VESELA PRIČA
Beru se jagode, hej šumski narode!
Leto nam stiže, samo što nije!
Krtica Krtić samo se sladi,
više ne želi ni da se krije.
O Sunce žarko, zeleni listu,
pogledaj samo tu šumsku pistu!
Ježina Bodljić, šumar iz kraja,
jagode skuplja, deli i sklanja.
Svih mi predivnih Radica belih,
kopriva žarnih i šumskog hrasta,
meni bar nema ničega lepšeg,
od ovog finog biljnoga carstva!
Ô gusta, lepa, najlepša šumo,
niko više ne ide drumom,
samo kroz tvoje trave i staze,
stopice svač'je radije gaze!
LETO
Stiglo je leto!
Sunce se kupa,
u plavoj boji bistroga neba.
Zbog njega je sada previše toplo,
nema veze, tako i treba!
Na slatkom frišeku, topi se glava,
žutog sladoleda od lepe vanile,
limunade hladne u 'lad sad beže,
na slamčice roze da bi se pile.
A mrav, vredni, i dalje radi,
sa čela graške znoja čak briše,
dok leptir šareni lepezom se hladi,
u letnjem ritmu sada sve diše!
Ako li se neko Sunca, žarkog, toplog boji,
kako li je tek šeširu, što na glavi stoji!?
ČUDAN SAN
Sanjam jako čudne snove,
Žaba Rodu mamom zove.
Sova budna iz inata.
Meda Konju kaže -"tata"!
U snu mome teška zbrka,
i galama, opšta frka,
Riba se na snegu skija,
Golub Liju, mudru, vija.
Bože, Bože, čudo snivam.
Evo sad sa Fokom plivam.
Sa njom leđno, s' Zmijom prsno,
S' Vrapcem šetam unakrsno.
Zbunjen ja se na tren budim,
rekoh sebi "da li ludim?"
Sve mi čudno, i na javi,
kao da je sanak pravi.
Graške znoja rukom brišem,
ubrzano jako dišem,
do jastuka lično moga,
vidim pravog Jednoroga.
Brzo svetlo lampe palim,
neko se to sa mnom šali!?
Nema nikog - to je znak,
zbrisao je san i mrak!
