ZNAMENITOSTI I LEPOTE KANADE

(TORONTO i PIKTON)

 

Dr SIMO JELAČA

 

TORONTO

 

Toronto se nalazi na obalama jezera Ontario i on je najveći grad Kanade. U njemu je iskonski CN Tower, jedan od najpoznatijih znamenitosti Kanade. Po svojoj visini je jedan od najviših struktura u svetu, visok 553 metara. Na visini 351 m iznad zemlje, povremeno iznad oblaka, rotacioni restoran nudi najfinija jela, za 360 ljudi u isto vreme, gde posetioci mogu da uživaju dok gledaju iznad grada i jezera. Takođe, nudi se prekrasan pogled kroz stakleni pod iznad grada i njegove šire okoline. Čak i oni koji odluče da ne idu gore na toranj naći će se na mestu odakle mogu da gledaju strukturu, koja je vidljiva iz skoro svih pozicija u gradu. Noću, toranj je osvetljen u različitim bojama. 

 

Pored tornja CN je predivan stadion ''Nebeska Kupola'' (Sky Dome), kasnije nazvan Rogers Center, sa rotacionim krovom, na kome bejzbol ekipa Blue Jays igraju svoje spektakularne igre u prisustvu hiljada gledalaca. Ne tako daleko odatle je poznati dvorac Casa Loma, takođe atraktivan za posetioce. U centru grada, u ulici Bloor, nalazi se arhitektonski atraktivan novi muzej, obrazovna ustanova za decu i odrasle. Grad Toronto ima verovatno najlepšu zgradu, gradske opštine, City Hall, takođe ključna tačka za mnoge događaje. 

U Torontu se nalazi srpska knjižara ''Srbika'', u kojoj se u svako vreme mogu nabaviti najnovija dela srpskih pisaca i sva značajnija svetska dela. 

Grad Toronto prostire se na oko 110 kilometara u dužinu i preko 60 km u širinu, sa populacijom od više od šest miliona, svih svetskih nacionalnosti. Po tom, Toronto je u stvarnosti kosmopolitski grad. U Torontu je takođe poznat Toronto Univerzitet, klasifikovan kao sedamnaesti u svetu, gde je pronađen insulin, kao i  Ryerson University, poznat po modnim studijima. Toronto ima sve što čovek može da zamisli u svojoj glavi i otvoren je grad za sve.

U Torontu je čuvena ‘’Kasa Loma’’, sagrađena u gotskom stilu 1911-1914. Godine kao rezidencija finansijera Henrija Pelata, po projektu arhitekte E.J. Lenoksa, a danas služi kao muzej, u kojem se prostorije mogu rentirati za venčanja i slične događaje u večernjim satima posle radnog vremena. Popularna je za snimanje filmova i TV emisija. Ima 98 soba, ukupne površine 6011 m². 

U 1998. godini. pet predgrađa Toronta – York; York East; North York; Etobicoke i Scarborough su spojeni u jedinstven grad Toronto pod zajednički opštinski kišobran. Veliki Toronto kao 'Megacity' je rođen, najveći grad u Kanadi i peti po veličini u Severnoj Americi,

Pre doseljavanja prvih Evroplja na području Toronta živela su domorodačka plemena Indijanaca tokom 11.000 proteklih godina. 

Godine 1615. Etienne Brule stigao je na ušće reke Humber po zadatku francuskog istraživača Samuela de Champlain, koji je već bio osnovao svoje naselje u Kvebeku. Ovaj teren, na raskrsnici nekoliko ključnih trgovinskih puteva postao je poznat kao Toronto; ime verovatno potiče od imena Mohavk Indijanaca što znači mesta za trgovinu. Trgovački putevi u pravcu severa, istorijski, koristila su prva plemena Indijanaca, a kasnije francuski osvajači za trgovinu krznom, kao prečicu između jezera Onterio i Georgian Bay i gornjih unutrašnjih jezera. Tako je bilo sve do oko 1720, godine, kada su Francuzi uspostavili trajnu rutu za trgovinu krznom u blizini reke Hamber 1750. godine. Oni su izgradili Fort Rouille, takođe poznato kao tvrđava (Fort Toronto), kao izložbeno mesto, gde sada postoji  jedno u nizu utvrđenja postavljenih za kontrolnu navigaciju ka Velikim jezerima i veza sa rekom Misisipi.

U Viktorijansko doba, tokom kasnih 1800-ih, naizgled nije bilo ništa drugo osim razvoja Toronta. Robne kuće Eaton’s i Simpson’s otvorile su svoja vrata na ulici Yonge, grad je tada dobio električnu energiju i održana je prva nacionalna izložba.

Posle Drugog svetskog rata grad je udahnuo velika olakšanja. Hiljade evropskih imigranata doselili su se u grad, poklanjajući gradu nove jezike, običaje i hranu. Enklave poput Kensington tržišta počinju da pokazuju znake kulturne raznolikosti koja je postala torontov zaštitni znak, a otvorena je Yonge Street linija metroa 1954-e. godine. Toronto se širi u svim pravcima (osim južno, naravno zbog jezera), ali 1960. godine ljudi se počinju vraćati u gradske kuće i počela je obnova starih viktorijanskih domova. Otvorena je boemska folk muzička kafana Yorkville.

Izgradnja kontroverzne nove Gradske kuće 1965. godine zaista je Torontu dala podsticaj u modernosti. Tokom 1970-tih portugalski, čileanski, grčki, jugoistočno-azijski, kineski i zapadno-indijanski imigranti nagrnuli su u grad u talasima, renovirana je Luka Toronta, nicali su novi oblakoderi. Toronto je konačno pretekao Montreal po brojnosti stanovništva, postao je jedan od najbrže rastućih gradova u Severnoj Americi.

Gradski optimizam i građanski ponos izraženi su tokom  izgradnje CN Tower 1976. godine, nastavljajući ekonomski bum na Bay Street 1980-ih i za stopedesetgodišnjicu grada 1984. godine.

Zaista, Toronto je ovom transformacijom postao jedan od najpodnošljivijih gradova na svetu i još atraktivnijim. Saobraćaj je i dalje bio ogroman problem. Tu je Eglinton raskrsnica, 12 milja dugačka pruga metroa, sada u izgradnji, koja će obezbediti prevoz 100 miliona putnika godišnje kada se završi 2023. godine.

Najočigledniji dokaz vitalnosti kulture imigranata je raznovrsnost hrane. Grad, koji jedva da je znao šta je beli luk prije 50 godina, sada uživa kuhinje iz celog sveta.

Novootvorena linija Union Pearson Express povezuje Union Station u centru za Toronto Pearson International Airport. Najprostraniji javni prostor u gradu je Nathan Phillips Sqare, ispred gradskekuće, mesto čestih festivala, trgovine, i protestnih demonstracija.

Iako nije nacionalni glavni grad, Toronto je pokrajinski glavni grad Ontarija i verovatno najpoznatiji grad u Kanadi, u velikoj meri zbog Toronto Međunarodnog filmskog festivala i njegove popularnosti kao pozorišne destinacije. Toronto je grad sa bogatim nasleđem. Toronto atrakcije koje obuhvataju od modernog do istorijskog, kulturnog i komercijalnog. Većina šetnji su koncentrisane oko zelenih površina u Torontu. Najočigledniji dokaz njegove vitalnosti su više od 8000 restorana. Toronto ima 301 merljivo sunčan dan godišnje. Najhladnija temperatura ikada zabeležena u Torontu bila je -31,3°S  4. januara 1981. godine, a najniža sa vetrom (windchill) tog dana bila je -44,7°S. Najviša temperatura ikada zabeležena je 41°S, od 7 do 9 jula 1936 godine. Toronto se suočio sa dve velike snežne oluje, u razmaku od dve nedelje, u januaru 1999. godine. U prvoj je palo 40sm, a u drugoj 118sm snega. Preko 30% stanovnika Toronta govori neki drugi jezik osim engleskog i francuskog. Toronto berza je treća po veličini u Severnoj Americi i sedma po veličini u svetu. Toronto rangira kao dvanaesti najveći ekonomski grad na svetu, na osnovu ekonomske proizvodnje, inovacija i, njegove "globalne ekonomske snage. Yonge Street se nekada smatralo da je najduža ulica u svetu (oko 120 km), ali to više nije. Pretekli su je svetski gradovi sa višemilionskim stanovništvom. Zoološki vrt u Torontu je najveći u Kanadi. To je dom za više od 16.000 životinja, koje predstavljaju 491 vrstu.

Path je najveći podzemni pešački sistem u Severnoj Americi. Ova staza povezuje 1200 prodavnica i 50 restorana, mnogobrojne poslovne prostore, 20 parking garaža, pet metro stanica i nadzemni železnički terminal, dvadesetosam kilometara dugačak. Najveća svetska podzemna ''trotoar prodaja'' dešava se samo jednom godišnje sa svim preduzećima koja se nalaze na stazi Path. 

Toronto je treći po veličini po proizvodnji filmova u Severnoj Americi. Preko 25.000 radnih mesta postoji u proizvodnji igranih filmova.

Ostrva Toronta, na kratkoj distanci vožnje brodom od centra Toronta, čine najveći gradski prostor bez automobila u Severnoj Americi. Takođe su veoma popularna rekreativna destinacija i lokacija aerodroma Billy Bishop. High Park, najveći Toronto javni park. Toronto se smatra jednim od najvažnijih multikulturnih gradova u svetu. Nathan Phillip’s Square je imenovan po gradonačelniku Toronta od 1955-1962. Toronto City Hall se nalazi na trgu. Trg se koristi za koncerte, umetničke predstave, zimski festival svetla, pa čak i za demonstracije. U Torontu je najduža ulica ‘’Jang’’, zvanično dugačka 56 km, mada su nezvanične informacije da ona ide sve do jezera Simko, ukupne dužine oko 125 km, a nezvanične informacije čak iznose da je dugačka 1896 km i da ide čak do Reini River na granici Ontaria sa Minesotom, što je najverovatnije neistina.

Najviša tačka nadmorske visine Toronta je 209 metara. U Torontu postoji preko 1600 parkova i oko 10 miliona stabala, od kojih četiri miliona su u javnom vlasništvu. Preko 21 milion ljudi poseti Toronto godišnje. U Torontu oko četvrt miliona ljudi rade u turizmu i ugostiteljstvu, a oko 50,000 rade u gradskim službama. Toronto je jedan od najvećih kulturnih centara u Severnoj Americi. Toronto ima 9.520 ulica. U Torontu žive sve nacije sveta.

ŽIVOPISNI GRADIĆ PIKTON

 

Ako vas put vodi od Toronta prema Otavi, otprilike na pola puta nalazi se grad Bellville, na desnoj strani od autoputa 401. Od Belvila, put 62 vodi do manjeg grada Piktona (Picton), okruženog uvalama pored jezera Onterio. Grad sam po sebi izgleda prijatno, sa puno različitog cveća na čistim ulicama. Ima i malih restorana koje vredi posetiti.

 

Samo oko kilometar ili dva od centra grada, postoji brdo po imenu Macauly Mountain Conservation Area, a na vrhu tog brda postoji prirodno jezero. Jezero je okruženo restoranima, odakle se pruža veličanstven pogled na jezero Ontario i sve okolne njive, pune žita, povrća, voćnjaka i vinograda.

Oko petnaest kilometara od Piktona, na njegovoj istočnoj strani je selo Milford u kome poljoprivrednici imaju jednu veoma ljudski plemenitu naviku. Oni ostavljaju svoje proizvode za prodaju na samoposlugu posetilaca, prolaznika, da sami kupuju što im treba, a odgovarajući novac ostavljaju u kutiju pored frižidera. Za to vreme poljoprivrednici rade u svojim poljima i imaju poverenje prema svima, koji tuda prolaze. Na svojim otvorenim tezgama, gde izlažu svoje proizvode drže frižidere i zamrzivače sa izmerenim i uredno upakovanim proizvodima na kojima su istaknute cene. To je nešto što bi trebalo da postoji svuda u svetu. U tim frižiderima i zamrzivačima nalazi se i mleko, sir, jaja, sve vrste mesa, sva povrća, pa čak i vino. U susednom mestu Milfordu postoji dobra ustanova za terapiju dece koja ne hodaju, pa svi njeni posetioci koriste ovu plemenitu privilegiju žitelja Piktona. To je fantastično.

Pikton je najveća neakcionarska komunalna zajednica u Prince Edward County-u u jugoistočnom Ontariju, To je najveća komunalna zajednica i njegovo bivše sedište. Svi umetnici su samostalni u svome radu i nisu članovi nikakvih akcionarskih udruženja. Svako od njih prodaje svoja dela ili u svojim kuićama ili u susednim ateljeima. Pikton se nalazi na jugozapadnom kraju od Picton Bay, ogranak zaliva Bay of Quinte, duž severne obale jezera Ontario. Grad je dobio ime po generalu Sir Thomas Picton, drugi u komandi Wellington u bici kod Waterloo-a.

Pikton se takođe nalazi u jednoj od onterijskih najlepših delova šuma, pogodnih za smeštaj, kampovanje, za dobra vina i odmor. Turistička industrija je primarni izvor prihoda za mnoge stanovnike područja, posebno u letnjem periodu. Istorijski centar grada Pikton nudi širok izbor radnji i usluga. Princ Edvard Kaunti je uglavnom poljoprivredno područje. Kao takav obiluje proizvodima mleka i mesa, voća i povrća, a prerada i skladištenje proizvoda su veoma čisti.

U poslednjih nekoliko godina, mnoge zanatlije i umetnici su se preselili u ovo područje i otvorili svoja studija. U mnogim lokalnim prodavnicama se mogu kupiti lokalna umetnost i ručno izrađeni predmeti. Ovi proizvodi su počeli da igraju ozbiljniju ulogu u lokalnoj privredi.

Pored toga, došlo je do umnožavanja malih vinarija u južnoj polovini okruga. Tereni za prodaju, naročito nefunkcionalnih farmi, često se opisuju kao idealne lokacije za nove vinarije što znači povećavanje njihovih imovinskih vrednosti. Ovaj region, okružen vodom, okreće glavu ka najbrže rastućem vinogorju.

PODELITE OVAJ TEKST NA: