detalj slike: KRK Art dizajn, ilij@saula art

Ako moraš

Pružila sam noćas, još jednom zadnji put

ruku u beskrajne visine.

Isto mesto, odakle sam ti slala

poljupce vetrom donešene.

Ukradi mi osmehe lažljive i sakrij u svoje džepove.

Ugnezdi se u moj oči sanjive i ostani tu do kraja vremena.

Zarobljena između svetova u javi tvog sna,

tu na rubu tvojih usana.

Uzeću krivicu sa malo začina od ljubavi

i ukusom požude skupljenim zajedno

u smotuljak sećanja na putu do zaborava.

Želim da nikada ne kradeš, ako moraš krasti

ukradi moje tuge.

Ako moraš lagati, laži sa mnom

sve noći mog života.

Ako moraš varati, onda molim te prevari smrt.

Zavoli trag mog osmeha na nežnom licu

i užurban hod duž ulice, koje možda nikuda ne vode.

Noćas otvaram ruku, ali ovaj put,

vraćam ti deo tebe.

Tužnog pogleda pratim, kako se odvajaš od mene,

ali verujem, bolje je.

Azna- Emocionalna dimenzija Božanstva

Tražim ljude, koji nesebično vole,

one koji svaki trenutak prebole.

Nema te u mojim zenicama,

osećam odavno su prazne.

Tragovi bez reči, brdo laži, brdo istine.

Tesan mi očaj, dodiri u prolazu peku, govore suviše.

Tvoj lik mi lomi srce. Bol me vraća u realnost.

Osećam. Nečijih očiju sam željna.

Zvezde smo mi. Ja ranjena, a ti pogođena.

Oboje ratujemo, ali oboje ne patimo.

Ljubav beskrajna, duboka, tiha,

Mrtva, uspavana, teška.

Zadnje veče. Gledamo se.

Valjda ne možemo da verujemo da je kraj.

Potresni urlik…

Zamka

Hodam po površini

tvojih misli i reči.

Svaku misao

znam napamet.

Saplićem se o svaku reč

jer je površna i nedorečena.

Ponekad se kotrljam

u ponor misli

koje nemaju neko značenje

jer su nepromišljene

tek onako da bi se nešto reklo.

Nikada nisi bio rečit.

Reči su ti bile škrte i pomalo mekane.

Sada hodam

po površini mekote reči

sve više upadam

u tvoju zamku nepromišljenosti.

PODELITE OVAJ TEKST NA: