KIPAR-MALA ZEMLjA VELIKOG SRCA

Dr Simo Jelača

Zaharia Steliou Kipros sa njegovom suprugom Dimitrom stigao je poslovno u Novi Sad uoči državnog praznika. Dolazili su iz Kopenhagena, u posetu Agrovojvodini, odakle ih je Kampman Olsen uputio da se svakako jave meni. Ni jedni ni drugi nisu znali za naše praznike, kada Agrovojvodina nije radila četiri dana. Kada se Kipros javio iz hotela Park ja sam ih uskoro pokupio i dovezao kod nas kući. Sutradan, bila je subota, zajedno smo išli u Rakovac, na vikendicu, gde smo pravili roštilj. Oduševili su se prekrasnim pogledom na Dunav i Novi Sad. Bio je mesec maj, pa ni vreme lepše nije se moglo zamisliti. Cveće rascvetalo svuda oko puteva, a na vikendici ga je još više. I voćke sve u punom cvatu, a zujanje pčela sa cvrkutom ptica sa okolnog drveća melodije su za potpuno opuštanje. Kipros i Dimitra su zadivljeni prirodnim lepotama, a posebno su se zahvaljivali za neočekivano gostoprimstvo. Kampman Olsen ih nije razočarao.

Dogovorili smo se da svoje dve kćerke, Eli i Kiki, pošalju za zimski raspust da dožive zimu kakva kod njih ne postoji. I došle su. Lepo im je bilo družeći se sa našim devojčicama, ali im se zimske hladnoće nisu dopale. Eli je čak plakala kada se prvi put smrzla sankajući se.

Drugi put je Kipros boravio kod nas dok je prisustvovao na Novosadskom poljoprivrednom sajmu, opet u maju. Tom prilikom bio je sam i dogovorili smo da i ja dođem kod njih, na Kipar. Bosa i Maja su otputovale u Toronto, kod Staše, a ja kod Kiprosa. Bio je juli mesec, kada je sunce žestoko peklo, što je meni oduvek odgovaralo. Kuća Kiprosovih zidana je od kamena, sa sunčanim kolektorom na krovu i cisternom za sakupljanje kišnice, a ulaz u kuću natkriven vinovom lozom, odakle dopire prijatan miris grožđa i prijatan zvuk bezbrojnih pčela. Kuća gleda na zaliv, a na prekoj strani je luka Larnake. Svega oko trista metara daleko je plaža, pored koje ima i starih maslina sa proređenim hladom. Voda bistra ''k'o suza'', za plivanje i sunčanje ''dušu dalo''.

Kipar je zemlja veličine svega 7130 km², sa 650.000 stanovnika, u vreme moje posete. Od većih mesta su: Nikozija, Limasol, Larnaka, Pafos i Agia Napa, a na turskoj strane vidi se Famagusta. Kipar je prirodno divna zemlja, mediteranskog podneblja, sa prekrasnim plažama i dosta kamenitih uvala. Među uvalama rastu južna voća, pistaći, lubenice, proso i mnogobrojne vrste cveća. Po raznobojnosti cveća su neprevaziđeni. Ambijent za oči i dušu. Kiprani proizvode odličan jogurt, a lubenicu jedu sa sirom koji škripi pod zubima. Kiparske plaže su čiste, a ona u Limasulu dugačka je oko 12 km. U Limasolu je bilo oko stotinak hotela, pretežno su nanizani jedan do drugoga duž obale. Zajedničko ime im je “SunOtels”, sa velikim slovom ''O'' u sredini, u obliku sunca.

Na putu od Larnake za Pafos napravili smo pauzu kod arheoloških iskopina Kirokitia ( 5800. pre n.e.). gde je otkriveno pozorište, koje se i danas koristi. Tu, nedaleko je i hram boga Apolona, iza koga je izronila Afrodita, boginja ljubavi i lepote, Po grčkoj legendi Afrodita je kćerka boga Zevsa i boginje Dione, dok je po jednoj drugoj legendi ona nastala iz morske pene baš u tom mestu “Petra tou Rimio’’, što na grčkom ima značenje stene. I zaista, tu gde je Afrodita izronila iz mora uzdiže se visoka stena iz plitke vode peskovite obale.

Pafos je relativno mali gradić, sa internacionalnim aerodromom, gde dolaze mnogobrojni turisti. Tokom jednog predvečerja svratili smo u mesto Ksinofago na sladoled. Gotovo svi meštani pekli su ribu ispred svojih kuća, od čega je mirisao čitav gradić. Ambijent je ostao nezaboravan u sećanjima. Tokom narednih četrdesetak kilometara kuće na grčkoj strani su blistale u svetlosnom sjaju, radnje sve otvorene, a na turskoj strani ostrva, iza bodljikave žice, sve je bilo u mrklom mraku. Njihovi vojnici stajali su danju i noću na karaulama, dok su i pored njih turski građani uspevali da prebegnu na grčku stranu. Sa Kiprosom sam dva puta posetio Nikoziju.

Jedne večeri prisustvovali smo lokalnoj svadbi, za koju su oni imali pozivnicu. Stolovi su bili raspoređeni po okolnom brežuljku, gde je sedelo, kako su mi rekli, čak oko 5000 zvanica. Svi su posluženi toplom jagnjetinom, a svi oni mladencima daju samo koverte, od čega mladenci sakupe toliko darova da mogu započeti samostalan život. Jedan dan smo proveli i na plaži u Agia Napa, kod Kiprosovih rođaka. Dan i more bili su izvanredni.

A ubrzo, nakon tako divnog putovanja, svet se potpuno poremetio. Amerikanci su zaratili sa Irakom, Mihail Gorbačov je stao na stranu Amerike u cilju rušenja komunizma, Čehoslovačka se podelila, na sreću bez krvi, Rumuni su ubili Čaušeskua sa suprugom, a Jugoslavija se raspala na postojeće republike. Zapad, na čelu sa Amerikom i Vatikanom, krenuo je u pohode na uništenje Srbije. Za ostvarenje svojih ciljeva postavili su za lidere u republikama svoje poslušnike i raspad je bio neminovan. Mnogobrojni stručni kadrovi, pretežno iz Srbije, počeli su sa iseljavanjima u zemlje tog istog Zapada. Zemlja nam je potpuno osiromašena. Time je moje putovanje u divni Kipar prekriveno mračnom zavesom političkih zbivanja.

PODELITE OVAJ TEKST NA: