени највећи снови, какав је осећај имати своју прву књигу као и оно што би волела да оствари у будућности.

Теодора Зорић, фото: из личне архиве

Књижевна радионица Кордун  07. 06. 2021

Поштована Теодора, част ми је што разговарамо о Твом првенцу А гдје су ти крила који никога од нас није оставио равнодушним након читања, јер сви смо се пронашли у темама о којима пишеш. Иако имаш само 17 година отиснула си се у свет књижевности постајући у овом тренутку вероватно најмлађа књижевница у Републици Српској и шире. Како си дошла на идеју да напишеш своју прву књигу?

Хвала, предивно је то чути. Дуго сам писала “на осјећај”, односно, само онда кад бих имала потребу за тим. Временом су се нагомилале хрпе умјетности које нисам имала више у коју ладицу гурнути. Тражиле су да изађу. Концепт какав сам склопила на крају није био онај првобитни са којим сам закорачила у ту идеју. Склапајући и допуњавајући оно што сам већ имала, развијала сам идеју мјесецима, записујући је.

Читајући књигу примећујемо твој вишеструки таленат, осећај за прозу, поезију и есејистику. Све заједно сјајно је укомпоновано у једну целину. Које је место поезије у оквирима и контексту твојих филозофских промишљања о животу?

Поезија је била мој почетак. Знала сам је пуштати из руку, али није опстала. Као што сте већ једном издвојили реченицу из књиге у којој кажем да је природна људска потреба да се у свему тражи Лијепо, тако и сада, мислим да је то једини разлог зашто се поезија у траговима налази у Крилима.

У својој књизи пишеш да настојиш да озбиљне теме с времена на време провлачиш кроз метафоре. Крила су метафора за лет и слободу. Постављаш питање у наслову: "А гдје су ти крила?" са намером да читалац да одговор после твоје књиге. Какав би био идеалан одговор свих оних који ће након твоје књиге себе упитати где су им крила?

У мени. Идеалан одговор не постоји, али се сигурно не налази нигдје изван нас. Вољела бих да се људи ухвате за малу или велику моћ у том једном ситном сегменту свог постојања, и да од ње направе планету. Сви би били срећни када би успјели да искористе своје таленте.

Како изгледа један дан младе списатељице, како одређујеш време за писање с обзиром на то да је инспирација стално присутна, што није излизана фраза, морамо додати?

Немам дефинисан дан. Кад бих писање свакодневно стављала у калуп времена које нам је ионако наметнуто, упрљала бих свакодневницом једину ствар која је остала света. Сваки дан пишем, али се водим осјећајем колико успијем. Кад је у току процес писања романа, као што је тренутно у току, трудим се да поставим себи “радно вријеме” како бих све стигла онда када сам замислила и избјегла чекање које ме не воли и које, са поштовањем, не волим.

Да ли се твој живот променио након објављене књиге?

Била бих луда када бих тврдила да се у мени није промијенио. Осјећај да држиш Остварен Сан у рукама нећу никада моћи да купим у радњи брендираних ствари. То је стварно једина ствар која има снагу да промијени човјека.

Где би волела да те однесу твоја крила?

Ако је легално, молила бих их да ме не спуштају на земљу често, а што се тиче локације... Свиђа ми се сједење у неком француском локалу потписивајући своје књиге док не знам да ли ћу стићи на 150 тачно заказаних договора. Све остало имате у књизи.

Написала си да кроз причу о себи настојиш да објасниш све људе света. Потврђујемо да си у томе успела, твоја књига дотакла је наша срца. Желимо ти много среће у даљем раду.

Разговор водила: Милица Миленковић

Књижевни првенац Теодоре Зорић, А гдје су ти крила, промишљања о животу

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: