ВЕСЕЛА ПРИЧА
Беру се јагоде, хеј шумски народе!
Лето нам стиже, само што није!
Кртица Кртић само се слади,
више не жели ни да се крије.
О Сунце жарко, зелени листу,
погледај само ту шумску писту!
Јежина Бодљић, шумар из краја,
јагоде скупља, дели и склања.
Свих ми предивних Радица белих,
коприва жарних и шумског храста,
мени бар нема ничега лепшег,
од овог финог биљнога царства!
Ô густа, лепа, најлепша шумо,
нико више не иде друмом,
само кроз твоје траве и стазе,
стопице свач'је радије газе!
ЛЕТО
Стигло је лето!
Сунце се купа,
у плавој боји бистрога неба.
Због њега је сада превише топло,
нема везе, тако и треба!
На слатком фришеку, топи се глава,
жутог сладоледа од лепе ваниле,
лимунаде хладне у 'лад сад беже,
на сламчице розе да би се пиле.
А мрав, вредни, и даље ради,
са чела грашке зноја чак брише,
док лептир шарени лепезом се хлади,
у летњем ритму сада све дише!
Ако ли се неко Сунца, жарког, топлог боји,
како ли је тек шеширу, што на глави стоји!?
ЧУДАН САН
Сањам јако чудне снове,
Жаба Роду мамом зове.
Сова будна из ината.
Меда Коњу каже -"тата"!
У сну моме тешка збрка,
и галама, општа фрка,
Риба се на снегу скија,
Голуб Лију, мудру, вија.
Боже, Боже, чудо снивам.
Ево сад са Фоком пливам.
Са њом леђно, с' Змијом прсно,
С' Врапцем шетам унакрсно.
Збуњен ја се на трен будим,
рекох себи "да ли лудим?"
Све ми чудно, и на јави,
као да је санак прави.
Грашке зноја руком бришем,
убрзано јако дишем,
до јастука лично мога,
видим правог Једнорога.
Брзо светло лампе палим,
неко се то са мном шали!?
Нема никог - то је знак,
збрисао је сан и мрак!
