ЗНАМЕНИТОСТИ И ЛЕПОТЕ КАНАДЕ

(ТОРОНТО и ПИКТОН)

 

Др СИМО ЈЕЛАЧА

 

ТОРОНТО

 

Торонто се налази на обалама језера Онтарио и он је највећи град Канаде. У њему је исконски CN Tower, један од најпознатијих знаменитости Канаде. По својој висини је један од највиших структура у свету, висок 553 метара. На висини 351 м изнад земље, повремено изнад облака, ротациони ресторан нуди најфинија јела, за 360 људи у исто време, где посетиоци могу да уживају док гледају изнад града и језера. Такође, нуди се прекрасан поглед кроз стаклени под изнад града и његове шире околине. Чак и они који одлуче да не иду горе на торањ наћи ће се на месту одакле могу да гледају структуру, која је видљива из скоро свих позиција у граду. Ноћу, торањ је осветљен у различитим бојама. 

 

Поред торња CN је предиван стадион ''Небеска Купола'' (Sky Dome), касније назван Rogers Center, са ротационим кровом, на коме бејзбол екипа Blue Jays играју своје спектакуларне игре у присуству хиљада гледалаца. Не тако далеко одатле је познати дворац Casa Loma, такође атрактиван за посетиоце. У центру града, у улици Bloor, налази се архитектонски атрактиван нови музеј, образовна установа за децу и одрасле. Град Торонто има вероватно најлепшу зграду, градске општине, City Hall, такође кључна тачка за многе догађаје. 

У Торонту се налази српска књижара ''Србика'', у којој се у свако време могу набавити најновија дела српских писаца и сва значајнија светска дела. 

Град Торонто простире се на око 110 километара у дужину и преко 60 км у ширину, са популацијом од више од шест милиона, свих светских националности. По том, Торонто је у стварности космополитски град. У Торонту је такође познат Торонто Универзитет, класификован као седамнаести у свету, где је пронађен инсулин, као и  Ryerson University, познат по модним студијима. Торонто има све што човек може да замисли у својој глави и отворен је град за све.

У Торонту је чувена ‘’Каса Лома’’, саграђена у готском стилу 1911-1914. Године као резиденција финансијера Хенрија Пелата, по пројекту архитекте Е.Ј. Ленокса, а данас служи као музеј, у којем се просторије могу рентирати за венчања и сличне догађаје у вечерњим сатима после радног времена. Популарна је за снимање филмова и ТВ емисија. Има 98 соба, укупне површине 6011 м². 

У 1998. години. пет предграђа Торонта – York; York East; North York; Etobicoke и Scarborough су спојени у јединствен град Торонто под заједнички општински кишобран. Велики Торонто kao 'Megacity' је рођен, највећи град у Канади и пети по величини у Северној Америци,

Пре досељавања првих Европља на подручју Торонта живела су домородачка племена Индијанаца током 11.000 протеклих година. 

Године 1615. Etienne Brule стигао је на ушће реке Humber по задатку француског истраживача Samuela de Champlain, који је већ био основао своје насеље у Квебеку. Овај терен, на раскрсници неколико кључних трговинских путева постао је познат као Торонто; име вероватно потиче од имена Мохавк Индијанаца што значи места за трговину. Трговачки путеви у правцу севера, историјски, користила су прва племена Индијанаца, а касније француски освајачи за трговину крзном, као пречицу између језера Онтерио и Georgian Bay и горњих унутрашњих језера. Тако је било све до око 1720, године, када су Французи успоставили трајну руту за трговину крзном у близини реке Хамбер 1750. године. Они су изградили Fort Rouille, такође познатo као тврђава (Fort Toronto), kao изложбено место, где сада постоји  једно у низу утврђења постављених за контролну навигацију ка Великим језеримa и веза са рекoм Мисисипи.

У Викторијанско доба, током касних 1800-их, наизглед није било ништа друго осим развоја Торонта. Робне куће Eaton’s и Simpson’s отвориле су своја врата на улици Yonge, град је тада добио електричну енергију и одржана је прва национална изложба.

После Другог светског рата град је удахнуо велика олакшања. Хиљаде европских имиграната доселили су се у град, поклањајући граду нове језике, обичаје и храну. Енклаве попут Кенсингтон тржишта почињу да показују знаке културне разноликости која је постала торонтов заштитни знак, а отворeнa је Yonge Street линија метроа 1954-е. године. Торонто се шири у свим правцима (осим јужно, наравно због језера), али 1960. године људи се почињу враћати у градске куће и почела је обнова старих викторијанских домова. Отворена је боемска фолк музичка кафана Yorkville.

Изградња контроверзне нове Градске куће 1965. године заиста је Торонту дала подстицај у модерности. Током 1970-тих португалски, чилеански, грчки, југоисточно-азијски, кинески и западно-индијански имигранти нагрнули су у град у таласима, реновирана је Лука Торонта, ницали су нови облакодери. Торонто је коначно претекао Монтреал по бројности становништва, постао је један од најбрже растућих градова у Северној Америци.

Градски оптимизам и грађански понос изражени су током  изградње CN Tower 1976. године, настављајући економски бум на Bay Street 1980-их и за стопедесетгодишњицу града 1984. године.

Заиста, Торонто је овом трансформацијом постао један од најподношљивијих градова на свету и још атрактивнијим. Саобраћај је и даље био огроман проблем. Ту је Еглинтон раскрсница, 12 миља дугачка пруга метроа, сада у изградњи, која ће обезбедити превоз 100 милиона путника годишње када се заврши 2023. године.

Најочигледнији доказ виталности културе имиграната је разноврсност хране. Град, који једва да је знао шта је бели лук прије 50 година, сада ужива кухиње из целог света.

Новоотворена линија Union Pearson Express повезује Union Station у центру за Торонто Pearson International Airport. Најпространији јавни простор у граду је Nathan Phillips Sqare, испред градскекуће, место честих фестивала, трговине, и протестних демонстрација.

Иако није национални главни град, Торонто је покрајински главни град Онтарија и вероватно најпознатији град у Канади, у великој мери због Торонто Међународног филмског фестивала и његове популарности као позоришне дестинације. Торонто је град са богатим наслеђем. Торонто атракције које обухватају од модерног до историјског, културног и комерцијалног. Већина шетњи су концентрисане око зелених површина у Торонту. Најочигледнији доказ његове виталности су више од 8000 ресторана. Торонто има 301 мерљиво сунчан дан годишње. Најхладнија температура икада забележена у Торонту била је -31,3°С  4. јануара 1981. године, а најнижа са ветром (windchill) тог дана била је -44,7°С. Највиша температура икада забележена је 41°С, од 7 до 9 јула 1936 године. Торонто се суочио са две велике снежне олује, у размаку од две недеље, у јануару 1999. године. У првој је пало 40см, а у другој 118см снега. Преко 30% становника Торонта говори неки други језик осим енглеског и француског. Торонто берза је трећа по величини у Северној Америци и седма по величини у свету. Торонто рангира као дванаести највећи економски град на свету, на основу економске производње, иновација и, његове "глобалне економске снаге. Yonge Street се некада сматрало да је најдужа улица у свету (око 120 км), али то више није. Претекли су је светски градови са вишемилионским становништвом. Зоолошки врт у Торонту је највећи у Канади. То је дом за више од 16.000 животиња, које представљају 491 врсту.

Path је највећи подземни пешачки систем у Северној Америци. Ова стаза повезује 1200 продавница и 50 ресторана, многобројне пословне просторе, 20 паркинг гаража, пет метро станица и надземни железнички терминал, двадесетосам километара дугачак. Највећа светска подземна ''тротоар продаја'' дешава се само једном годишње са свим предузећима која се налазе на стази Path. 

Торонто је трећи по величини по производњи филмова у Северној Америци. Преко 25.000 радних места постоји у производњи играних филмова.

Острва Торонта, на краткој дистанци вожње бродом од центра Торонта, чине највећи градски простор без аутомобила у Северној Америци. Такође су веома популарна рекреативна дестинација и локација аеродрома Billy Bishop. High Park, највећи Торонто јавни парк. Торонто се сматра једним од најважнијих мултикултурних градова у свету. Nathan Phillip’s Square је именован по градоначелнику Торонта од 1955-1962. Toronto City Hall се налази на тргу. Трг се користи за концерте, уметничке представе, зимски фестивал светла, па чак и за демонстрације. У Торонту је најдужа улица ‘’Јанг’’, званично дугачка 56 км, мада су незваничне информације да она иде све до језера Симко, укупне дужине око 125 км, а незваничне информације чак износе да је дугачка 1896 км и да иде чак до Реини Ривер на граници Онтариа са Минесотом, што је највероватније неистина.

Највиша тачка надморске висине Торонта је 209 метара. У Торонту постоји преко 1600 паркова и око 10 милиона стабала, од којих четири милиона су у јавном власништву. Преко 21 милион људи посети Торонто годишње. У Торонту око четврт милиона људи раде у туризму и угоститељству, а око 50,000 раде у градским службама. Торонто је један од највећих културних центара у Северној Америци. Торонто има 9.520 улица. У Торонту живе све нације света.

ЖИВОПИСНИ ГРАДИЋ ПИКТОН

 

Ако вас пут води од Торонта према Отави, отприлике на пола пута налази се град Bellville, на десној страни од аутопута 401. Од Белвила, пут 62 води до мањег града Пиктона (Picton), окруженог увалама поред језера Онтерио. Град сам по себи изгледа пријатно, са пуно различитог цвећа на чистим улицама. Има и малих ресторана које вреди посетити.

 

Само око километар или два од центра града, постоји брдо по имену Macauly Mountain Conservation Area, a на врху тог брда постоји природно језеро. Језеро је окруженo ресторанима, одакле се пружа величанствен поглед на језеро Онтарио и све околне њивe, пунe жита, поврћа, воћњака и винограда.

Око петнаест километара од Пиктона, на његовој источној страни је село Милфорд у коме пољопривредници имају једну веома људски племениту навику. Они остављају своје производе за продају на самопослугу посетилаца, пролазника, да сами купују што им треба, а одговарајући новац остављају у кутију поред фрижидера. За то време пољопривредници раде у својим пољима и имају поверење према свима, који туда пролазе. На својим отвореним тезгама, где излажу своје производе држе фрижидере и замрзиваче са измереним и уредно упакованим производима на којима су истакнуте цене. То је нешто што би требало да постоји свуда у свету. У тим фрижидерима и замрзивачима налази се и млеко, сир, јаја, све врсте меса, сва поврћа, па чак и вино. У суседном месту Милфорду постоји добра установа за терапију деце која не ходају, па сви њени посетиоци користе ову племениту привилегију житеља Пиктона. То је фантастично.

Пиктон је највећа неакционарска комунална заједница у Prince Edward County-u у југоисточном Онтарију, То је највећа комунална заједница и његово бивше седиште. Сви уметници су самостални у своме раду и нису чланови никаквих акционарских удружења. Свако од њих продаје своја дела или у својим куићама или у суседним атељеима. Пиктон се налази на југозападном крају од Picton Bay, огранак залива Bay of Quinte, дуж северне обале језера Онтарио. Град је добио име по генералу Sir Thomas Picton, други у команди Wellington у бици код Waterloo-а.

Пиктон се такође налази у једној од онтeријских најлепших делова шума, погодних за смештај, камповање, за добра вина и одмор. Туристичка индустрија је примарни извор прихода за многе становнике подручја, посебно у летњем периоду. Историјски центар града Пиктон нуди широк избор радњи и услуга. Принц Едвард Каунти је углавном пољопривредно подручје. Као такав обилује производима млека и меса, воћа и поврћа, а прерада и складиштење производа су веома чисти.

У последњих неколико година, многе занатлије и уметници су се преселили у ово подручје и отворили своја студија. У многим локалним продавницама се могу купити локална уметност и ручно израђени предмети. Ови производи су почели да играју озбиљнију улогу у локалној привреди.

Поред тога, дошло је до умножавања малих винарија у јужној половини округа. Терени за продају, нарочито нефункционалних фарми, често се описују као идеалне локације за нове винарије што значи повећавање њихових имовинских вредности. Овај регион, окружен водом, окреће главу ка најбрже растућем виногорју.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: