детаљ слике: КРК Арт дизајн, ilij@saula art

Ако мораш

Пружила сам ноћас, још једном задњи пут

руку у бескрајне висине.

Исто место, одакле сам ти слала

пољупце ветром донешене.

Укради ми осмехе лажљиве и сакриј у своје џепове.

Угнезди се у мој очи сањиве и остани ту до краја времена.

Заробљена између светова у јави твог сна,

ту на рубу твојих усана.

Узећу кривицу са мало зачина од љубави

и укусом пожуде скупљеним заједно

у смотуљак сећања на путу до заборава.

Желим да никада не крадеш, ако мораш красти

укради моје туге.

Ако мораш лагати, лажи са мном

све ноћи мог живота.

Ако мораш варати, онда молим те превари смрт.

Заволи траг мог осмеха на нежном лицу

и ужурбан ход дуж улице, које можда никуда не воде.

Ноћас отварам руку, али овај пут,

враћам ти део тебе.

Тужног погледа пратим, како се одвајаш од мене,

али верујем, боље је.

Азна- Емоционална димензија Божанства

Тражим људе, који несебично воле,

оне који сваки тренутак преболе.

Нема те у мојим зеницама,

осећам одавно су празне.

Трагови без речи, брдо лажи, брдо истине.

Тесан ми очај, додири у пролазу пеку, говоре сувише.

Твој лик ми ломи срце. Бол ме враћа у реалност.

Осећам. Нечијих очију сам жељна.

Звезде смо ми. Ја рањена, а ти погођена.

Обоје ратујемо, али обоје не патимо.

Љубав бескрајна, дубока, тиха,

Мртва, успавана, тешка.

Задње вече. Гледамо се.

Ваљда не можемо да верујемо да је крај.

Потресни урлик…

Замка

Ходам по површини

твојих мисли и речи.

Сваку мисао

знам напамет.

Саплићем се о сваку реч

јер је површна и недоречена.

Понекад се котрљам

у понор мисли

које немају неко значење

јер су непромишљене

тек онако да би се нешто рекло.

Никада ниси био речит.

Речи су ти биле шкрте и помало мекане.

Сада ходам

по површини мекоте речи

све више упадам

у твоју замку непромишљености.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: