|
|
|
 | Vladimir Radovanović | |
| |
OPIS NEMOGUĆE BORBE
Sasvim slomljen, očajan, skupljao je poslednje krhotine. Nekoliko drhtavih ruku, nedovoljan broj usamljenih srca, samo to mogao je pronaći u zaključanim uspomenama. Vojska nemoći i praznine, okovana maglama slabosti i jada, koračala je zaobilazeći zamke. Kroz gustu šumu usamljenosti, tiho, plašeći se sopstvenih senki, sa strahom od nečujnih otkucaja srca. Budilo se jutro, ali to nije jutro, to je najmračnija adska tama. Kroz nju se nazirao utvrđeni zamak. Nevidljivi grad, presto zla carstva tame. Odjekivali su krici iz dubokih tamnica, odzvanjao je grohot demonskih čuvara. Snažni zvuci koji malobrojne zaključavaju u krug tame. Niko sa sigurnošću nije mogao reći, koliko olujnih dana, koliko najtamnijih noći su nosile sile moći i suludi jurišnici izgubljenih nada. Jedno jutro, u izabrano jutro posle neizbrojanog vremena, na ruševinama on je klečao. Molio se u tišini, okupan svetlošću. Poderane odeće, nevidljivog lica, molio se i plakao. Sunce je umivalo belu kosu, vetar blagosti milovao je lice, ali... Lice niko nije video. Opis. Opis nemoguće borbe i jecaji ili... jedinog preživelog. Predvodnika vojske „pobednika“ nad slomljenom silom...
|
