КИПАР-МАЛА ЗЕМЉА ВЕЛИКОГ СРЦА

Др Симо Јелача

Захариа Стелиоу Кипрос са његовом супругом Димитром стигao je пословно у Нови Сад уочи државног празника. Долазили су из Копенхагена, у посету Агровојводини, одакле их је Кампман Олсен упутио да се свакако јаве мени. Ни једни ни други нису знали за наше празнике, када Агровојводина није радила четири дана. Када се Кипрос јавио из хотела Парк ја сам их ускоро покупио и довезао код нас кући. Сутрадан, била је субота, заједно смо ишли у Раковац, на викендицу, где смо правили роштиљ. Одушевили су се прекрасним погледом на Дунав и Нови Сад. Био је месец мај, па ни време лепше није се могло замислити. Цвеће расцветало свуда око путева, а на викендици га је још више. И воћке све у пуном цвату, а зујање пчела са цвркутом птица са околног дрвећа мелодије су за потпуно опуштање. Кипрос и Димитра су задивљени природним лепотама, а посебно су се захваљивали за неочекивано гостопримство. Кампман Олсен их није разочарао.

Договорили смо се да своје две кћерке, Ели и Кики, пошаљу за зимски распуст да доживе зиму каква код њих не постоји. И дошле су. Лепо им је било дружећи се са нашим девојчицама, али им се зимске хладноће нису допале. Ели је чак плакала када се први пут смрзла санкајући се.

Други пут је Кипрос боравио код нас док је присуствовао на Новосадском пољопривредном сајму, опет у мају. Том приликом био је сам и договорили смо да и ја дођем код њих, на Кипар. Боса и Маја су отпутовале у Торонто, код Сташе, а ја код Кипроса. Био је јули месец, када је сунце жестоко пекло, што је мени одувек одговарало. Кућа Кипросових зидана је од камена, са сунчаним колектором на крову и цистерном за сакупљање кишнице, а улаз у кућу наткривен виновом лозом, одакле допире пријатан мирис грожђа и пријатан звук безбројних пчела. Кућа гледа на залив, а на прекој страни је лука Ларнаке. Свега око триста метара далеко је плажа, поред које има и старих маслина са проређеним хладом. Вода бистра ''к'о суза'', за пливање и сунчање ''душу дало''.

Кипар је земља величине свега 7130 км², са 650.000 становника, у време моје посете. Од већих места су: Никозија, Лимасол, Ларнака, Пафос и Агиа Напа, а на турској стране види се Фамагуста. Кипар је природно дивна земља, медитеранског поднебља, са прекрасним плажама и доста каменитих увала. Међу увалама расту јужна воћа, пистаћи, лубенице, просо и многобројне врсте цвећа. По разнобојности цвећа су непревазиђени. Амбијент за очи и душу. Кипрани производе одличан јогурт, а лубеницу једу са сиром који шкрипи под зубима. Кипарске плаже су чисте, а она у Лимасулу дугачка је око 12 км. У Лимасолу је било око стотинак хотела, претежно су нанизани један до другога дуж обале. Заједничко име им је “SunOtels”, са великим словом ''О'' у средини, у облику сунца.

На путу од Ларнаке за Пафос направили смо паузу код археолошких ископина Кирокитиа ( 5800. пре н.е.). где је откривено позориште, које се и данас користи. Ту, недалеко је и храм бога Аполона, иза кога је изронила Афродита, богиња љубави и лепоте, По грчкој легенди Афродита је кћерка бога Зевса и богиње Дионе, док је по једној другој легенди она настала из морске пене баш у том месту “Петра тоу Римио’’, што на грчком има значење стене. И заиста, ту где је Афродита изронила из мора уздиже се висока стена из плитке воде песковите обале.

Пафос је релативно мали градић, са интернационалним аеродромом, где долазе многобројни туристи. Током једног предвечерја свратили смо у место Ксинофаго на сладолед. Готово сви мештани пекли су рибу испред својих кућа, од чега је мирисао читав градић. Амбијент је остао незабораван у сећањима. Током наредних четрдесетак километара куће на грчкој страни су блистале у светлосном сјају, радње све отворене, а на турској страни острва, иза бодљикаве жице, све је било у мрклом мраку. Њихови војници стајали су дању и ноћу на караулама, док су и поред њих турски грађани успевали да пребегну на грчку страну. Са Кипросом сам два пута посетио Никозију.

Једне вечери присуствовали смо локалној свадби, за коју су они имали позивницу. Столови су били распоређени по околном брежуљку, где је седело, како су ми рекли, чак око 5000 званица. Сви су послужени топлом јагњетином, а сви они младенцима дају само коверте, од чега младенци сакупе толико дарова да могу започети самосталан живот. Један дан смо провели и на плажи у Агиа Напа, код Кипросових рођака. Дан и море били су изванредни.

А убрзо, након тако дивног путовања, свет се потпуно пореметио. Американци су заратили са Ираком, Михаил Горбачов је стао на страну Америке у циљу рушења комунизма, Чехословачка се поделила, на срећу без крви, Румуни су убили Чаушескуа са супругом, а Југославија се распала на постојеће републике. Запад, на челу са Америком и Ватиканом, кренуо је у походе на уништење Србије. За остварење својих циљева поставили су за лидере у републикама своје послушнике и распад је био неминован. Многобројни стручни кадрови, претежно из Србије, почели су са исељавањима у земље тог истог Запада. Земља нам је потпуно осиромашена. Тиме је моје путовање у дивни Кипар прекривено мрачном завесом политичких збивања.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: