ОПИС  НЕМОГУЋЕ  БОРБЕ

Сасвим сломљен, очајан, скупљао је последње крхотине. Неколико дрхтавих руку, недовољан број усамљених срца, само то могао је пронаћи у закључаним успоменама.

     Војска немоћи и празнине, окована маглама слабости и јада, корачала је заобилазећи замке. Кроз густу шуму усамљености, тихо, плашећи се сопствених сенки, са страхом од нечујних откуцаја срца.

     Будило се јутро, али то није јутро, то је најмрачнија адска тама. Кроз њу се назирао утврђени замак. Невидљиви град, престо зла царства таме. Одјекивали су крици из дубоких тамница, одзвањао је грохот демонских чувара. Снажни звуци који малобројне закључавају у круг таме.

     Нико са сигурношћу није могао рећи, колико олујних дана, колико најтамнијих ноћи су носиле силе моћи и сулуди јуришници изгубљених нада.

     Једно јутро, у изабрано јутро после неизбројаног времена, на рушевинама он је клечао. Молио се у тишини, окупан светлошћу. Подеране одеће, невидљивог лица, молио се и плакао. Сунце је умивало белу косу, ветар благости миловао је лице, али... Лице нико није видео.

    Опис. Опис немогуће борбе и јецаји или... јединог преживелог. Предводника војске „победника“ над сломљеном силом...

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: